.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Gzz1 21/2019
17.10.2019. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislave Apostolović, predsednika veća, Zorane Delibašić i Branislava Bosiljkovića, članova veća, u parnici tužilaca AA i BB, obojica iz ..., protiv tuženog Preduzeća za preradu, promet i eksport-import „Vigo“ Vranje, čiji je punomoćnik Mladen Vasić advokat iz ..., zbog smetanja poseda, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tužilaca izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1510/16 od 31.03.2017. godine, u sednici veća održanoj 17.10.2019. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tužilaca izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Vranju Gž 1510/16 od 31.03.2017. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Osnovnog suda u Vranju P 3297/11 od 02.07.2014. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da je tuženi smetao tužioce u poslednjim, mirnom i faktičkom posedu garaža sa bližim opisom u tom stavu izreke, na navedeni način, na koji način je izvršio čin smetanja poseda, te da se naloži tuženom da uspostavi pređašnje stanje tako što će prestati sa ovakvim i sličnim smetnjama i što će odmah sa prostora ukloniti rovokopač i druga vozila koja se na njemu nalaze i da mu se naloži da prestane sa bilo kakvim radovima, kao i zahtev za naknadu troškova parničnog postupka, a stavom drugim izreke su obavezani tužioci da tuženom naknade troškove parničnog postupka solidarno u iznosu od 192.200,00 dinara.
Viši sud u Vranju je rešenjem Gž 1510/16 od 31.03.2017. godine odbio kao neosnovanu žalbu tužilaca i potvrdio prvostepeno rešenje.
Po dobijanju obveštenja Republičkog javnog tužioca da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetnom sporu, tužioci su podneli ovaj vanredni pravni lek protiv nižestepenog rešenja zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.
Odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti u smislu člana 421, 401. tav 2. tačka 5. i 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 i 55/14) Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.
Prema članu 417. ZPP, zahtev za zaštitu zakonitosti može se podići samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. ovog zakona, odnosno ako je protivno odredbama ovog zakona sud svoju odluku zasnovao na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka, u smislu člana 3. stav 3. ZPP. Raspolaganja stranaka zahtevima koji su stavljeni u postupku na koje se odnosi član 3. su povlačenje tužbe, odricanje od tužbenog zahteva, priznanje tužbenog zahteva, poravnanje, odustanak od već istaknutog prigovora zastarelosti, odustanak od već izjavljenog pravnog leka, a pored ovih, postoje i posredna raspolaganja zahtevima kao što su priznanje činjenica i njihovo neosporavanje. U konkretnom slučaju, tužioci se samo formalno pozivaju na zakonom jedini razlog iz kog se ovaj vanredni pravni lek može izjaviti. U suštini, u zahtevu se analiziraju izvedeni dokazi i utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja procesni osnov za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, zbog čega on nije dozvoljen. Pri tome, pozivanje tužilaca na zakonom dozvoljeni razlog za njegovo izjavljivanje ne čini zahtev dozvoljenim.
Podneti zahtev nije dozvoljen ni kao zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude. Naime, odredbom člana 421. stav 1. ZPP propisano je da protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu Republički javni tužilac može da podnese Vrhovnom kasacionom sudu zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude, a odredbom člana 422. stav 2. ZPP, da ako je zahtev za preispitivanje pravnosnažne presude nepotpun, nerazumljiv, nedozvoljen, neblagovremen ili ako zahtev nije podnelo ovlašćeno lice, Vrhovni kasacioni sud će ga odbaciti rešenjem. U konkretnom slučaju, zahtev su podneli tužioci, a ne jedino ovlašćeno lice – Republički javni tužilac, pa je zahtev nedozvoljen i na osnovu odredbe člana 421. stav 1. u vezi odredbe člana 422. s tav 2. ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11).
Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 404. u vezi člana 401. stav 2. tačka 5. ranijeg ZPP, koji se primenjuje u ovom slučaju, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Branislava Apostolović, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
