Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 156/05
17.11.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Novice Pekovića, predsednika veća, Slobodana Gazivode i Sonje Manojlović, članova veća, sa savetnikom Snežanom Medenicom, zapisničarem, u krivičnom postupku optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 245. stav 3. OKZ i dr., odlučujući o žalbi Okružnog javnog tužioca u Beogradu, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Beogradu K.br.984/04 od 2.12.2004. godine, u sednici veća održanoj u smislu odredbe člana 375. ZKP, u prisustvu optuženog AA i njegovih branilaca – advokata AB i advokata AV, na dan 17.11.2005. godine, doneo je

 

 

P R E S U D U

 

 

ODBIJA SE kao neosnovana žalba Okružnog javnog tužioca u Beogradu, a presuda Okružnog suda u Beogradu K.br.984/04 od 2.12.2004. godine, POTVRĐUJE.

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

 

Presudom Okružnog suda u Beogradu K.br.984/04 od 2.12.2004. godine optuženi AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 245. stav 3. OKZ i krivičnog dela neovlašćenog držanja vatrenog oružja iz člana 33. stav 1. ZOOM RS, pa pošto su mu prethodno utvrđene pojedinačne kazne zatvora, i to za krivično delo iz člana 245. stav 3. OKZ kazna zatvora u trajanju od 8 meseci, a za krivično delo iz člana 33. stav 1. ZOOM RS kazna zatvora u trajanju od 6 meseci, optuženom je primenom odredaba članova 51., 52. i 53. OKZ izrečena uslovna osuda te utvrđena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od 1 godine i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko optuženi za vreme od 3 godine ne učini novo krivično delo.

 

Istom presudom, optuženom je izrečena mera bezbednosti na osnovu člana 245. stav 5. OKZ oduzimanja opojne droge "heroin" u količini od 26,93 grama, a na osnovu člana 69. OKZ od optuženog je oduzet pištolj marke \"CZ 88", kalibra 9 mm sa 7 metaka.

 

Optuženi je obavezan da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 22.000,00 dinara, a ne ime paušala 3.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

 

Protiv ove presude žalbu je izjavio Okružni javni tužilac u Beogradu, zbog odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijanu presudu tako što će optuženog osuditi na kaznu zatvora.

 

Odgovore na žalbu podneli su:

 

-branilac optuženog AA – advokat AB, sa predlogom da Vrhovni sud odbije žalbu javnog tužioca kao neosnovanu i pobijanu presudu potvrdi;

 

-branilac optuženog AA – advokat AV, sa predlogom da Vrhovni sud odbije žalbu javnog tužioca kao neosnovanu i prvostepenu presudu potvrdi.

 

Branioci optuženog istovremeno su predložili da budu obavešteni o sednici veća u smislu člana 375. stav 1. ZKP zajedno sa optuženim.

 

Republički javni tužilac je u dopisu Ktž.br.283/05 od 5.4.2005. godine, predložio da Vrhovni sud uvaži žalbu Okružnog javnog tužioca u Beogradu i preinači prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što će optuženom izreći strožu krivičnu sankciju u vidu kazne zatvora.

 

Vrhovni sud Srbije održao je sednicu veća u smislu odredbe člana 375. ZKP, u prisustvu optuženog AA i njegovih branilaca – advokata AB i advokata AV, te odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca, pa je po razmotrenju spisa predmeta, prvostepene presude, žalbenih navoda, i navoda istaknutih u odgovoru na žalbu branilaca optuženog, imajući u vidu i predlog Republičkog javnog tužioca, našao:

 

Žalba je neosnovana.

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona koje Vrhovni sud kao drugostepeni ispituje po službenoj dužnosti, shodno odredbi člana 380. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP.

 

Ispitujući prvostepenu presudu u pogledu odluke o krivičnoj sankciji, Vrhovni sud je našao da je prvostepeni sud pravilno utvrdio i cenio sve okolnosti propisane odredbom člana 41. OKZ. Dajući pravilan značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima – mladosti optuženog, potpunom priznanju izvršenja krivičnog dela, te dosadašnjoj neosuđivanosti, kao i činjenici da se sam podvrgao lečenju nakon izvršenja ovih krivičnih dela i nastavio školovanje, prvostepeni sud je pravilno postupio kada je optuženom ublažio kaznu ispod zakonom propisanog minimuma, shodno odredbama članova 42. i 43. OKZ, te mu uz dalju primenu članova 51., 52. i 53. OKZ izrekao uslovnu osudu, utvrdivši jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 1 godine za izvršena krivična dela, sa rokom proveravanja od 3 godine.

 

Brojne utvrđene olakšavajuće okolnosti i po nalaženju Vrhovnog suda predstavljaju okolnosti koje ukazuju da se od optuženog može očekivati da će samo upozorenje, uz pretnju kazne, dovoljno uticati na optuženog da više ne vrši krivična dela, te se izrečena uslovna osuda pojavljuje kao adekvatna krivična sankcija obzirom na stepen krivične odgovornosti optuženog i težinu izvršenih krivičnih dela.

 

Iz navedenih razloga, žalbeni navodi Okružnog javnog tužioca u Beogradu, kojima se insistira na izricanju strože kazne ocenjeni su neosnovanim.

 

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 388. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

 

Zapisničar, Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r. Novica Peković, s.r.

 

Za tačnost otpravka

IJ