Na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenog Milana Ivića je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela i to iznos od 498.000,00 dinara, 160 američkih dolara, 1.515 evra i 340 konvertibilnih maraka.

Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stav 2. tačka 7. ZKP okrivljeni je obavezan da snosi troškove krivičnog postupka pred Višim javnim tužilaštvom u Novom Sadu u ukupnom iznosu od 372.436,00 dinara, u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Na osnovu člana 264. stav 1. u vezi člana 261. stv 2. tačka 9) ZKP okrivljeni je obavezan da nadoknadi troškove postupka u fazi glavnog pretresa i to troškove paušala u iznosu od 8.000,00 dinara, koji iznos je potrebno uplatiti na račun Višeg suda u Novom Sadu u roku od dva meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 273/25 od 25.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu i branioca okriljenog Milana Ivića i potvrđena presuda Višeg suda u Novom Sadu K.br.96/22 od 05.02.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti su podneli branioci okrivljenog Milana Ivića, advokati Vladimir Beljanski i Bojan Papić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), 439. tačka 1) i 2) i 441. stav 4. ZKP sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe i odlučiti da troškovi prvostepenog i drugostepenog postupka padaju na teret budžetskih sredstava ili da preinači pobijane presude u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što će okrivljenog Milana Ivića osloboditi od dužnosti da u celini naknadi troškove krivičnog postupka ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje pred potpuno izmenjenim većem, ili da ukine navedene presude samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka te da spise predmeta vrati na ponovnu odluku o troškovima krivičnog postupka i to pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Milana Ivića, advokata Vladimira Beljanskog i Bojana Papića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branioci okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 23.02.2022. godine, sačinjenog prilikom pretresanja izvršenim na adresi .... 6roj ... u ..., potvrdi o privremeno oduzetim predmetima broj 79/22 od 23.03.2022. godine i fotodokumentaciji i izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta Kt br.447-587/22 od 23.02.2022. godine, koji su sačinjeni u vezi sa navedenim pretresanjem stana, zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija od 23.02.2022. godine, potvrdi o privremeno oduzetim predmetima i fotodokumentaciji sačinjenoj u vezi sa navedenim pretresanjem, izveštaju o forenzičkom pregledu lica mesta Kt br.436- 35/22 od 23.02.2022. godine, sačinjenim u vezi sa pretresanjem izvršenim na adresi ... broj ..., ..., zapisniku o veštačenju 03.2.11.6.1 broj 234-6-780/22 od 25.02.2022. godine, zahtevu PU Novi Sad – OKP od 24.02.2022. godine, obrascu kvalitativno — kvantitativnog prijema i toka laboratorijskog ispitivanja u vezi zapisnika o veštačenju 03.6.5.6.1 br. 234-6-780/22 od 25.02.2022. godine, dopuni fizičko – hemijskog veštačenja od 01.11.2024. godine, inicijativi za veštačenje PU Novi Sad – Grupe za borbu protiv droga, zapisniku o pretresanju opreme na kojoj se čuvaju elektronski zapisi br. 69/22 od 03.03.2022. godine, zapisniku o veštačenju mobilnog telefona i SIM kartica br. ... od 03.03.2022. godine sa priloženim prenosnim medijem (CD).

Obrazlažući navedenu povredu branioci okrivljenog su najpre ukazali da je pregled okrivljenog Milana Ivića ispred zgrade na adresi ... 6roj ... u ..., kojom prilikom je kod njega pronađeno pet paketa u kojoj se nalazila opojna droga marihuana, izvršeno na nezakonit način. Kao argumente za navedeni stav, branioci su istakli da su policijski službenici izvršili pretresanje lica, a ne pregled, iako za to nisu imali naredbu suda, čime je povređena odredba člana 155. i 156. stav 1. ZKP, a nisu bili ispunjeni ni uslovi iz člana 159. ZKP, kojim se propisuje mogućnost pretresanja lica bez naredbe suda, kao i da pretresanju lica nisu prisustvovali svedoci, čime je povređena odredba člana 156. stav 7. ZKP. Branioci zatim navode da policijski službenici nisu izvršili radnju pregleda već pretresanja lica iz razloga što policijski službenici nisu izvršili dodirivanje površine odela okrivljenog Milana Ivića, niti uvid u njegov ranac, već su zavlačili ruke u unutrašnjost njegove jakne i „preturali“ sadržinu njegovog ranca kao i da policijski službenici nisu sačinili zapisnik o pregledu lica shodno odredbi člana 286. stav 2. ZKP. Na kraju su branioci istakli da se iz svih zapisnika ne može utvrditi koja pakovanja su oduzeta od okrivljenog na kojoj lokaciji, pa onda nije moguće ni u okviru zapisnika o veštačenju 03.6.5.6.1 broj 234-6-780/22 od 25.02.2022. godine identifikovati upravo ona pakovanja i one supstance koje su oduzete prilikom pretresanja i pregleda lica.

Po oceni Vrhovnog suda, neosnovani su navodi branilaca okrivljenog da je pregled lica izvršen na nezakonit način, sa obrazloženjem da nije postojala naredba suda, iz razloga što je odredbom člana 159. ZKP propisano da ovlašćena službena lica policije mogu bez naredbe suda za pretresanje i bez prisustva svedoka preduzeti pretresanje lica prilikom lišenja slobode ili prilikom izvršenja naredbe za dovođenje, ako postoji sumnja da to lice poseduje oružje ili oruđe za napad ili ako postoji sumnja da će odbaciti, sakriti ili uništiti predmete koje treba od njega oduzeti kao dokaz u postupku.

Naime, Vrhovni sud zaključuje da je u konkretnom slučaju preduzeta radnja pregleda lica, a ne pretresanja, iz razloga što je odredbom člana 97. stav 3. Zakona o policiji propisano da se pregledom lica smatra uvid u sadržaj odeće i obuće, a stavom 5. istog člana da se pregledom predmeta smatra pregled predmeta koje lice nosi sa sobom obuhvata pregled predmeta koji su kod lica ili u njegovoj neposrednoj blizini ili predmeta lica po čijem se nalogu u njegovoj pratnji oni prevoze, dok je članom 56. stav 1. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima propisano da policijski službenik pregled vrši vizualno, dodirom, uvidom u sadržaj, korišćenjem tehničkih sredstava odnosno upotrebom službenog psa kao i da je policijski slubženik vrši pregled tako što rukama dodiruje površinu njegovog odela i ostvaruje uvid u sadržaj u odeći i obući. Imajući u vidu navedene zakonske odredbe te iskaze ovlašćenih službenih lica policije, proizilazi da su dana 23.03.2022. godine isti izvršili pregled lica i stvari.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP je propisano da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Odredbom člana 286. stav 2. ZKP, između ostalog, propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. tog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga i da će se o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak kao i o predmetima pronađenim i oduzetim, sastaviti zapisnik ili službena beleška. Stavom 4. istog člana propisano je da o preduzimanju mera i radnji iz stava 2. i 3. tog člana policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja, obaveštava javnog tužioca.

Stoji činjenica da policijski službenici nisu u skladu sa članom 286. stav 2. ZKP sačinili izveštaj ili službenu belešku o izvršenom pregledu lica i stvari. Međutim, navedeno ne čini pregled lica i stvari nezakonitim iz razloga što, po oceni Vrhovnog suda, sačinjavanje navedenog izveštaja nije cilj samo za sebe, već je svrha istog da obavesti organ postupka o preduzimanju radnji od strane policjskih službenika u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. Kako je u konkretnom slučaju Policijska uprava za Novi Sad dana 24.02.2022. godine, dakle u roku od 24 časa od izvršenog pregleda, podnela krivičnu prijavu Višem javnom tužiocu u Novom Sadu i na taj način javni tužilac obavešten o pregledu lica, odnosno okrivljenog i pregledu stvari koje su kod njega pronađene dana 23.02.2022. godine zajedno sa kompletnom dokumentacijom, na taj način je nadležni organ obavešten o sprovedenim dokaznim radnjama preduzetim od strane policije, čime je postupljeno u skladu sa odredbom člana 286. stav 4. ZKP.

Branioci okrivljenog se u zahtevu za zaštitu zakonitosti neosnovano pozivaju na odluku Vrhovnog kasacionog suda Kzz 350/22, ali se ne radi o istoj procesnoj situaciji iz razloga što u tom predmetu ovlašćena službena lica takođe nisu sastavila zapisnik niti službenu belešku u smislu člana 286. stav 2. ZKP, ali isto tako nisu ni obavestili javnog tužioca o preduzetim radnjama u skladu sa članom 286. stav 4. ZKP, a što nije slučaj u ovom postupku.

U potvrdi o privremeno oduzetim predmetima Ev.br.79/22 od 23.02.2022. godine koju je sačinila Policijska uprava Novi Sad je navedeno da je dana 23.02.2022. godine u 20,20 sati od lica Milana Ivića oduzeto pet paketa od streč folije u kojima se nalazila sasušena biljna materija zelene boje za koju se osnovano sumnja da je opojna droga marihuana, jedan mobilni telefon marke „...“, jedan mobilni telefon marke „...“, te naznačeno da su navedeni predmeti pronađeni prilikom pregleda lica Milana Ivića. Na ovaj način je jasno razgraničeno koji predmeti su od okrivljenog oduzeti prilikom pregleda lica, a koji prilikom pretresanja stana, iako se zahtevom za zaštitu zakonitosti tvrdio suprotno, pa su i u ovom delu navodi zahteva branilaca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

U ostalom delu zahteva branioci okrivljenog ukazuju da su supstance koje su pronađene u stanu u ulici ... broj ... u ... pribavljene prilikom nezakonitog pretresanja stana i to, najpre, iz razloga što naredba o pretresanju nije predata okrivljenom Milanu Iviću kao držaocu stana, čime je povređena odredba člana 156. stav 1. ZKP, da svedoci pretresa nisu išli sa policajcima tokom vršenja pretresa nego da su sve vreme sedeli za stolom u trpezariji, da zapisnik nije sačinjen na adresi pretresa, da je pretres podruma izvršen bez prisustva okrivljenog i svedoka i da je tom prilikom vršen pritisak na okrivljenog da kaže da li ima droge u kući u ...

Iz spisa predmeta proizilazi da je dana 23.02.2022. godine Policijska uprava Novi Sad sačinila zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija na adresi ulica ... broj ... u ..., da je pretresanje započeto u 19,15 časova i izvršeno na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Novom Sadu Kppr-53/2022 od 23.02.2022. godine, a naredba predata licu Milanu Iviću koji nije zahtevao branioca, te su kao svedoci pretresanja stana i drugih prostorija označeni punoletni građani AA i BB. U zapisniku je konstatovano da je izvršeno pretresanje hodnika, kupatila, trpezarije za kuhinjom, dnevnog boravka, spavaće sobe i podruma, i nabrojani predmeti koji su pronađeni tom prilikom. Pretresanje je završeno u 22,20 časova, u zapisniku je konstatovano da su prisutni imali mogućnost da zapisnik pročitaju u smislu člana 235. stav 1. i 2. ZKP, zapisnik su potpisali držalac stana Milan Ivić, ovlašćeno službeno lice, prisustni punoletni građani i zapisničar i niko nije imao primedbe na sastavljanje zapisnika.

Vrhovni sud je najpre ocenio kao neosnovane navode da je navedeni zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija sačinjen u Policijskoj upravi a ne u stanu, iz razloga što je u uvodu zapisnika navedeno da je isti sačinjen u ime Policijske uprave Novi Sad, koja ima adresu u ulici ... broj ..., što znači da je u ovom delu zapisnika samo navedena adresa organa u čije ime je zapisnik sačinjen, dok je u nastavku zapisnika jasno navedeno da je pretresanja stana izvršeno na adresi ulica ... broj ... i da je tom prilikom sačinjen zapisnik.

Po oceni Vrhovnog suda, pretres stana i prostorija, uključujući i podrumske prostorije je u svemu sačinjen u skladu sa zakonom, s obzirom da je izvršen na osnovu naredbe o pretresanju, koja je predata okrivljenom, istom su prisustvovala dva punoletna građanina kao svedoci, koji su poučeni o njihovoj ulozi prilikom vršenja pretresanja i potpisali predmetni zapisnik i nisu imali primedbe na sastavljanje istog, kao ni okrivljeni koji je takođe tom prilikom bio poučen da može da uzme advokata koji će prisustvovati pretresanju, ali da isti to nije zahtevao, te je u samom zapisniku jasno navedeno da je predmet pretresanja bio i podrum koji se nalazi u zgradi u kojoj su takođe pronađeni predmeti krivičnog dela, označeni pod brojem 29. i 30. potvrde o privremeno oduzetim predmetima.

Branioci okrivljenog su zatim ukazali da su policijski službenici tokom pretresanja stana u Novom Sadu od okrivljenog Milana Ivića pokušali da iznude informacije o tome da li je u kući u ... ima sumnjivih supstanci i gde se iste nalaze, a sve navedeno predstavlja povredu odredbe člana 9. ZKP koja predviđa da je zabranjena i kažnjiva svaka primena mučenja nečovečnog i ponižavajućeg postupanja, sile, pretnje, prinudne obmane medicinskih zahvata i drugih sredstava kojima se utiče na slobodu volje ili iznuđuje priznanje ili kakva druga izjava ili radnja od okrivljenog i od drugog učesnika u postupku.

Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Milana Ivića i bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Novom Sadu, koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv presude Višeg suda u Novom Sadu K br.96/22 od 05.02.2025. godine. Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome da na strani 15 i 16 svoje odluke Kž1 br.273/25 od 25.06.2025. godine izneo jasne i dovoljne razloge, a koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na iste upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

Branioci okrivljenog su istakli i da su predmeti koji su pronađeni prilikom pretresa na adresi ... broj ... u ..., pribavljeni prilikom nezakonitog pretresa kuće iz razloga što je pretresanje izvršeno bez naredbe o pretresanju, jer je pretresanje izvršeno, odnosno započeto pre nego što je stigla naredba o pretresanju.

Po oceni Vrhovnog suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU Novi Sad od 23.02.2022. godine, a koji se odnosi na predmet kuće u ..., predstavlja zakonit dokaz, iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da je Osnovni sud u Staroj Pazovi dana 23.02.2022. godine doneo naredbu Kppr – 122/22 od 23.02.2022. godine kojim je naređeno pretresanje stana i drugih prostorija u ..., ulica ..., Opština ..., čiji je držalac Milan Ivić, radi pronalaženja osumnjičenog, tragova krivičnog dela odnosno predmeta važnih za krivični postupak koji potiču iz krivičnog dela nedozvoljeno držanje opojnih droga iz člana 246a KZ, te je određeno da će pretresanje stana bez prisustva zamenika OJT izvršiti ovlašćena službena lica PS Inđija i to policijski službenici VV i GG. Naredbu je potpisao dežurni sudija za prethodni postupak Olivera Bugarin, a na kraju zapisnika je okrivljeni Milan Ivić svojeručno napisao da se odriče prava na advokata prilikom pretresa.

U samom zapisniku o pretresanju je konstatovano da je pretresanje stana izvršeno na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Osnovnog suda u Staroj Pazovi broj Kppr 122/22 od 23.02.2022. godine, a navedena naredba predata licu Milanu Iviću, kao i da su pretresanju prisustvovala dva punoletna građanina DD i ĐĐ, da je pretresanje započeto dana 23.02.2022. godine u 21,50 časova u stanu držaoca Milana Ivića u ... ulica ..., te da su tom prilikom pretresene tri sobe u prizemlju, dve spavaće sobe na spratu, kupatilo, četiri prostorije na drugom spratu, tavan i pomoćni objekti, te u zapisniku navedeni predmeti koji su tom prilikom pronađeni. Takođe je navedeno da je pretresanje završeno u 23,30 časova i da su zapisnik potpisali držalac stana i prisutni građani, kao i da isti nisu imali primedbe na sastavljanje zapisnika.

Imajući sve navedeno u vidu, navedeni zapisnik je u svemu sačinjen u skladu sa odredbama člana 155., 156. i 157. ZKP.

Odredbom člana 24. stav 1. Zakona o uređenju sudova je propisano da osnovni sud u prvom stepenu sudi za krivično delo za koje je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina i deset godina, ako za pojedina krivična dela nije nadležan drugi sud.

Odredbom člana 246a stav 1. KZ je za izvršenje ovog dela propisana novčana kazna ili kazna zatvora do tri godine.

Imajući u vidu navedene zakonske odredbe, a da je u naredbi o pretresanju navedeno da se pretresanje treba izvršiti radi pronalaženja predmeta koji proističu iz krivičnog dela iz člana 246a KZ, proizilazi da je Osnovni sud u Staroj Pazovi bio nadležan za donošenje naredbe o pretresanju stana u ..., ulica ..., iako se zahtevom za zaštitu zakonitosti tvrdio suprotno.

Takođe, branioci okrivljenog ističu da je suprotno navedenoj naredbi, policijski službenik VV nije zaposlen u PS Inđija, dok GG nije učestvovala u pretresanju, već su pretresanje izvršila službena lica PU Novi Sad EE i ŽŽ, a koji za to nisu bili ovlašćeni od strane suda. Branioci još ističu da službenici policije uopšte nisu potpisali zapisnik o pretresanju kuće u ..., a potvrdu o privremeno oduzetim predmetima je sačinio i okrivljenom izdao policijski službenik ZZ, koji prema zapisniku o pretresanju uopšte nije učestvovao u pretresanju predmetne kuće, čime je povređena odredba člana 157. stav 4. ZKP u kojoj se navodi da se potvrda o oduzetim predmetima sačinjava i izdaje odmah licu od kod se oduzimaju predmeti.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovani su navodi branilaca okrivljenog da su policijski službenici započeli pretresanje pre dostavljene naredbe za pretresanje iz razloga što su radnje koje su sprovela ovlašćena službena lica pre preduzimanja dokazne radnje pretresanje stana i drugih prostorija u smislu člana 58. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima, odnosno radnja na koju su policijski službenici ovlašćeni, a to je obezbeđenje i pregled mesta događaja. Naime, odredbom člana 58. stav 1. Pravilnika o policijskim ovlašćenjima je propisano da kada sazna za izvršenje krivičnog dela, prekršaja ili drugog događaja povodom koga je potrebno neposredno opažanje utvrditi ili razjasniti činjenice, policijski službenik o tome bez odlaganja obaveštava policijske službenike dežurne službe, pa policijski službenik dežurne službe pri prijemu saznanja iz stava 1. ovog člana ili prijemu takvog saznanja od strane građanina ili drugih lica provera pouzdanost takvog saznanja i prikuplja o mestu događaja sve u tom momentu raspoložive informacije naročito u pogledu mogućeg otpora, napada ili opasnosti radi hitnog upućivanja na mestu događaja potrebnog broja policijskih službenika sa neophodnim naoružanjem, opremom i materijalno-tehničkim sredstvima, dok je u stavu tri propisano da se pod mestom događaja u smislu ovog Pravilnika podrazumeva mesto gde je izvršilac krivičnog dela preduzeo radnju ili je bio dužan da je preuzme, mesto gde je nastupila posledica kao i svako drugo mesto gde se mogu pronaći tragovi ili predmeti. Imajući navedeno u vidu, u konkretnom slučaju policijski službenici nisu izvršili pretres prostorija u ..., pre nego što je stigla naredba za pretresanje, već su izvršili, shodno zakonskim odredbama, obezbeđenje lica mesta.

Stoji činjenica da navedeni zapisnik nije potpisalo ovlašćeno službeno lice i da su na zapisniku o pretresanju prostorija navedeni policijski službenici EE i ŽŽ, koji nisu bili navedeni u naredbi o pretresanju. Međutim, navedene činjenice po nalaženju ovoga suda ne čine zapisnik o pretresanju nezakonitim u sadržinskom smislu i nemaju za posledicu njegovo obavezno izdvajanje iz spisa predmeta. Ovo iz razloga što odredbama Zakonika o krivičnom postupku nije izričito propisano da ako policijski službenik ne potpiše zapisnik na kraju ili ako u pretresanju učestvuju policijski službenici koji nisu obuhvaćeni naredbom, da se na tom dokazu ne može zasnovati odluka, dakle reč je o povredi relativnog karaktera, tako da nepotpisivanje policijskog službenika na kraju zapisnika o pretresanju i vršenje pretresa od strane policijskih službenika koji nisu obuhvaćeni naredbom nema za posledicu uvek nezakonitost dokaza, već je sud ovlašćen da u toku postupka ceni zakonitost tog dokaza, odnosno da li je povreda navedene odredbe takvog značaja da taj dokaz treba izdvojiti iz spisa predmeta, a sud je u konkretnom slučaju ocenio da je navedeni zapisnik zakonit i da ga ne treba izdvojiti iz spisa predmeta. Pored toga, u samom zapisniku je navedeno ko je izvršio pretresanje tom prilikom a to su bili policijski službenici, a navedeno pretresanje je u svemu izvršeno u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, zapisnik su potpisali okrivljeni i svedoci i nisu imali primedbe na isti, a okrivljeni je potpisao potvrdu o oduzetim predmetima Ev. broj 79/22 od 24.02.2022.godine u kojoj je konstatovano koji predmeti su pronađeni prilikom pretresanja kuće u ... Činjenica da je potvrdu o oduzetim predmetima potpisao policijski službenik koji nije učestvovao u pretresanju stana, takođe nije od uticaja na zakonitost same potvrde.

Imajući sve navedeno u vidu Vrhovni sud je sve navedene zapisnike i dokaze koji proizilaze iz istih ocenio kao zakonite dokaze i na istima su se mogle zasnovati pobijane presude, čime se neosnovano ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branioci okrivljenog su osporili i zakonitost zapisnika o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističku forenziku br. 03.2.11.6.1 br. 234-6-780/2022 od 25.02.2022. godine, zahteva PU Novi Sad – OKP od 24.02.2022. godine, obrasca kvalitativno – kvantitativnog prijema i toka laboratorijskog ispitivanja u vezi zapisnika o veštačenju 03.6.5.6.1 br. 234-6-780/22 od 25.02.2022. godine, dopune fizičko — hemijskog veštačenja od 01.11.2024. godine, inicijative za veštačenje PU Novi Sad – Grupe za borbu protiv droga. Međutim, nezakonitost navedenih dokaza su obrazložili navodeći da se ne može utvrditi koja od mnogobrojnih pakovanja sa sumnjivim supstancama su oduzeta na kojoj od više lokacija u ovom krivičnom predmetu, te nije moguće ni u okviru Zapisnika o veštačenju 03.6.5.6.1 br. 234-6780/22 od 25.02.2022. godine identifikovati upravo ona pakovanja i one supstance koje su oduzete prilikom pretresanja kuće u ..., pa sud ne bi mogao da identifikuje i izdvoji konkretna pakovanja i supstance koje predstavljaju nezakonite dokaze sa ove konkretne lokacije, te ne bi mogao sa izvesnošću utvrditi ni koje su to preostale zakonito pribavljene sumnjive supstance za koje je veštačenjem utvrđeno da predstavljaju opojnu drogu, zaključivši da je nejasno kako bi i u pogledu koje opojne droge po vrsti i količini mogao da oglasi krivim okrivljenog Ivić Milana. U ostalom delu zahteva branioci okrivljenog ističu da se policijski sužbenici nisu legitimisali prilikom pregleda lica, pokazivanjem službene značke i legitimacije u skladu sa članom 66. Zakona o policiji, zatim da su svodokinje sve vreme sedele za stolom u trpezariji i da nisu išle sa policajcima, kao i da nisu bile prisutne prilikom pretresa podrumskih prostorija, što su osporavali kroz analizu sadržine iskaza svedoka AA i BB vezano za pretresanje stana u Novom Sadu,

Branioci su osporili i mogućnost da je naredba za pretresanje kuće u ... mogla biti predata okrivljenom u roku od osam minuta od kada je preuzeta u Osnovnom sudu u Staroj Pazovi, imajući u vidu razdaljinu između Osnovnog suda u Staroj Pazovi i kuće u ... U prilog svojim navodima branioci ističu da iz dopisa Osnovnog suda u Staroj Pazovi Kppr br.122/22 od 27.06.2023. godine, sa priloženom dostavnicom koju je prvostepeni sud izveo kao dokaz, nedvosmisleno proizilazi da je policijski službenik PS Inđija naredbu o pretresanju Kppr -122/22 od 23.02.2023. godine preuzeo u 21,42 časova, a da iz zapisnika o pretresanju predmetne kuće u ... proizilazi da je pretresanje započeto u 21,50 časova, odnosno svega 8 minuta nakon preuzimanja naredbe o pretresanju, a što je nemoguće imaju u vidu razdaljinu između Osnovnog suda u Staroj Pazovi i kuće u ...

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom delu branioci okrivljenog suštinski osporavaju utvrđeno činjenično stanje, odnosno ističu povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu. Pored toga, prvostepeni i drugostepeni sud su se u navedenom delu bavili spornim činjeničnim pitanjima i analizom iskaza svedoka u kontekstu ocene zakonitosti dokaza, i o istima dali jasna i detaljna obrazloženja u svojim odlukama.

U preostalom delu zahteva branioci okrivljenog formalno ukazuju na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP. Međutim, navedene povrede branioci obrazlažu navodima da tokom postupka nije dokazano da je okrivljeni predmetnu drogu držao radi prodaje, kao i da u pogledu dve pronađene vagice nije izvršeno veštačenje kojim bi se utvrdilo da li je okrivljeni zaista koristio navedene vagice za pripremanje opojne droge za prodaju razmeravajući u manje količine. Takođe, prilikom veštačenja telefona nisu pronađeni podaci koji bi ukazivali da je okrivljeni vršio prodaju droge, a pronađeni novac kod okrivljenog je relativno male vrednosti i ne ide u prilog navodima iz optužbe.

Po oceni Vrhovnog suda, iako branioci okrivljenog ukazuju na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, suštinski osporavaju utvrđeno činjenično stanje, odnosno ističu povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova.

Kako povreda zakona iz člana 440. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

U ostalom delu zahteva branioci okrivljenog ukazuju na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, s obzirom da sudovi nisu doneli odluku o oslobađanju okrivljenog od dužnosti da u celini ili delimično nadoknadi troškove krivičnog postupka iako su za to bili ispunjeni zakonski uslovi s obzirom da je okrivljeni Milan Ivić nezaposlen, a da je prilikom pretresa iz kuće odneta i ušteđevina njegove majke.

Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenio kao neosnovane iz razloga što je odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisana samo mogućnost, a ne i obaveza suda da okrivljenog oslobodi od plaćanja troškova krivičnog postupka, te je na oceni suda da u svakom konkretnom slučaju odluči da li ima uslova za primenu navedene odredbe ili ne.

Samim tim, Vrhovni sud nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Sa svega izloženog na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                        Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković