.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Gzp2 1/2021
15.09.2021. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., koju zastupa Radmila Vučković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstva pravde, Osnovno javno tužilaštvo Niš, Više javno tužilaštvo Niš, koju zastupa Državno pravnobranilaštvo, Odeljenje u Nišu, radi činidbe, odlučujući o zahtevu za preispitivanje pravnosnažne presude podnetom od strane Republičkog javnog tužilaštva protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1018/2019 od 18.02.2021. godine, u sednici održanoj dana 15.09.2021. godine, doneo je
P R E S U D U
ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude podnet od strane Republičkog javnog tužilaštva protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 1018/2019 od 18.02.2021. godine.
ODBIJA SE zahtev tužilje za naknadu troškova postupka po zahtevu za preispitivanje pravnosnažne presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 2895/18 od 31.01.2019. godine, stavom I izreke, poništeno je kao nezakonito rešenje Republike Srbije, Višeg javnog tužilaštva u Nišu P 167/16 od 18.08.2016. godine. Stavom II izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime naknade štete isplati i to: na ime naknade troškova za odvojeni život za period od 25.11.2013. godine do 15.10.2016. godine označene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. dana u mesecu za prethodni mesec pa do isplate, dok je zahtev za kamatu počev od 01. u mesecu pa do dana isplate odbijen kao neosnovan; na ime naknade troškova prevoza radi posete porodici za period od 25.11.2013. godine do 15.10.2016. godine, mesečne iznose navedene u tom stavu izreke, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 15. u mesecu za prethodni mesec pa do dana isplate, dok je zahtev za kamatu počev od 01. u mesecu pa do dana isplate odbijen kao neosnovan. Stavom III izreke (očiglednom greškom pogrešno napisano „IV“), obavezana je tužena da tužilji na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 125.575,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od dana kada je odluka postala izvršna pa do isplate, kao i na iznos na ime sudskih taksi od 109.040,00 dinara, dok je za veći iznos od dosuđenog zahtev neosnovan, pa je odbijen.
Apelacioni sud u Nišu je, presudom Gž1 1018/2019 od 18.02.2021. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio presudu Osnovnog suda u Nišu P1 2895/18 od 31.01.2019. godine u stavu I izreke, u usvajajućem delu stava II izreke i u usvajajućem delu stava III izreke.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, Republičko javno tužilaštvo je blagovremeno podnelo zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, zbog povrede zakona na štetu javnog interesa.
Tužilja je dostavila odgovor na podneti zahtev Republičkog javnog tužioca, za koji je troškove tražila opredeljeno.
Odlučujući o zahtevu za preispitivanje pravnosnažne presude, Vrhovni kasacioni sud je ispitao pobijanu odluku primenom odredbe člana 423. Zakona o parničnom postupku i našao da je neosnovan.
Odredbom člana 421. stav 1. Zakona o parničnom postupku (ZPP), propisano je da zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude može da se podnese protiv pravnosnažne presude kojom je povređen zakon na štetu javnog interesa.
U konkretnom slučaju, odlučivano je o naknadi štete tužilji po osnovu troškova za odvojeni život od porodice i troškova prevoza radi posete porodici za period od 25.11.2013. godine do 15.10.2016. godine, tako što je tužena obavezana da tužilji predmetnu štetu naknadi.
Zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude kao vanredni pravni lek, nije zamena za reviziju, koja se, između ostalog, može da izjavi i zbog pogrešne primene materijalnog prava, na osnovu odredbe člana 407. stav 1. tačka 4.ZPP-a. Reviziju mogu da izjave stranke, shodno odredbi člana 403. stav 1.ZPP-a, dok je pravo na podnošenje zahteva za preispitivanje pravnosnažne presude propisano samo u korist Republičkog javnog tužioca, shodno odredbi člana 421. stav 1.ZPP-a, koji taj zahtev može da podnese protiv pravnosnažne presude kojom je povređen zakon na štetu javnog interesa. To ovde nije slučaj, jer pobijanom pravnosnažnom presudom nije povređen zakon na štetu javnog interesa. Predmetna odluka o pojedinačnom imovinskom pravu tužilje na naknadu materijalne štete nije u vezi sa bilo kojim pitanjem od značaja za javni interes. To što su isplatom tužilji iznosa priznatog pobijanom presudom umanjena finansijska sredstva tužene iz državnog budžeta, ne znači da je tako povređen zakon na štetu javnog interesa, kako Republički javni tužilac neosnovano u ovom zahtevu tvrdi. Suprotno tome, pobijana odluka odnosi se na ostvarenje pojedinačnog prava koje se tiče tužilje lično i nije od uticaja na bilo koje drugo lice ili grupu lica pa se ne radi o šteti po javni interes.
Iz izloženih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke primenom odredbe člana 414. stav 1. u vezi člana 424. stav 2. ZPP-a.
Odluku kao u stavu drugom izreke Vrhovni kasacioni sud je doneo na osnovu odredbe člana 154. stav 1.ZPP-a, jer troškovi sastava odgovora na vanredni pravni lek nisu potrebni radi vođenja parnice.
Predsednik veća - sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
