-čime bi izvršio krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika.

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda shodno odredbi člana 265. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K. br. 1375/22 od 21.12.2022. godine, okrivljeni AA oglašen je krivim da je izvršio krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika i izrečena mu je uslovna osuda, tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8 meseci i istovremeno određeno da se utvrđena kazna zatvora neće izvršiti ukoliko okrivljeni u vreme proveravanja od 3 godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni je obvezan da snosi troškove krivičnog postupka o čijoj visini će sud odlučiti naknadno posebnim rešenjem, dok je oštećena VV radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnični postupak.

Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 br. 121/23 od 15.05.2023. godine, delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, advokata Marije Lazić i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K. br. 1375/22 od 21.12.2022. godine je preinačena u pogledu činjeničnog opisa krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je pobijanom presudom oglašen krivim i to tako što se u 11 redu izreke pobijane presude, iza reči „maloletni BB majci“ brišu reči „a nakon toga dete preuzeo 05.12.2019. godine ispred Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu, Odeljenje Palilula, te dete zadržao do današnjeg dana“, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu 26K. br. 1375/22 od 21.12.2022. godine u nepreinačenom delu je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Marija Lazić, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) Zakonika o krivičnom postupku i člana 439. tačka 1) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da se podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude preinače i okrivljeni oslobodi od optužbe, a troškovi krivičnog postupka padnu na teret budžetskih sredstava suda ili da se pobijane presude ukinu i spisi predmeta vrate prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je osnovan.

Osnovano branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer delo za koje je okrivljeni oglašen krivim, nije krivično delo, iako sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) obzirom da predstavlja delo malog značaja u smislu člana 18. KZ.

Odredbom člana 191. stav 1. KZ propisano je da ko maloletno lice protivpravno zadrži ili oduzme od roditelja, usvojioca, staraoca ili drugog lica, odnosno ustanove, kojima je ono povereno ili onemogućava izvršenje odluke kojom je maloletno lice povereno određenom licu, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Zaštitni objekt krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica je brak i porodica, a posledica krivičnog dela iz člana 191. stav 1. KZ je onemogućavanje maloletnog lica u ostvarivanju svog prava na održavanje ličnih odnosa sa roditeljima koje je regulisano odlukom nadležnog organa.

Odredbom člana 18. stav 1. KZ propisano je da nije krivično delo ono delo koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, a stavom 2. istog člana propisano je da delo je malog značaja ako stepen krivice nije visok, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije. Stavom 3. istog člana propisano je da se odredbe stava 1. i 2. ovog člana mogu primeniti na krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do tri godine ili novčana kazna.

Delo malog značaja je jedan od osnova isključenja postojanja krivičnog dela čija je primena fakultativna i sud u svakom konkretnom slučaju ocenjuje ispunjenost navedenih, kumulativno postavljenih uslova za primenu ovog instituta.

Iz izreke pravnosnažne presude kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. KZ proizilazi da je okrivljeni krivično delo učinio u uračunljivom stanju, sa direktnim umišljajem i da je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, da je u vreme i mestu označenom u izreci presude protivpravno zadržao svoje maloletno dete, koje je pravnosnažnom i izvršnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 726/14 od 05.09.2014. godine povereno na staranje majci.

Iako radnje okrivljenog opisane u izreci prvostepene presude kojom je oglašen krivim sadrže obeležja krivičnog dela, ovaj sud ocenio je da stepen krivice okrivljenog nije visok, štetne posledice ocenio je kao neznatne i našao da opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije, već da će i samo vođenje krivičnog postupka za ovo krivično delo dati rezultate shodno opštoj svrsi izricanja krivičnih sankcija, pa kako je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela za koje je zaprećena novčana kazna ili zatvor do tri godine, to su ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 18. KZ i radi se o delu malog značaja.

Članom 3. stav 1. Zakona o ratifikaciji Konvencije Ujednjenih nacija o pravima deteta propisano je da je u svim aktivnostima koje se tiču dece od primarnog značaja interes deteta bez obzira na to da li ih sprovode javne ili privatne institucije za socijalnu zaštitu, sudovi, administrativni organi ili zakonodavna tela.

Uzimajući u obzir zaštitni objekt krivičnog dela u pitanju, a pre svega interes deteta kao opšte prihvaćen osnovni princip zaštite njegovih prava prema članu 3. Zakona o ratifikaciji Konvencije Ujednjenih nacija o pravima deteta, moraju se, osim specifično određene radnje izvršenja krivičnog dela obuhvaćene zakonskom normom, imati u vidu i druge okolnosti koje ukazuju na ovaj kriterijum.

Prilikom ispitivanja pravnosnažnih presuda ovaj sud je imao u vidu da je u inkrimisanom periodu već bio u toku postupak za izmenu sudske odluke čije je izvršenje onemogućeno, da je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 726/14 od 05.09.2014. godine, pravnosnažno izmenjena najpre na osnovu rešenja Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1032/18 o određivanju privremene mere od 14.10.2020. godine, a potom i na osnovu pravnosnažne i izvršne presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 1032/18 od 04.05.2022. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 630/22 od 14.12.2022. godine, te maloletni BB je poveren ocu na samostalno vršenje roditeljskog prava, što nesumnjivo ukazuje na postojanje uslova za pravnu ocenu radnji okrivljenog u smislu člana 18. KZ.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, preinačio prvostepenu i drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodio od optužbe da je izvršio krivično delo oduzimanje maloletnog lica iz člana 191. stav 1. Krivičnog zakonika, a na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP u vezi člana 18. Krivičnog zakonika i odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda u smislu člana 265. stav 1. ZKP.

Vrhovni sud se, shodno donetoj odluci, nije upuštao u razmatranje ostalih povreda istaknutih u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog obzirom da je to bespredmetno u ovakvoj procesnoj situaciji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 265. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić