.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Gzz1 7/2021
15.09.2021. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u izvršnom predmetu izvršnog poverioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Radoslav Kovačević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova, koju zastupa Državno pravobranilaštvo RS, radi izvršenja, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tužene izjavljenom protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv I 1268/2011 od 26.06.2012. godine, u sednici održanoj 15.09.2021. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti tužene izjavljen protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv I 1268/2011 od 26.06.2012. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu I 37055/10 od 21.10.2010. godine usvojen je predlog za protivizvršenje izvršnog dužnika, pa je obavezan izvršni poverilac da izvršnom dužniku vrati 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.03.2005. godine pa do 25.04.2007. godine, a od dana kada je izvršena isplata po rešenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I 5072/07 od 18.04.2007. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.04.2007. godine pa do konačne isplate.
Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv I 1268/2011 od 26.06.2012. godine, preinačeno je prvostepeno rešenje, pa je odbijen kao neosnovan predlog za protivizvršenje izvršnog dužnika kojim je naloženo izvršnom poveriocu da izvršnomdužniku vrati 250.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.03.2005. godine pa do 25.04.2007. godine, kao dana kada je izvršena isplata po rešenju o izvršenju Četvrtog opštinskog suda u Beogradu I 5072/07 od 18.04.2007. godine, sve sa zakonskom zateznom kamatom počev od 25.04.2007. godine pa do konačne isplate.
Zakonski zastupnik tužene je podneo incijativu Republičkom javnom tužilaštvu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv I 1268/2011 od 26.06.2012. godine. Republičko javno tužilaštvo je dopisom Gt I 854/12 od 15.10.2012. godine, obavestio zakonskog zastupnika tužene da nije podignut zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenog rešenja. Podneskom od 24.10.2012. godine, zakonski zastupnik tužene je izjavio zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu Ipv I 1268/2011 od 26.06.2012. godine, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 125/04...111/09).
Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 421, u vezi člana 401. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 125/04 i 111/09), koji se primenjuje u smislu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20), Vrhovni kasacioni sud je našao da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.
Odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku, javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. zakona, ako je protivno odredbama tog zakona, sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka (član 3. stav 3. istog zakona). Ako javni tužilac ne podigne zahtev za zaštitu zakonitosti, stranke su na osnovu člana 418. ZPP ovlašćene da same izjave ovaj vanredni pravni lek. Međutim, stranke zahtev za zaštitu zakonitosti mogu izjaviti samo iz razloga koji je predviđen i za javnog tužioca, jer ne mogu imati više prava u korišćenju ovog pravnog leka od javnog tužioca.
U smislu odredbe člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, sud neće uvažiti raspolaganja stranaka koje su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.
Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom razloga koje su stranke navele u svom zahtevu, pa Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, jer u zahtevu nije ukazano na nedozvoljena raspolaganja stranaka, u smislu citirane odredbe člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, koja bi predstavljala bitnu povredu iz člana 361. stav 2. tačka 5. Zakona, već iz obrazloženja zahteva proizlazi da tužena osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava.
Kako razlozi na kojima je zasnovan zahtev tužene ne predstavljaju razloge za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, a obaveštenje nadležnog javnog tužioca tuženoj, u smislu člana 418. Zakona o parničnom postupku, da može da se koristi ovim pravnim lekom, ne može biti osnov za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz razloga koji nije predviđen odredbom člana 417. Zakona o parničnom postupku, to je zahtev za zaštitu zakonitosti tužioca nedozvoljen.
Imajući u vidu navedeno, na osnovu člana 404. u vezi člana 421. stav 2. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Zvezdana Lutovac, s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
