.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Gzz1 4/2016
16.03.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Popović, predsednika veća, Lidije Đukić i Božidara Vujičića, članova veća, u parnici tužilaca T.S. i maloletnog S.S., čiji je zakonski zastupnik T.S., oboje iz B., kao pravnih sledbenika pok. B.S., biv. iz B., čiji je punomoćnik I.S.G., advokat iz B., protiv tuženog S.J. iz B., čiji je punomoćnik M.N., advokat iz B., odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tuženog – S.J., koji je izjavljen protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 56346/10 od 25.04.2014. godine, u sednici održanoj 16.03.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti tuženog S.J., izjavljen protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 56346/10 od 25.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P 56346/10 od 25.04.2014. godine stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilaca – protivtuženih, pa je obavezan tuženi – protivtužilac S.J. da tužiocima – protivtuženima T.S. i mal. S.S., solidarno plati 8.455 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 17.07.2006. godine do isplate u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci – protivtuženi tražili da sud obaveže tuženog – protivtužioca S.J. da tužiocima – protivtuženima T.S. i mal. S.S., na iznos dosuđenog glavnog duga plati kamatu po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 16.06.2006. godine do 16.07.2006. godine u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu NBS na dan isplate, a što bi tuženi – protivtužilac bio dužan da učini u roku od 15 dana po prijemu presude; stavom trećim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi-protivtužilac S.J. tražio da sud utvrdi da ne postoji pravni odnos pravnog prethodnika tužilaca – protivtuženih, pok. B.S. biv. iz B. i tuženog – protivtužioca iz ugovora o zajmu na novčani iznos od 8.455 evra prema izjavi tuženog-protivtužioca Ov. br.1531/06 overenoj pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu 16.06.2006. godine, kao neosnovan; stavom četvrtim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi-protivtužilac tražio da sud utvrdi da je ništav usmeni ugovor o zajmu zaključen između pravnog prethodnika tužilaca – protivtuženih i B.S. i tuženog- protivtužioca na iznos od 8.455 evra zaključen u Beogradu, dana 16.06.2006. godine prema izjavi tuženog-protivtužioca Ov. br.1531/06 overenoj pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu od 16.06.2006. godine; stavom petim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi – protivtužilac tražio raskid usmenog ugovora o zajmu zaključenog između pravnog prethodnika tužilaca – protivtuženih B.S. i tuženog-protivtužioca na iznos od 8.455 evra, zaključen u Beogradu 16.06.2006. godine prema izjavi tuženog – protivtužioca Ov. br.1531/06 overenoj pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu 16.06.2006. godine; stavom šestim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi – protivtužilac tražio da sud utvrdi da je neistinita izjava tuženog-protivtužioca Ov. br.1531/06 overena pred Četvrtim opštinskim sudom u Beogradu 16.06.2006. godine, kao neosnovan; stavom sedmim izreke, odbijen je protivtužbeni zahtev kojim je tuženi- protivtužilac tražio da sud obaveže tužioce – protivtužene T.S. i mal. S.S. da tuženom – protivtužiocu na ime povraćaja stečenog bez osnova solidarno plate 14.900 evra sa kamatom po stopi koju propisuje Evropska centralna banka počev od 13.02.2008. godine do isplate; stavom osmim izreke, odbijen je kompenzacioni prigovor tuženog- protivtužioca S.J. kao neosnovan; stavom devetim izreke, obavezan je tuženi – protivtužilac da tužiocima – protivtuženima solidarno naknade troškove parničnog postupka od 177.276,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5097/14 od 06.05.2014. godine stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 96346/10 od 25.04.2014. godine, u delu stava prvog izreke kojim je obavezan tuženi da tužiocima na ime duga solidarno plati 8.455 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, kao i u stavu trećem, četvrtom, šestom, sedmom, osmom i devetom izreke. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P 56346/10 od 25.04.2014. godine u preostalom delu stava prvog izreke, tako što je obavezan tuženi da tužiocima na ime duga solidarno plati zateznu kamatu na iznos od 8.455 evra po stopi Evropske centralne banke počev od 17.07.2006. godine do 24.12.2012. godine, a od 25.12.2012. godine na iznos od 8.455 evra kamatu po stopi predviđenoj Zakonom o zateznoj kamati do isplate, sve u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate u roku od 15 dana od prijema prepisa presude.
Dopisom GT I broj 376/15 od 21.08.2015. godine Republičko javno tužilaštvo obavestilo je Drugi osnovni sud u Beogradu i podnosioca predloga za podizanje zahteva za zaštitu zakonitosti da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom sporu.
Po dobijanju obaveštenja Republičkog javnog tužioca, tuženi S.J. je izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti protiv presude Drugog osnovnog suda u Beogradu P 56346/10 od 25.04.2014. godine u stavu prvom, trećem, četvrtom, petom, šestom, sedmom, osmom i devetom izreke, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 5097/14 od 06.05.2015. godine, u prvom stavu izreke i preinačena u drugom stavu izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti zahteva za zaštitu zakonitosti na osnovu člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 i 55/14), Vrhovni kasacioni sud je našao da izjavljeni zahtev nije dozvoljen.
Članom 417. Zakona o parničnom postupku, propisano je da javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. taka 5. ovog zakona.
Zakon o parničnom postupku u članu 361. stav 2. tačka 5. propisuje da bitna povreda odredaba parničnog postupka uvek postoji ako je protivno odredbama ovog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3.). Članom 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku propisano je da sud neće dozvoliti raspolaganja stranaka koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
Zakon o parničnom postupku u članu 418. propisuje da, ukoliko javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti u rokovima predviđenim zakonom, stranka koja je podnela predlog, ovlašćena je da u roku od 30 dana od dana prijema obaveštenja da javni tužilac neće izjaviti zahtev za zaštitu zakonitosti sama izjavi ovaj pravni lek.
Međutim, ceneći razloge istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti, Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da se ovaj vanredni pravni lek izjavljuje zbog povreda odredaba Zakona o parničnom postupku, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava. Formalno pozivanje na povredu člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku nije od uticaja, jer se u zahtevu ne ukazuje koja su to nedozvoljena raspolaganja stranaka u sudskom postupku na osnovu kojih je doneta pobijana presuda.
Obzirom da zahtev za zaštitu zakonitosti nije izjavljen iz razloga koji je propisan članom 417. Zakona o parničnom postupku, to znači da zahtev tuženog nije dozvoljen.
Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci na osnovu člana 421. stav 2. u vezi člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Predsednik veća – sudija
Vesna Popović,s.r.
