Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Zvezdane Lutovac, predsednika veća, Dragane Marinković i Gordane Komnenić, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Zorica Zdravković, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo prosvete i sporta - Fond za stipendiranje mladih, Beograd, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi naknade štete, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti tužilje izjavljenom protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 19991/19 od 10.01.2020. godine, u sednici održanoj 03.11.2021. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti tužilje izjavljen protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 19991/19 od 10.01.2020. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Prvog osnovnog suda u Beogradu P 62453/10 od 20.06.2019. godine, odbačen je predlog tužilje za ponavljanje postupka, izjavljen, preko punomoćnika, dana 10.12.2009. godine, kao neblagovremen.

Rešenjem Višeg suda u Beogradu Gž 19991/19 od 10.01.2020. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje i potvrđeno rešenje Prvog osnovnog suda u Beogradu P 62453/10 od 20.06.2019. godine.

Tužilja je podnela inicijativu Republičkom javnom tužiocu za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 19991/19 od 10.01.2020. godine. Dopisom Gt I br. 142/20 od 09.09.2020. godine, Republičko javno tužilaštvo je obavestilo sud da nije podnelo zahtev za zaštitu zakonitosti u predmetnom sporu. Podneskom od 14.10.2020. godine, tužilja je, preko punomoćnika, izjavila zahtev za zaštitu zakonitosti protiv rešenja Višeg suda u Beogradu Gž 19991/19 od 10.01.2020. godine, zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući dozvoljenost zahteva za zaštitu zakonitosti, na osnovu odredbe člana 421., u vezi člana 401. Zakona o parničnom postupku – ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 125/04... 111/09), koji se primenjuje na osnovu odredbe člana 506. stav 1. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11... 18/2020), Vrhovni kasacioni sud je utvrdio da zahtev za zaštitu zakonitosti nije dozvoljen.

Javni tužilac može podići zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne sudske odluke po službenoj dužnosti ili na predlog stranke, u roku od tri meseca, jer je tako propisano odredbom člana 413. stav 1. ZPP-a. Na osnovu odredbe člana 417. istog Zakona, javni tužilaca može podići zahtev za zaštitu zakonitosti zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 361. stav 2. tačka 5. tog zakona (ako je protivno odredbama tog zakona sud zasnovao svoju odluku na nedozvoljenim raspolaganjima stranaka – član 3. stav 3.). Odredba člana 3. stav 3. Zakona o parničnom postupku, propisuje da sud neće uvažiti raspolaganja stranaka koje su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnim poretkom i pravilima morala.

Sud nije vezan pravnom kvalifikacijom razloga koje su stranke navele u svom zahtevu. Međutim, Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti, jer tužilja ne ukazuje na nedozvoljena raspolaganja stranaka, na osnovu citirane odredbe člana 3. stav 3. ZPP-a, već iz obrazloženja zahteva proizlazi da osporava utvrđeno činjenično stanje i primenu materijalnog prava.

Kako razlozi na kojima je zasnovan zahtev tužilje ne predstavljaju razloge za izjavljivanje ovog vanrednog pravnog leka, a obaveštenje nadležnog javnog tužioca tužilji, na osnovu odredbe člana 418. ZPP-a, da sama može da se koristi ovim pravnim lekom, ne može biti osnov za izjavljivanje zahteva za zaštitu zakonitosti iz razloga koji nije predviđen odredbom člana 417. istog Zakona, sledi da je zahtev za zaštitu zakonitosti tužilje nedozvoljen.

Iz navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 404. u vezi člana 421. stav 2. ZPP-a, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća-sudija

Zvezdana Lutovac,s.r.

Za tačnost otpravka

upravitelj pisarnice

Marina Antonić