.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Ks 6/2017
29.06.2017. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Marinom Radosavljević, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, rešavajući o sukobu nadležnosti koji je pokrenuo Viši sud u Kragujevcu, predlogom Kv 10/17 od 27.02.2017. godine, u sednici veća održanoj 29.06.2017. godine, doneo je
R E Š E NJ E
Za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, po optužnici Višeg javnog tužioca u Subotici Kt 5/14 - Kto 42/16 od 11.10.2016. godine, ispravljenoj 18.10.2016. godine, STVARNO I MESNO je NADLEŽAN Viši sud u Subotici.
O b r a z l o ž e nj e
Viši sud u Subotici se rešenjem Kv 254/16 od 30.11.2016. godine, oglasio mesno nenadležnim za postupanje u krivičnom predmetu Kv 254/16, protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ i predmet dostavio Višem sudu u Kragujevcu kao stvarno i mesno nadležnom za postupanje.
Viši sud u Kragujevcu je aktom naslovljenim kao „rešenje“ Kv 10/17 od 27.02.2017. godine, a koji akt se ima smatrati predlogom, pokrenuo pred Vrhovnim kasacionim sudom postupak za rešavanje sukoba nadležnosti, sa obrazloženjem da nema osnova, niti uslova da se krivični postupak vodi pred Višim sudom u Kragujevcu, bez obzira na činjenicu što je prebivalište okrivljenog, kao i sedište firme čiji je okrivljeni zastupnik-u Kragujevcu, budući da su svi ostali učesnici krivičnog postupka, lica koja žive van teritorije grada Kragujevca, te razlozi celishodnosti i ekonomičnosti, upućuju na Viši sud u Subotici kao nadležan za dalje postupanje.
Republički javni tužilac je u podnesku Ktr I 6/17 od 25.05.2017. godine, izneo mišljenje da je za postupanje u ovom predmetu nadležan Viši sud u Kragujevcu.
Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, sa obrazloženim predlogom Višeg suda u Kragujevcu i mišljenjem Republičkog javnog tužioca, pa je našao da je za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a po optužnici Višeg javnog tužioca u Subotici Kt 5/14-Kto 42/16 od 11.10.2016. godine, ispravljenoj 18.10.2016. godine, stvarno i mesno nadležan Viši sud u Subotici.
Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom Višeg javnog tužioca u Subotici Kt 5/14-Kto 42/16 od 11.10.2016. godine, ispravljenoj 18.10.2016. godine, okrivljenom AA, stavljeno na teret da je dana 18.03.2013. godine, u Subotici, izvršio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, te da se nakon podizanja predmetne optužnice, Viši sud u Subotici rešenjem Kv 254/16 od 30.11.2016. godine, oglasio mesno nenadležnim za postupanje u navedenom krivičnom predmetu i spise predmeta kao stvarno i mesno nadležnom, dostavio Višem sudu u Kragujevcu, koji sud je odmah potom pokrenuo postupak za rešavanje sukoba nadležnosti pred Vrhovnim kasacionim sudom.
Odredbom člana 23. stav 1. ZKP propisano je, da je mesno nadležan po pravilu, sud na čijem području je krivično delo izvršeno ili pokušano. Stavom 3. tog člana, propisano je da ako je krivično delo izvršeno ili pokušano na područjima raznih sudova ili na granici tih područja ili je neizvesno na kom je području izvršeno ili pokušano, nadležan je sud na čijem području je prvo pokrenut krivični postupak.
Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, a kako je optužnicom Višeg javnog tužioca u Subotici Kt 5/14-Kto 42/16 od 11.10.2016. godine, ispravljenoj 18.10.2016. godine, okrivljenom AA stavljeno na teret da je izvršio krivično delo iz člana 234. stav 3. u vezi stava 1. KZ dana 18.03.2013. godine u Subotici, gde je dakle, kao mesto izvršenja označen grad Subotica, to je po stavu Vrhovnog kasacionog suda, za vođenje krivičnog postupka protiv okrivljenog AA, u konkretnom slučaju stvarno i mesno nadležan Viši sud u Subotici, a nema uslova za donošenje odluke u smislu člana 36. stav 3. ZKP, odnosno razlozi celishodnosti ne ukazuju na Viši sud u Kragujevcu kao mesno nadležan.
Vrhovni kasacioni sud je imao u vidu da je Viši sud u Kragujevcu, pokrenuo postupak za rešavanje sukoba nadležnosti, na način koji nije zakonom predviđen, jer je umesto aktom – podneskom neposredno višem zajedničkom sudu pogrešno pokrenuo „rešenjem“ dajući pritom pogrešnu pravnu pouku o dozvoljenosti izjavljivanja žalbe Vrhovnom kasacionom sudu na navedeno rešenje, te da je branilac okrivljenog protiv istog „rešenja“, i izjavio žalbu Vrhovnom kasacionom sudu, ali se ovaj sud nije upuštao u razmatranje navedene žalbe, jer je ista, osim što je u konkretnom bespredmetna, istovremeno i nedozvoljena.
Iz svih iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 36. stav 1. tačka 1) ZKP i člana 30. stav 2. Zakona o uređenju sudova, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Marina Radosavljević,s.r. Janko Lazarević,s.r.
Za tačnost otpravka
Upravitelj pisarnice
Marina Antonić
