.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Gzz1 103/2015
02.12.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilje O.Đ. iz K., čiji je punomoćnik Z.L., advokat iz K., protiv tuženih M.B. i R.S., oboje iz K., čiji je zajednički punomoćnik G.A.B., advokat iz K., radi naknade štete, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti izjavljenom protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu P 3179/10 od 25.06.2013. godine, u sednici održanoj 02.12.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tuženih izjavljen protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu P 3179/10 od 25.06.2013. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Kruševcu P 3179/10 od 25.06.2013. godine obavezani su tuženi da tužilji solidarno plate na ime naknade štete 76.200,00 dinara sa kamatom od 18.02.2012. godine; stavom drugim izreke, obavezani su tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka od 216.420,00 dinara.
Presudom Višeg suda u Kruševcu Gž 120/14 od 12.06.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba tuženih i potvrđena presuda Osnovnog suda u Kruševcu P 3179/10 od 25.06.2013. godine.
Dopisom GT I br. 600/14 od 24.06.2015. godine Republičko javno tužilaštvo obavestilo je Osnovni sud u Kruševcu i podnosioce predloga da nije podnet zahtev za zaštitu zakonitosti.
Po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužioca, tuženi su izjavili zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Osnovnog suda u Kruševcu P 3179/10 od 25.06.2013. godine zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 7. i 12. Zakona o parničnom postupku, a iz obrazloženja zahteva proizlazi da je izjavljen i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Odlučujući o dozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da izjavljeni zahtev nije dozvoljen.
Članom 417. Zakona o parničnom postupku, propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona.
Zakon o parničnom postupku u članu 361. stav 2. tačka 5. propisuje da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.). Članom 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
Zakon o parničnom postupku u članu 418. propisuje da ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Međutim, ceneći razloge istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da se ovaj vanredni pravni lek izjavljuje zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.
Obzirom da zahtev za zaštitu zakonitosti nije izjavljen iz razloga koji je propisan članom 417. Zakona o parničnom postupku, to znači da zahtev tuženih nije dozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 421. stav 2. u vezi člana 414. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
