Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 506/05
19.04.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Nikole Latinovića, predsednika veća, Nikole Mićunovića, Zorana Savića, Miodraga Vićentijevića i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Jolan Madaras, zapisničarem, u krivičnom predmetu optuženog AA, zbog krivičnih dela razbojništva iz člana 168. stav 1. KZ RS i iznude iz člana 180. stav 1. KZ RS, koga brani AB, advokat, odlučujući o žalbi branioca optuženog izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Kragujevcu K. broj 70/04 od 5.10.2004. godine, u sednici veća održanoj dana 19. aprila 2005. godine doneo je

 

 

P R E S U D U

 

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca optuženog AA i presuda Okružnog suda u Kragujevcu K. broj 70/04 od 5. oktobra 2004. godine potvrđuje.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Navedenom prvostepenom presudom oglašen je krivim AA zbog krivičnog dela razbojništva iz člana 168. stav 1. KZ RS, za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od tri godine i zbog krivičnog dela iznude iz člana 180. stav 1. KZ RS za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i osuđen je na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od tri godine i dva meseca.

 

Optuženi je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosu od 39.000,00 dinara i paušala u iznosu od 2.000,00 dinara, obavezan je, da oštećenom BB isplati 1.050,00 dinara a oštećenom VV 1.850,00 dinara.

 

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac optuženog zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, zbog pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog povrede krivičnog zakona i zbog odluke o kazni, sa predlogom, da se prvostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno suđenje ili pak da se ista preinači i optuženi oslobodi od optužbe.

 

Republički javni tužilac u Beogradu dopisom Ktž.broj 639/05 od 1.4.2005. godine je predložio da se uvaži žalba branioca i prvostepena presuda ukine i predmet vrati na ponovno suđenje.

 

Vrhovni sud Srbije razmotrio je spise predmeta, prvostepenu presudu, izjavljenu žalbu i pismeni predlog Republičkog javnog tužioca, pa je našao:

 

Žalba je neosnovana.

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, ni povrede krivičnog zakona na koje žalbeni sud uvek pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380. stav 1. tačka 1. i 2. ZKP.

 

Neosnovano se u žalbi branioca optuženog ističe, da je izreka presude nerazumljiva i protivrečna razlozima, naročito u vezi postojanja ozbiljne pretnje kod optuženog koju bi navodno primenio prema oštećenom mldb. BB.

 

Pozivajući se na povredu odredaba krivičnog postupka, u suštini i u ovom delu žalbe se, po mišljenju Vrhovnog suda, pobija činjenično stanje iz prvostepene presude.

 

Odlučne činjenice za postojanje krivičnog dela razbojništva iz člana 168. stav 1. KZ RS, u tačci 1. izreke presude su pravilno i potpuno utvrđene, jer je optuženi presreo oštećenog maloletnog BB na ulici, zatražio od njega novac, i posle uputio reči: "bolje vadi pare nego da ih ja vadim", a oštećeni poznavajući optuženog kao lice sklono prevarama i napadu, uplašio se da ga isti ne tuče, i iz džepa izvadio novac koji je imao kod sebe.

 

Pravilno je u konkretnoj situaciji nastup optuženog sud ocenio kao ozbiljnu pretnju, jer se radilo o razlikama u godinama, oštećeni se plašio optuženog i upućene reči je shvatio kao ozbiljnu pretnju koja je prilikom utvrđivanja činjeničnog stanja od strane prvostepenog suda pravilno ocenjena.

 

Pravilno i potpuno su utvrđene odlučne činjenice za krivično delo iznude, jer je iste večeri optuženi odveo mldb. oštećenog BB u kuću njegovog druga, i predstavljajući u porodici VV, da mldb. BB mu duguje novac i da će za to da ga tuče, stvarno je situaciju, da se mldb. BB nalazi u opasnosti pa je na taj način otac njegovog druga, VV optuženom predao novac u iznosu od 2.000,00 dinara, od kojeg je optuženi zadržao 1.850,00 dinara.

 

Pravilno je u obrazloženju presude utvrđeno, da mldb. oštećeni nije imao nikakav dug kod optuženog, kako to stalno optuženi u svojoj odbrani ističe, jer za to nije postojalo nikakvog osnova, optuženi i oštećeni se ne druže, i spominjanje duga u suštini predstavljao je izgovor, da bi optuženi lakše došao do novca.

 

Neosnovano se u izjavljenoj žalbi prvostepena presuda pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, jer je sud odlučne činjenice i za kriv. dela razbojništva iz člana 168. stav 1. KZ RS i za kriv. delo iznude iz člana 180. stav 1. KZ RS utvrdio potpuno i pravilno.

 

Neosnovana je žalba i zbog povrede krivičnog zakona, jer nakon pravilno i potpuno utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je izvršio pravilnu pravnu ocenu dela o kojoj je sud dao prihvatljive razloge, i oglašavanjem krivim zbog kriv. dela razbojništva iz člana 168. stav 1. KZ RS i kriv. dela iznude iz člana 180. stav 1. KZ RS, prvostepeni sud nije povredio krivični zakon na štetu optuženog.

 

Ispitujući prvostepenu presudu u vezi odluke o kazni povodom izjavljene žalbe, Vrhovni sud nalazi, da su pravilno utvrđene okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne u smislu člana 41. OKZ.

 

Pravilno su utvrđene kao olakšavajuće okolnosti da se radi o mlađoj osobi, da se oštećeni nisu pridružili krivičnom gonjenju, i pravilno je ocenjene kao otežavajća okolnost ranija osuđivanost optuženog i za istovrsno krivično delo.

 

Utvrđene kazne zatvora u trajanju od tri godine zbog kriv. dela razbojništva iz člana 168. stav 1. KZ RS i u trajanju od šest meseci zbog kriv. dela iznude iz člana 180. stav 1. KZ RS, su po mišljenju ovoga suda odgovarajuće težini izvršenih krivičnih dela, stepenu društvene opasnosti dela i stepenu krivične odgovornosti optuženog, a izrečena jedinstvena kazna zatvora u trajanju od tri godine i dva meseca predstavlja neophodnu meru, da se prema optuženom postigne svrha kažnjavanja predviđena članom 33. i članom 5. OKZ.

 

Pomenuta svrha ne bi bila postignuta blažom krivičnom sankcijom, pa izjavljenu žalbu zbog odluke o kazni Vrhovni sud takođe ocenjuje kao neosnovanu.

 

Iz iznetih razloga, u smislu člana 388. ZKP, Vrhovni sud Srbije je odlučio kao u izreci ove presude.

 

 

Zapisničar Predsednik veća – sudija

Jolan Madaras, s.r. Nikola Latinović, s.r.

 

 

Za tačnost otpravka

OK