.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Gzp1 7/2025
17.07.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA, advokata iz ..., protiv tuženog BB iz ..., radi duga, odlučujući o zahtevu tužilje za preispitivanje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Gž 2651/20 od 27.02.2025. godine, kao i zahtevu za zaštitu zakonitosti, u sednici održanoj dana 17.07.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev tužilje za preispitivanje pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu Gž 2651/20 od 27.02.2025. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužilje, izjavljen protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 2651/20 od 27.02.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 1315/2017 od 04.11.2019. godine, u stavu prvom izreke, ukinuto je rešenje o izvršenju Drugog osnovnog suda u Beogradu Iv 705/16 od 26.04.2016. godine, u obavezujućem delu. U stavu drugom izreke, odbijen je zahtev tužilje, kojim je tražila da se obaveže tuženi da joj, na ime neisplaćenih advokatskih usluga, isplati 2.000 evra u dinarskoj protivvrednosti prema kursu NBS počev od 26.07.2007. godine, kao dana padanja u docnju, do isplate, kao i troškove izvršnog postupka od 6.000,00 dinara, kao neosnovan. U stavu trećem izreke, odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Viši sud u Beogradu je presudom Gž 2651/20 od 27.02.2025. godine odbio, kao neosnovanu, žalbu tužilje i potvrdio prvostepenu presudu.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja, koja je advokat, podnela je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude dana 16.05.2025. godine. Tužilja je u zahtevu navela da se isti smatra i zahtevom za zaštitu zakonitosti.
Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost zahteva za preispitivanje pravnosnažne presude, u smislu odredbe člana 421. i 422. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...18/20) u vezi sa odredbom člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da je nedozvoljen.
Odredbom člana 421. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Na osnovu odredbe člana 422. stav 2. istog zakona, ako je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice, Vrhovni sud će da ga odbaci rešenjem.
U konkretnom slučaju, zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude podnela je tužilja, u svojstvu advokata, što znači da ga nije podnelo ovlašćeno lice - Republički javni tužilac, u skladu sa članom 421. stav 1. Zakona o parničnom postupku, te zahtev nije dozvoljen.
Stoga, na osnovu odredbe člana 422. stav 2. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke rešenja.
Tužilja je napomenula u zahtevu podnetom 16.05.2025. godine da se isti ima smatrati i zahtevom za zaštitu zakonitosti. U vezi sa ovim navodom, Vrhovni sud napominje da su vanredni pravni lekovi propisani u glavi XXVIII Zakona o parničnom postupku, i to su: revizija; zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude i ponavljanje postupka. Zahtev za zaštitu zakonitosti nije vanredan pravni lek propisan Zakonom o parničnom postupku.
Kako je tužilja u predmetnom sporu izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti, koji kao pravni lek nije propisan odredbama relevantnog Zakona o parničnom postupku, to izjavljeni zahtev nije dozvoljen.
Sa izloženog, doneta je odluka kao u stavu drugom izreke rešenja.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Matković Stefanović,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
