Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 6/05
08.12.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Nikole Mićunovića, predsednika veća, Zorana Savića, Miodraga Vićentijevića, Veroljuba Cvetkovića i Dragomira Milojevića, članova veća i savetnika Marije Vuković-Stanković, zapisničara, u krivičnom predmetu optuženih AA i BB, zbog krivičnog dela razbojništva iz čl. 168. st. 1. Krivičnog zakona Republike Srbije u saizvršilaštvu u vezi čl. 22. Krivičnog zakona Savezne Republike Jugoslavije, odlučujući o žalbama branilaca optuženih advokata AB i AV, izjavljenim protiv presude Okružnog suda u Beogradu K. br. 89/2003 od 30.3.2004. godine, u sednici veća održanoj u smislu čl. 375. Zakonika o krivičnom postupku u odsustvu uredno obaveštenih Republičkog javnog tužioca i optuženog BB a u prisustvu njegovog branioca advokata AV, dana 08.12.2005. godine, doneo je

 

 

P R E S U D U

 

ODBIJAJU SE kao neosnovane žalbe branilaca optuženih AA i BB i presuda Okružnog suda u Beogradu K. br. 89/2003 od 30.3.2004. godine SE POTVRĐUJE.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Presudom Okružnog suda u Beogradu K. br. 89/2003 od 30.3.2004. godine oglašeni su krivim optuženi AA i BB zbog krivičnog dela razbojništva iz čl. 168. st. 1. KZ RS u saizvršilaštvu u vezi čl. 22. KZ SRJ i osuđeni: optuženi AA na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 05.12.2002. pa do 13.12.2002. godine, a optuženi BB na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru počev od 10.1.2003. do 12.12.2003. godine. Istom presudom optuženi su oslobođeni dužnosti plaćanja troškova krivičnog postupka, obavezani su da na ime sudskog paušala plate prvostepenom sudu iznose od po 3.000,00 dinara, kao i da na ime naknade štete solidarno isplate oštećenom VV iznos od 7.000,00 dinara. U preostalom delu oštećeni VV upućen je na parnicu radi ostvarivanja svog imovinsko-pravnog zahteva.

 

Protiv navedene presude blagovremeno su izjavili žalbe:

 

- Branilac optuženog AA advokat AB zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, povrede krivičnog zakona i odluke o krivičnoj sankciji, sa predlogom da Vrhovni sud pobijanu presudu, u odnosu na njenog branjenika, preinači tako što će izvršiti prekvalifikaciju krivičnog dela koje mu se stavlja na teret i izreći blažu krivičnu sankciju;

 

- Branilac optuženog BB advokat AV zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka, povrede krivičnog zakona, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odluke o kazni, o imovinsko-pravnom zahtevu, kao i zbog odluke o troškovima postupka, u kojoj je stavila predlog da se pobijana presuda ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, a da ona i njen branjenik budu obavešteni o sednici veća na kojoj će se o žalbi odlučivati.

 

Republički javni tužilac u svom podnesku Ktž. br. 124/05 od 02.2.2005. godine stavio je predlog da se žalbe branilaca optuženih odbiju kao neosnovane, a prvostepena presuda potvrdi.

 

Vrhovni sud je održao sednicu veća u smislu odredaba čl. 375. ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenih Republičkog javnog tužioca i optuženog BB, a u prisustvu branioca optuženog BB advokata AV, na kojoj je razmotrio spise predmeta, zajedno sa pobijanom presudom, pa je po oceni navoda i predloga sadržanih u žalbama, kao i predloga sadržanog u podnesku Republičkog javnog tužioca, te objašnjenja datog na sednici veća, našao:

 

Žalbe su neosnovane.

 

Prvostepena presuda, kao ni postupak koji joj je prethodio ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona učinjene na štetu optuženih, na koje Vrhovni sud uvek pazi po službenoj dužnosti, a u smislu čl. 380. ZKP-a.

 

Po oceni branioca optuženog BB bitne povrede odredaba krivičnog postupka sadržane u prvostepenoj presudi ogledaju se u tome što je izreka ove presude nerazumnjiva, protivrečna sama sebi i razlozima, što su o pojedinim odlučnim činjenicama dati nejasni i protivrečni razlozi, dok o nekim, pak razlozi uopšte nisu ni dati, čime je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 1. tač. 11. ZKP-a. Osim navedenog prvostepeni sud je učinio i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz čl. 368. st. 2. u vezi čl. 361. st. 7. ZKP-a, jer u svojoj presudi nije izneo određeno i potpuno koje činjenice i iz kojih razloga uzima kao dokazane ili nedokazane, dajući pri tome naročito ocenu protivrečnih dokaza.

 

Međutim, po oceni Vrhovnog suda, izneti žalbeni navodi su neosnovani.

 

Prvostepena presuda ne sadrži bilo kakve protivrečnosti i nejasnoće, naprotiv, u istoj su dati jasni i ubedljivi razlozi o svim odlučnim činjenicama koje ukazuju da su optuženi izvršili krivično delo za koje su oglašeni krivim, a razlozi koji su o ovim odlučnim činjenicama dati u sebi ne sadrže bilo kakve protivrečnosti. Prvostepeni sud je određeno i potpuno izneo koje činjenice i zbog čega tretira kao dokazane, a koje ne dokazane i iz kojih razloga prihvatio ili ih nije prihvatio. Tako ni vezano za prepoznavanje optuženog BB od strane oštećenog VV u presudi nema bilo kakvih protivrečnosti jer sud na strani 8., stav 3., navodi da je oštećeni, pred istražnim sudijom detaljno opisao i izgled drugog lica (pošto je AA prepoznao), koje zbog proteka vremena na glavnom pretresu više nije mogao da prepozna sa sigurnošću, ali opis koji je on dao u pogledu drugog lica koje je izvadilo nož “skakavac” odgovara upravo izgledu optuženog BB.

 

Pobijanje prvostepene presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja svodi se u suštini na ponavljanje odbrana optuženih datih u toku postupka: optuženog AA da je prema oštećenom primenio silu u samoodbrani, a stvari mu oduzeo bez umišljaja da izvrši krivično delo, već zato što je bio pod dejstvom alkohola i optuženog BB da on uopšte nije učestvovao u izvršenju dela. Da bi se na pouzdan način utvrdila činjenica ko je oštećenom naslonio nož “skakavac” na stomak, branilac optuženog BB predložio je saslušanje radnika MUP-a koji su učestvovali u postupku prepoznavanja izvršilaca krivičnog dela ili pak izvođenje drugih dokaza pomoću kojih bi navedena odlučna činjenica mogla biti utvrđena.

 

Veće Vrhovnog suda ocenjuje da je činjenično stanje u ovom predmetu pravilno i potpuno utvrđeno, zbog čega se navodi žalbe, kojima se prvostepena presuda pobija po ovom žalbenom osnovu, ocenjuju kao neosnovani.

 

Odbrane optuženih bile su predmet svestrane ocene od strane prvostepenog suda u pobijanoj presudi, za koju su dati jasni, logični i neprotivrečni razlozi, koje prihvata i ovaj sud. Sa druge strane prvostepeni sud je na osnovu dokaza izvedenih na glavnom pretresu pravilno utvrdio sve odlučne činjenice, pa i činjenicu da je upravo optuženi BB prislonio nož “skakavac” oštećenom na stomak i to na osnovu iskaza samog oštećenog, kao i optuženog AA, pa se izvođenje novih dokaza radi utvrđenja navedene činjenice, koje predlaže branilac, ocenjuje kao suvišno.

 

Stanje svesti i uračunljivosti optuženog AA u vreme izvršenja krivičnog dela prvostepeni sud je pouzdano utvrdio na osnovu nalaza i mišljenja veštaka psihijatra doktora GG koji je u svom zaključku naveo da se optuženi u vreme izvršenja krivičnog dela nalazio u stanju jednostavne alkoholne opijenosti, pa se njegove sposobnosti shvatanja i značaja dela, kao i mogućnosti upravljanja postupcima, bile smanjene, ali ne bitno, što ne isključuje odgovornost optuženog za izvršno krivično delo.

 

Sud je iznos gotovog novca, oduzetog od oštećenog kritičnom prilikom, utvrdio na osnovu njegovog iskaza datog na glavnom pretresu, što se jasno zaključuje iz pobijane presude te u pogledu utvrđenja ove činjenice nema bilo kakvih nejasnoća, na šta neosnovano ukazuje branilac optuženog Mirkovića u svojoj žalbi.

 

Na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je pravilno primenio krivični zakon kada je našao da se u radnjama optuženih stiču sva bitna obeležja krivičnog dela razbojništva iz čl. 168. st. 1. KZ RS u vezi čl. 22. KZ SRJ, za koje ih je oglasio krivim.

 

Branilac optuženog BB u svojoj žalbi samo navodi kao osnov pobijanja odluku o krivičnoj sankciji, ne ukazujući zbog čega prvostepenu presudu napada žalbom u navedenom delu, dok branilac optuženog AA smatra da je, s obzirom na brojnost utvrđenih olakšavajućih, a odsustvo otežavajućih okolnosti, optuženom trebalo izreći uslovnu osudu.

 

Ispitujući prvostepenu presudu u delu u kome je odlučeno o krivičnim sankcijama Vrhovni sud ocenjuje da je prvostepeni sud pravilno utvrdivši sve okolnosti iz čl. 41. KZ SRJ od značaja za odmeravanje kazne, iste pravilno i ocenio, i osudio optuženog BB na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine i 10 (deset) meseci, a pravilno dajući olakšavajućim okolnostima utvrđenim na strani optuženog AA značaj osobito olakšavajućih okolnosti, primenom čl. 43. i 43. KZ SRJ ovog osudio na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci, uračunavajući obojici optuženih u kazne i vreme provedeno u pritvoru.

 

Radi prednjeg se žalbeni navodi u pogledu odluke o izrečenoj kazni ocenjuju kao neosnovani, a odmerene kazne kao srazmerne težini i stepenu društvene opasnosti izvršenog krivičnog dela kao i stepenu krivične odgovornosti optuženih, nužne da bi se njima postigla svrha kažnjavanja predviđena odredbama čl. 33. KZ SRJ u okviru opšte svrhe izricanja krivičnih sankcija (čl. 5. KZ SRJ).

 

Pravilna je i odluka suda da optuženi, na ime naknade štete solidarno isplate oštećenom VV iznos od 7.000,00 dinara, s obzirom da je tokom postupka na nesumnjiv način utvrđeno da je od oštećenog oduzet gotov novac upravo u ovom iznosu koja je doneta u skladu sa odredbama čl. 206. ZKP-a.

 

Neosnovano se žalbom branioca optuženog BB pobija prvostepena presuda u delu odluke o troškovima postupka jer i po oceni ovog suda takva odluka doneta je u smislu odredaba čl. 196. st. 1. u vezi sa čl. 193. st. 2. tač. 9. ZKP-a a za istu je prvostepeni sud dao jasne i ubedljive razloge, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

 

Na osnovu izloženog, u skladu sa odredbama čl. 388. ZKP-a, odlučeno je kao u izreci ove presude.

 

Zapisničar, Predsednik veća – sudija,

Marija Vuković-Stanković, s.r. Nikola Mićunović, s.r.

 

 

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Mirjana Vojvodić

JK