Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Branislava Bosiljkovića i Katarine Manojlović Andrić, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Aleksandra Vučković, advokat iz ..., protiv tuženih Građevinskog preduzeća „BB“ ..., koga zastupa Ivanović Danilo, advokat iz ... i Zavoda za izgradnju Grada Beograda DOO, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu tužioca za zaštitu zakonitosti izjavljenom protiv presude Višeg suda u Beogradu Gž 12919/15 od 11.08.2016. godine, u sednici veća održanoj dana 11.05.2017. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev tužioca za zaštitu zakonitosti izjavljen protiv stava prvog i drugog izreke presude Višeg suda u Beogradu Gž 12919/15 od 11.08.2016. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9523/10 od 25.05.2015. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi Građevinsko preduzeće „BB“ da mu po osnovu ugovora o prodaji stana broj ... od 29.10.2001. godine, stan broj ... bliže opisano u izreci presude, isplati iznos od 69.613,00 dinara na ime ugovorne kazne i iznos od 136.690,00 dinara na ime naknade štete za nedovršeni stan, odnosno ukupno 206.303,00 dinara, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.11.2015. godine, pa do konačne isplate. Stavom drugim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužioca pa je obavezan tuženi Zavod za izgradnju Grada Beograda da po osnovu ugovora o prodaji stana broj ... od 29.10.2001. godine stana broj ... bliže opisanog u izreci prvostepene presude, isplati tužiocu iznos od 46.410,00 dinara na ime ugovorne kazne sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.11.2005. godine, pa do isplate. Stavom trećim izreke, obavezani su tuženi da tužiocu solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 263.208,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.05.2015. godine pa do konačne isplate.

Presudom Višeg suda u Beogradu Gž 12919/15 od 11.08.2016. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9523/10 od 25.05.2015. godine u delu stava prvog izreke, utoliko što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi Građevinsko preduzeće „BB“ da mu isplati iznos od 69.613,00 dinara na ime ugovorne kazne sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.11.2015. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, preinačena je prvostepena presuda u stavu drugom izreke, utoliko što je odbijen tužbeni zahtev tužioca kojim je tražio da se obaveže tuženi Zavod za izgradnju Grada Beograda da mu isplati iznos od 46.410,00 dinara na ime ugovorne kazne, sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.11.2015. godine pa do isplate, kao neosnovan. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 9523/10 od 25.05.2015. godine u preostalom delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi Građevinsko preduzeće „BB“ da tužiocu po osnovu ugovora o prodaji stana broj ... isplati iznos od 136.690,00 dinara na ime naknade za nedovršeni stan sa pripadajućom zakonskom zateznom kamatom počev od 25.11.2005. godine pa do isplate i u stavu trećem izreke i predmet vraćen istom sudu na ponovni postupak.

Dopisom Gt-I-… od 04.11.2016. godine, Republički javni tužilac je obavestio sud i stranke da nije podigao zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetnom sporu.

Po prijemu ovog obaveštenja (10.11.2016.godine), tužilac je izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku.

Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti, u smislu članova 417. i 418. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 125/04, 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. ZPP („Službeni glasnik RS“, broj 72/11), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Na osnovu člana 417.Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 124/04), zahtev za zaštitu zakonitosti može se podići samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5.ovog zakona, ako je protivno odredbama tog zakona, sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3. tog zakona). Ako javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u predviđenim rokovima, stranke su na osnovu člana 418. ZPP, ovlašćene da same izjave ovaj vanredni pravni lek. Pri tom, stranke zahtev za zaštitu zakonitosti mogu izjaviti samo iz razloga koji je propisan i za javnog tužioca, jer ne mogu imati više prava u korišćenju tog pravnog leka od javnog tužioca.

Po odredbi člana 3. stav 1.Zakona o parničnom postupku, sud u postupku odlučuje u granicama zahteva koje su stranke stavile u postupku, a prema stavu 2. ovog člana, stranke mogu slobodno raspolagati zahtevima koje su stavile u toku postupka, mogu se odreći svojih zahteva, priznati zahteve protivnika i poravnati se. Tim odredbama izraženo je načelo dispozicije stranaka, koje se ogleda u ovlašćenju da slobodno raspolažu zahtevima koje su stavile u postupku.

Po odredbi stava 3. istog člana, sud neće uvažiti raspolaganja stranaka, koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

„Nedozvoljeno raspolaganje stranaka“ predstavlja isključivo procesni institut koji se vezuje za ponašanje stranaka u vreme trajanja parnice i na odluku koja je zasnovana na njihovoj dispoziciji (odricanje od zahteva, priznanje zahteva i poravnanje), a ne ako je odluka zasnovana na pisanim ili usmenim dokazima izvedenim u postupku. Ponašanje stranaka koje prethodi parnici raspravlja se kroz činjenično stanje ili materijalno pravo, što nije razlog za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka.

Imajući u vidu da sud nije vezan pravnom kvalifikacijom razloga koje je stranka navela u zahtevu, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, iako se tužilac u zahtevu formalno poziva na bitnu povredu odredaba iz člana 361. stav 2. tačka 5. ZPP. U zahtevu nije ukazano na nedozvoljeno raspolaganje stranaka u smislu člana 3. stav 3. ZPP, već se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, kao i da je pogrešno primenjeno materijalno pravo i to odredbe Zakona o obligacionim odnosima, što nisu zakonom propisani razlozi za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka. Zato formalno pozivanje tužioca na zakonom dozvoljen razlog za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, zahtev ne čini dozvoljenim.

Na osnovu člana 421. u vezi sa članom 418. i 404. ZPP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branislava Apostolović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić