Republički javni tužilac je u podnesku Ktr I br. 6/14 od 25.04.2014. godine, izneo mišljenje da je za postupanje u ovom predmetu nadležan Viši sud u Kraljevu, u smislu člana 23. stav 2. tačka 2. Zakona o uređenju sudova.

Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa obrazloženim predlogom predsednika veća - sudije Apelacionog suda u Kragujevcu i mišljenjem Republičkog javnog tužioca, pa je našao da je za odlučivanje po žalbi javnog tužioca u ovom postupku stvarno i mesno nadležan Apelacioni sud u Kragujevcu.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni M.J. presudom Osnovnog suda u Kraljevu 11K br. 444/13 od 07.06.2013. godine oslobođen optužbe da je učinio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i produženo krivično delo falsifikovanje službene isprave iz člana 357. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika.

Odredbom člana 24. stav 1. tač. 2. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, br. 116/08 ... 101/13) određeno je da apelacioni sud odlučuje o žalbama „na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje nije nadležan viši sud;“ a odredbom člana 7. Zakona o izmenama i dopunama ovog zakona („Službeni glasnik RS“, broj 101/2013 koji se primenjuje od 01.01.2014. godine), izmenjena je odredba člana 23. zakona tako da je predviđeno da viši sud u drugom stepenu odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova „2. za krivična dela za koje je propisana novčana kazna i kazna zatvora do pet godina.“

Odredbom člana 229. stav 2. važećeg Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 85/05 ... 104/13) propisano je da će se učinilac ovog krivičnog dela (poreska utaja) kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina i novčanom kaznom a u skladu sa odredbom člana 357. stav 3. u vezi stava 2. KZ za krivično delo falsifikovanje službene isprave u bilo kom obliku, propisana je kazna zatvora od tri meseca do pet godina.

Kako se u konkretnom slučaju protiv okrivljenog vodi postupak i za krivično delo za koje je propisana kazna zatvora preko pet godina, to je po stavu Vrhovnog kasacionog suda za odlučivanje po žalbi javnog tužioca na navedenu presudu Osnovnog suda u Kraljevu stvarno i mesno nadležan Apelacioni sud u Kragujevcu a ne Viši sud u Kraljevu. Pri tom je bez značaja ocena koji će se krivični zakon kao blaži, u smislu odredbe člana 5. KZ, primeniti u konkretnom slučaju na učinioca ovog krivičnog dela - da li zakon koji je važio u vreme njegovog izvršenja ili neki od kasnije donetih, budući da tu ocenu može da da samo stvarno i mesno nadležan sud donošenjem pravnosnažne presude kojom će utvrditi i vreme izvršenja krivičnog dela kao jednu od bitnih okolnosti od kojih zavisi ova ocena.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i na osnovu člana 36. stav 1. tačka 1. ZKP-a („Službeni glasnik RS“, broj 72/11 ... 45/13), odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik,                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.