Republika Srbija
VRHOVNI SUD SRBIJE
Kž I 610/05
17.05.2005. godina
Beograd

U IME NARODA

 

Vrhovni sud Srbije u Beogradu, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Nevenke Važić, dr Gligorija Spasojevića, članova veća, i savetnika Biljane Dragaš, zapisničara, u krivičnom predmetu optuženog AA, zbog krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 245. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona, rešavajući o žalbi branioca optuženog AA, advokata AB, izjavljenoj protiv presude Okružnog suda u Užicu K.br.17/05 od 09. marta 2005. godine, u sednici veća održanoj dana 17.05.2005. godine, doneo je

 

 

P R E S U D U

 

ODBIJA SE kao neosnovana žalba branioca optuženog AA i presuda Okružnog suda u Užicu K.br.17/05 od 09.03.2005. godine SE POTVRĐUJE.

 

O b r a z l o ž e nj e

 

Navedenom presudom Okružnog suda u Užicu optuženi AA oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćenog držanja opojnih droga iz člana 245. stav 3. Osnovnog krivičnog zakona i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet meseci. Na osnovu člana 245. stav 5. OKZ-a od optuženog je oduzeta opojna droga, pa je na osnovu člana 193. i 196. ZKP-a, optuženi obavezan da sudu plati 3.000,00 dinara na ime paušalnog iznosa troškova krivičnog postupka u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude.

 

Protiv navedene presude žalbu je izjavio branilac optuženog AA, advokat AB zbog odluke o kazni, sa žalbenim predlogom da Vrhovni sud Srbije pobijanu presudu preinači i optuženom izrekne uslovnu osudu ili novčanu kaznu. Branilac je zahtevao da on i optuženi budu obavešteni o sednici veća drugostepenog suda.

 

Republički javni tužilac Srbije u pisanom podnesku Ktž.br.747/05 od 15.04.2005. godine predložio je da Vrhovni sud odbije kao neosnovanu žalbu branioca

optuženog AA i da potvrdi prvostepenu presudu Okružnom sudu u Užicu K.br.17/05 od 09.03.2005. godine.

 

Vrhovni sud je održao sednicu veća, u smislu člana 375. ZKP-a, u odsustvu uredno obaveštenog Republičkog javnog tužioca Srbije, optuženog AA i njegovog branioca, advokata AB, na kojoj je razmotrio sve spise predmeta zajedno sa pobijanom presudom, pa je nakon ocene žalbenih navoda, i pismenog predloga Republičkog javnog tužioca Srbije datog u napred navedenom podnesku, našao:

 

Prvostepena presuda ne sadrži bitne povrede odredaba krivičnog postupka, niti povrede krivičnog zakona na koje drugostepeni sud pazi po službenoj dužnosti u smislu člana 380. ZKP-a.

 

Ispitujući pobijanu presudu u pogledu odluke o kazni, Vrhovni sud nalazi da je žalba branioca optuženog AA neosnovana.

 

Prilikom odmeravanja kazne optuženom prvostepeni sud je pravilno cenio da je optuženi dugogodišnji uživalac opojne droge, da je s tim u vezi do sada više puta osuđivan, između ostalih krivičnih dela i dva puta za krivično delo iz člana 245. stav 1. KZJ, da je po izlasku iz zatvora opet nabavio opojnu drogu heroin i istu neovlašćeno držao, ponavljajući tako krivična dela koja su imala drogu kao predmet radnje izvršenja, pa i po nalaženju Vrhovnog suda ove okolnosti ukazuju da ranije osude nisu uticale na optuženog, bez obzira što je novo krivično delo po svojoj težini znatno blaže od ranije izvršenih, te da se na taj način optuženi pojavljuje kao povratnik u vršenju krivičnih dela iste vrste, da iznete činjenice i po oceni Vrhovnog suda ukazuju na upornost okrivljenog da vrši krivično delo u vezi sa drogom.

 

Stoga i Vrhovni sud nalazi da iskazana upornost optuženog kao učinioca i njegova ranija osuđivanost za istovrsna i druga krivična dela kao i pojačan stepen društvene opasnosti krivičnog dela i optuženog kao izvršioca predstavljaju otežavajuće okolnosti na strani optuženog, pa je pravilno prvostepeni sud našao da se svrha kažnjavanja u konkretnom slučaju može postići samo izricanjem kazne zatvora optuženom, te je stoga izrečena zatvorska kazna optuženom AA u trajanju od pet meseci nužna za postizanje svrhe kažnjavanja iz člana 5. i 33. OKZ-a, te da će se upravo tom visinom izrečene kazne postići ciljevi generalne i specijalne prevencije.

 

Imajući u vidu napred navedeno, navodi žalbe branioca optuženog, da je optuženom za navedeno krivično delo izrečena prestroga kazna, te da prvostepeni sud nije u dovoljnoj meri cenio činjenicu da je narkomanija bolest, što po stavu odbrane predstavlja olakšavajuću okolnost koju prvostepeni sud nije cenio, i da je porodica optuženog spremna da mu pomogne da se oslobodi zavisnosti od opojnih droga i da započne novi život, ocenjeni su neosnovanim i bez uticaja na drugačiju odluku suda u konkretnom slučaju.

 

Iz iznetih razloga, a na osnovu člana 388. ZKP-a, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci ovog rešenja.

 

Zapisničar, Predsednik veća – sudija,

Biljana Dragaš, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.

 

 

Za tačnost otpravka

 

lji