Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Gordane Komnenić, članova veća, u pravnoj stvari tužioca AA iz ..., čiji su punomoćnici u postupku po reviziji Nemanja Vasiljević i Radoje Malidžan, advokati iz ..., protiv tuženih BB iz ... i VV iz ..., koga zastupa tužilac BB, kao punomoćnik advokat, radi utvrđenja i nedopustivosti izvršenja, odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 35/19 od 10.10.2019. godine i o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 903/19 od 10.04.2019. godine, u sednici održanoj 13.07.2020. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, žalba tužioca izjavljena protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu R3 35/19 od 10.10.2019. godine.

ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 903/19 od 10.04.2019. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ubu P 484/18 od 27.11.2018. godine, stavom prvim izreke usvojen je tužbeni zahtev pa je utvrđeno da je tužilac, na osnovu ugovora o kupoprodaji od 02.02.1996. godine koji je zaključen između tužioca sa prodavcima GG i DD, a overen pred Opštinskim sudom u Ubu 01.02.1997. godine pod brojem II Ov .../..., stekao osnov za sticanje prava svojine na jednoj stambenoj zgradi postojećoj na kp.br..../..., u pov. od 0.11.00 ha, upisanoj u ZKUL ..., KO ..., pa je u celini nedopušteno izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Ubu I 1 br.186/98 od 12.05.1998. godine, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se u javnom registru nepokretnosti briše zabeležba izvršenja na predmetnoj nepokretnosti. Stavom drugim izreke obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka od 131.100,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 903/19 od 10.04.2019. godine, žalba tuženih je usvojena i prvostepena presuda preinačena tako što je odbijen tužbeni zahtev kojim je tužilac tražio da se utvrdi da je na osnovu ugovora o kupoprodaji od 02.02.1996. godine koji je zaključen između tužioca sa prodavcima GG i DD, a overen pred Opštinskim sudom u Ubu 01.02.1997. godine pod brojem II Ov 6/97, stekao osnov za sticanje prava svojine na jednoj stambenoj zgradi postojećoj na kp.br. .../..., u pov. od 0.11.00 ha, upisanoj u ZKUL ..., KO ..., te da je u celini nedopušteno izvršenje određeno rešenjem Opštinskog suda u Ubu I 1 br.186/98 od 12.05.1998. godine, što su tuženi dužni priznati i trpeti da se u javnom registru nepokretnosti briše zabeležba izvršenja na predmetnoj nepokretnosti. Preinačeno je i rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude, tako što je obavezan tužilac da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 150.000,00 dinara. Zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova drugostepenog postupka su odbijeni.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom.

Rešenjem R3 35/19 od 10.10.2019. godine, Apelacioni sud u Beogradu nije predložio Vrhovnom kasacionom sudu odlučivanje o reviziji tužioca, kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 395. ZPP, nalazeći da za to nisu ispunjeni zakonom propisani uslovi..

Tužilac je protiv navedenog drugostepenog rešenja izjavio žalbu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene žalbe, Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da se u konkretnom slučaju radi o postupku započetom pre stupanja na snagu novog Zakona o parničnom postupku, odnosno pre 01.02.2012. godine („Sl. glasnik RS“ br. 72/11), pa se, primenom odredbe člana 506. stav 1. u vezi člana 508. tog Zakona, ovaj postupak ima sprovesti po odredbama Zakona o parničnom postupku objavljenom u „Službenom glasniku RS“ br. 125/04 i 111/09, koji ne predviđa žalbu kao pravni lek koji se može izjaviti protiv rešenja drugostepenog suda, što i žalbu tužioca čini nedozvoljenom.

Naime, žalba kao pravni lek može se izjaviti protiv presude donete u prvom stepenu (član 355. ZPP) i protiv rešenja prvostepenog suda (član 385.ZPP).

Protiv odluka drugostepenog suda, odnosno protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu i rešenja drugostepenog suda, stranke mogu izjaviti reviziju (član 394. i 412. stav 5. ZPP). Kako je protiv rešenja drugostepenog suda izjavljena žalba, to je na osnovu člana 411. u vezi člana 373. ZPP odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije tužioca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž 903/19 od 10.04.2019. godine, Vrhovni kasacioni sud je primenom člana 401. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, našao da revizija nije dozvoljena.

Naime, odredbom člana 23. stav 3. ZPP („Službeni glasnik RS“ broj 55/14), koji reguliše dozvoljenost revizije u svim sporovima koji nisu pravnosnažno rešeni do do 31.5.2014. godine, odnosno do dana stupanja na snagu ovog zakona, propisano je da revizija dozvoljena u svim postupcima u kojima vrednost predmeta spora pobijenog dela prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi utvrđenja prava svojine i nedopustivosti izvršenja, podneta je 09.10.2001. godine, a postupak je pravnosnažno rešen, odnosno drugostepena presuda je doneta 06.03.2018. godine. Vrednost predmeta spora označena je u tužbi iznosom od 500.000,00 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja dinarsku protivvrednost ispod 40.000 evra.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinsko-pravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na nenovčano potraživanje, u kome je pravnosnažna odluka doneta posle 31.05.2014. godine, a vrednost predmeta spora koja je označena u tužbi je ispod granične vredosti za dozvoljenost revizije, odnosno ispod dinarske protivvrednosti 40.000 evra, to je Vrhovni kasacioni sud našao da je revizija tužioca nedozvoljena, primenom odredbe člana 394. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Vesna Popović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić