Presudom Višeg suda u Vranju Kž1 41/21 od 25.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog, advokat Agim Kamberi, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) i člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i na sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo ne bi bilo od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio je spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet i nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa obrazloženjem da se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, jer je sud presudu zasnovao na iskazu okrivljenog datom pred Osnovnim javnim tužiocem u Vranju, postupajući suprotno odredbi člana 68. stav 1. tačka 2) ZKP i ne uzimajući u obzir da se okrivljeni na glavnom pretresu izjasnio da neće dati iskaz, čime je postupio suprotno odredbi člana 419. ZKP, kojom je propisano da se presuda zasniva samo na dokazima koji su izvedeni na glavnom pretresu.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u vezi sa članom 419. stav 1. ZKP, na koju se ukazuje iznetim navodima zahteva, postoji ako se presuda zasniva na dokazu koji uopšte nije izveden na glavnom pretresu, čime bi se onemogućilo da se veće neposredno upozna sa dokazima.

Iz spisa predmeta proizlazi da je na glavnom pretresu održanom dana 01.12.2020. godine, prvostepeni sud na saglasan predlog stranaka, pročitao zapisnik o saslušanju okrivljenog pred Osnovnim javnim tužiocem u Vranju Kt 95/15 od 28.07.2015. godine, na koji okrivljeni i njegov branilac nisu imali primedbe.

Dakle, po oceni ovoga suda, pravnosnažna presuda se, nasuprot navodima zahteva, zasniva na dokazu izvedenom na glavnom pretresu – zapisniku o saslušanju okrivljenog od strane Osnovnog javnog tužioca u Vranju, pa je samim tim sud bio ovlašćen da ceni navedenu odbranu okrivljenog pojedinačno i u vezi sa ostalim izvedenim dokazima, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva da je sud postupio suprotno odredbi člana 419. ZKP i da je time na štetu okrivljenog povređen zakon iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Nadalje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da dopis Privrednog društva „Infrastruktura železnice Srbije“, nasuprot navodima zahteva, ne predstavlja nezakonit dokaz na kome se pravnosnažna presuda nije mogla zasnivati, imajući u vidu da je isti potpisan od strane ovlašćenog lica – v.d. direktora navedenog privrednog društva i overen pečatom tog pravnog lica. Pored toga, po oceni ovoga suda, neoverene fotokopije pet listova reda vožnje, na koje se ukazuje u zahtevu branioca, ne predstavljaju dokaz na kome se presuda ne može zasnivati, imajući u vidu da su iste dostavljene na zahtev suda, kao prilog uz napred navedeni dopis privrednog društva „Infrastruktura železnice Srbije“, zbog čega se njihova verodostojnost ne može dovoditi u pitanje, imajući pri tome u vidu da se njima samo potvrđuje činjenica koja je već navedena u citiranom dopisu u pogledu maksimalno dozvoljene brzine kretanja voza na delu pruge gde se dogodila predmetna saobraćajna nezgoda.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pravnosnažna presuda ne zasniva na nezakonitim dokazima, kako se to neosnovano ističe u zahtevu branioca okrivljenog, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjen kao neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu navodi da izreka pravnosnažne presude ne sadrži zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi člana 1. KZ, jer u činjeničnom opisu dela nisu navedene radnje okrivljenog koje su u uzročnoj vezi sa nastalim posledicama saobraćajne nezgode, niti su navedeni konkretni saobraćajni propisi čijim kršenjem je okrivljeni prouzrokovao saobraćajnu nezgodu, ističući da je u izreci naveden član 100. ZOBS-a na putevima, koji član sadrži dva stava, zbog čega nije jasno suprotno kojoj odredbi je okrivljeni postupao.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Po oceni ovoga suda, u izreci prvostepene presude u činjeničnom opisu dela naznačene su sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja iz člana 297. stav 3. u vezi člana 289. stav 3. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom uključujući i opis radnje izvršenja koja se u konkretnom slučaju ogleda u tome što se okrivljeni, kao učesnik u saobraćaju upravljajući skupom vozila - traktorom sa traktorskom prikolicom, nije pridržavao člana 100. ZOBS-a na putevima, s obzirom da se na pružnom prelazu koji nije bio obezbeđen polubranicima i svetlosno-signalnim uređajima, nije uverio da može bezbedno da pređe preko železničke pruge i nije uočio da nailazi šinsko vozilo – teretni voz, pa je započeo prelaženje preko pruge, usled čega je ostvaren neposredni sudar udarom lokomotive u prednji desni točak traktora.

Kako iz izreke presude jasno proizlaze radnje koje je preduzeo okrivljeni, a koje upravo predstavljaju kršenje odnosno nepridržavanje saobraćajnih propisa iz člana 100. ZOBS-a na putevima, kojim je propisano da je vozač na prelazu puta preko železničke pruge dužan da propusti šinsko vozilo koje se kreće po železničkoj pruzi ili da kada se približava prelazu puta preko železničke pruge, dužan je da kretanje vozila podesi tako, da ga može zaustaviti pre nego što stupi na železničku prugu (koja blanketna norma je i označena u izreci prvostepene presude), kao i da je u konkretnom slučaju postupao u uračunljivom stanju i sa svesnim nehatom, kao oblikom krivice, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojim se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Sud, prema navodima zahteva, u obrazloženju presude nije dao razloge o subjektivnom elementu krivičnog dela u odnosu na posledicu krivičnog dela, kojim navodima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Pored toga, branilac u zahtevu ukazuje i da je sud postupio suprotno odredbi člana 15. stav 2, stav 3. i stav 4. ZKP, kao i da je povređena odredba člana 441. stav 1. ZKP, jer sud nije dao odgovarajući značaj utvrđenim olakšavajućim okolnostima prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2), člana 15. stav 2, stav 3. i stav 4. ZKP i člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog AA, u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                 Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                               Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić