Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 586/05
17.11.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Slobodana Rašića, dr Gligorija Spasojevića, mr Sretka Jankovića i Bate Cvetkovića, članova veća, sa savetnikom Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu protiv optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćenog nabavljanja, držanja i nošenja vatrenog oružja iz člana 33. stav 2. Zakona o oružju i municiji, odlučujući o žalbi branioca optuženog, adv.AB, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Čačku K. 131/04 od 14.1.2005.godine, u sednici veća održanoj u smislu člana 375. Zakonika o krivičnom postupku, dana 17.11.2005.godine, doneo je

 

 

 

P R E S U D U

 

 

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca optuženog AA i presuda Okružnog suda u Čačku K. 131/04 od 14.1.2005.godine, POTVRĐUJE.

 

 

 

O b r a z l o ž e nj e

 

 

Navedenom prvostepenom presudom, optuženi AA oglašen je krivim za krivično delo neovlašćeno nabavljanje, držanje i nošenje vatrenog oružja iz člana 33. stav 2. Zakona o oružju i municiji (ZOM) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 1-jedne godine. Prema optuženom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja jedne automatske puške "__" kalibra 7,62 mm, fabrički broj __ i jednog okvira za automatsku pušku. Optuženi je obavezan da plati sudu na ime paušala 3.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

 

Protiv te presude blagovremeno je izjavio žalbu branilac optuženog, navodeći da presudu pobija "sa svih zakonom predviđenih razloga", sa pedlogom da Vrhovni sud Srbije pobijanu presudu ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, kao i sa zahtevom za obaveštavanje optuženog i njegovog branioca o sednici veća drugostepenog suda, radi prisustvovanja istoj.

 

Republički javni tužilac u podnesku Ktž.broj 719/05 od 15.4.2005.godine, predložio je da Vrhovni sud Srbije odbije kao neosnovanu žalbu branioca optuženog AA i da prvostepenu presudu potvrdi.

 

Vrhovni sud je u sednici veća održanoj u smislu člana 375.Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), u odsutnosti obaveštenih Republičkog javnog tužioca, optuženog i njegovog branioca, adv.AB, ispitao pobijanu presudu, razmotrio ostale spise predmeta i predlog Republičkog javnog tužioca, iz navedenog podneska, pa je nakon ocene žalbenih navoda i predloga, našao da je žalba branioca optuženog neosnovana.

 

Pobijajući prvostepenu presudu "iz svih zakonom predviđenih razloga", dakle, i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka, branilac optuženog u žalbi ne opredeljuje o kojim tačno bitnim povredama odredaba postupka je reč, ali iz navoda žalbe da iz pismenih dokaza pobrojanih na strani 2 stav treći pobijane presude (zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija, potvrde o privremeno oduzetim predmetima i izvoda iz kaznene evidencije za optuženog) ne proizilaze zaključci kakve izvodi prvostepeni sud, na istom mestu u presudi, u pogledu vremena, mesta i načina nabavljanja, prenošenja i držanja predmetnog oružja, proizilazi da se žalbom ukazuje na protivrečnost razloga presude o tim činjenicama, sa stvarnom sadržinom dokaza kojim su iste utvrđene i samim tim, na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 368. stav 1. tačka 11. ZKP.

 

Međutim, po nalaženju Vrhovnog suda pobijanom presudom nije učinjena navedena bitna povreda niti bilo koja druga bitna povreda odredaba postupka na koju Vrhovni sud shodno članu 380. stav 1.tačka 1. ZKP, pazi po službenoj dužnosti.

 

Naime, tačno je da sve činjenice za koje prvostepeni sud, na strani 2 stav treći pobijane presude, ističe da su utvrđene dokazima navedenim na istom mestu u presudi, ne proizilaze iz tih dokaza, konkretno iz istih nije bilo moguće utvrditi mesto, vreme i način nabavljanja predmetnog oružja, ni kupoprodajnu cenu istog, a takođe ni vreme i način prenošenja oružja ni dužinu trajanja radnje držanja oružja, pa je u tom smislu umesna primedba branioca, ali se zbog navedene nespretne formulacije i u suštini propusta suda da na tom mestu naznači i dokaz kojim su ove činjenice utvrđene, ne može govoriti o protivrečnosti razloga presude o odlučnim činjenicama sa stvarnom sadržinom izvedenih dokaza i samim tim o bitnoj povredi odredaba postupka na koju se žalbom ukazuje, budući da je u daljem tekstu obrazloženja presude sud izneo jasne razloge o tome koje određeno odlučne činjenice i kojim tačno dokazima je utvrdio, između ostalog, da je napred označene činjenice utvrdio na osnovu priznanja optuženog.

 

Neosnovano se žalbom branioca prvostepena presuda pobija i zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i, s tim u vezi, ističe da se sud nije bavio utvrđivanjem da li predmetna automatska puška ima svojstvo oružja u smislu člana 33. stav 2. ZOM ili je reč o trofejnom ili starom ili neupotrebljivom oružju, a na što upućuju okolnosti da je puška upotrebljavana u ratu u Bosni i da optuženi nije nabavljao municiju za istu.

 

Ovo iz razloga što je prvostepeni sud, odlučnu činjenicu da je predmet izvršenja dela optuženog automatska puška koja predstavlja oružje u smislu člana 33. stav 2. ZOM, utvrdio na osnovu potpunog i jasnog priznanja optuženog, koji ni jednog trenutka tokom prvostepenog postupka nije tvrdio da se radi o trofejnom ili starom i neupotrebljivom oružju, niti da je to razlog što nije nabavljao municiju za pušku, pa izvođenje drugih dokaza u odnosu na odlučnu činjenicu u pitanju, suprotno stavu žalbe branioca optuženog, nije bilo potrebno.

 

Prema tome, činjenično stanje pobijane presude pravilno je i potpuno utvrđeno u pogledu svih odlučnih činjenica, kako onih koje čine objektivna obeležja krivičnog dela u pitanju, tako i činjenica koje se tiču subjektivnog odnosa optuženog prema učinjenom delu, a pravnom kvalifikacijom radnji optuženog po članu 33. stav 2. ZOM, pravilno je primenjen krivični zakon, pa se žalbom branioca optuženog prvostepena presuda neosnovano pobija i zbog povrede krivičnog zakona, a bez obrazloženja ovog žalbenog osnova, zbog čega je u odnosu na isti Vrhovni sud ispitao presudu po službenoj dužnosti, u smislu člana 380. stav 1. tačka 2. ZKP.

 

Žalba branioca optuženog neosnovana je i u delu kojim se prvostepena presuda pobija zbog odluke o kazni jer je prvostepeni sud utvrdivši postojanje na strani optuženog, samo olakšavajućih okolnosti koje su iznete u pobijanoj presudi i pravilnom ocenom značaja istih, a s obzirom na odsustvo otežavajućih okolnosti optuženom za učinjeno delo, primenom članova 42.i 43. Osnovnog krivičnog zakona (OKZ) izrekao kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, koja predstavlja najmanju meru kazne koja se za to delo po zakonu može izreći i koja se dalje ne može ublažavati (član 43. stav 1. tačka 1.OKZ) niti se za to delo može izreći uslovna osuda (član 53. stav 3. OKZ). Stoga, okolnosti iznete u žalbi branioca koje se odnose na porodične prilike optuženog i tešku materijalnu situaciju u njegovom višečlanom porodičnom domaćinstvu nisu od značaja jer ne mogu uticati na izmenu izrečene kazne.

 

Odluka o meri bezbednosti oduzimanja predmetnog oružja, koju je Vrhovni sud ispitao u smislu člana 380. stav 2. ZKP jer kao žalbeni osnov nije obrazložena, doneta je pravilnom primenom člana 69. OKZ, pa se neosnovano pobija žalbom.

 

Neosnovano se žalbom prvostepena presuda pobija i zbog odluke o troškovima krivičnog postupka, pošto je i ovaj žalbeni osnov samo istaknut, a nije obrazložen.

 

Iz svih iznetih razloga, a na osnovu člana 388. ZKP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

 

 

Zapisničar, Predsednik veća

Nataša Banjac, s.r. sudija,

Dragiša Đorđević, s.r.

 

Za tačnost otpravka

 

sr