Presudom Višeg suda u Beogradu Kž1 321/25 od 01.10.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K 1403/24 od 19.03.2025. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miloš Marković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu predmet vrati na ponovno odlučivanje nižestepenom sudu ili da preinači drugostepenu presudu i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu navodi da se pobijane presude zasnivaju na dokazima koji su pribavljeni suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku, te da se na njima, u smislu odredbe člana 16. stav 1. i 84. ZKP ne može zasnivati sudska odluka.

U tom smislu branilac ukazuje da policijski službenici, nakon izvršenog pregleda putničkog motornog vozila, nisu sačinili zapisnik o pregledu vozila niti službenu belešku u smislu odredbe člana 286. stav 2. ZKP, iako je to bila njihova obaveza, usled čega smatra da je radnja pregleda vozila nezakonita, pa su i svi dokazi koji su proistekli iz te radnje nazakoniti. U vezi sa tim, branilac dalje navodi da je zapisnik o veštačenju NCKF broj 234-7-799/22 od 16.05.2022. godine nezakonit dokaz prema načinu pribavljanja, jer u spisima predmeta ne postoji naredba nadležnog organa u smislu odredbe člana 117. ZKP. U zahtevu se zatim ukazuje da je izveštaj Odeljenja za potrage UKP, PU za grad Beograd od 09.05.2022. godine nezakonit dokaz, budući da predstavlja belešku o neformalnom razgovoru policijskih službenika sa okrivljenim, koji je u tom momentu imao svojstvo građanina, te da se sadržina takvog razgovora ne može koristiti kao dokaz u krivičnom postupku, posebno imajući u vidu da policijski službenici koji su sačinili izveštaj nisu ispitani u postupku. Takođe, branilac kao nezakonit dokaz, kako po načinu pribavljanja tako i u pogledu njene sadržine, označava i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za suzbijanje imovinskih delikata broj 22907/2022 od 09.05.2022. godine, navodeći da nije sačinjena u skladu sa odredbom člana 150. ZKP, obzirom da ne sadrži podatke o mestu i načinu pronalaska predmeta, niti je u njoj konstatovano oduzimanje pojedinih predmeta (automobil, ključevi od automobila, dukserica, novčanik) koji su od okrivljenog oduzeti, a koju potvrdu je okrivljeni pri tome potpisao u svojstvu građanina.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može: da traži potrebna obaveštenja od građana; da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga; da za neophodno potrebno vreme, a najduže do osam časova ograniči kretanje na određenom prostoru; da preduzme potrebne mere u vezi sa utvrđivanjem istovetnosti lica i predmeta; da raspiše potragu za licem i predmetima za kojima se traga; da u prisustvu odgovornog lica pregleda određene objekte i prostorije državnih organa, preduzeća, radnji i drugih pravnih lica, ostvari uvid u njihovu dokumentaciju i da je po potrebi oduzme; da preduzme druge potrebne mere i radnje. O činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima koji su pronađeni ili oduzeti, sastaviće se zapisnik ili službena beleška. Stavom 4. istog člana, propisano je da o preduzimanju mera i radnji policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.

Iz spisa predmeta proizilazi da su kritičnom prilikom policijski službenici Odeljenja za potrage, UKP, PU za grad Beograd dana 09.05.2022. godine, postupajući po raspisanim poternicama Drugog osnovnog suda u Beogradu OIKS, IK 370/19, na isključenju sa auto-puta, zaustavili putničko motorno vozilo, kojim je upravljao okrivljeni AA, kojom prilikom su prilikom pregleda vozila na zadnjem sedištu u džepu dukserice pronašli kožni novčanik u kojem se nalazila lična karta i vozačka dozvola Republike Hrvatske, na ime BB, sa fotografijom okrivljenog, što je izazvalo sumnju da se radi o falsifikovanim ispravama. Nakon toga, o navedenim radnjama sačinjen je izveštaj policijskih službenika Odeljenja za potrage od istoga dana, a od okrivljenog su privremeno oduzeti pronađeni predmeti, o čemu je sačinjena potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 09.05.2022. godine, a zatim su pronađeni dokumenti, po zahtevu policije od 10.05.2022. godine, dostavljeni na veštačenje Nacionalnom centru za kriminalističku forenziku, nakon čega je dana 16.05.2022. godine, sačinjen zapisnik o veštačenju, kojim je utvrđeno da navedeni dokumenti nisu autentični, nakon čega su ovlašćena službena lica MUP, UKP, Odeljenje za suzbijanje imovinskih delikata podnela krivičnu prijavu javnom tužiocu Drugog OJT u Beogradu, zbog krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. Krivičnog zakonika.

Naime, iako je tačno da nakon izvršenog pregleda putničkog motornog vozila kojim je upravljao okrivljeni nije sačinjen zapisnik o pregledu vozila niti službena beleška, u smislu člana 286. stav 2. ZKP, iz spisa predmeta proizilazi da su policijski službenici postupali u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, te da je o preduzetim radnjama sačinjen izveštaj Odeljenja za potrage od 09.05.2022. godine, u kome su konstatovane sve bitne okolnosti i pronađeni predmeti, pa se izostanak zapisnika ili službene beleške ne može smatrati razlogom nezakonitosti preduzete radnje. Ovo tim pre, što iz spisa predmeta – zapisnika o saslušanju osumnjičenog UKP, Drugo odeljenje Ku 7010/22 od 09.05.2022. godine, proizilazi da je o događaju obavešten nadležni javni tužilac, shodno odredbi člana 286. stav 4. ZKP, pa se samim tim, kao neosnovani ocenjuju navodi branioca da je radnja pregleda vozila nezakonita.

Pored ovoga, iz spisa proizilazi da je grafoskopsko veštačenje NCKF broj 234-7- 799/22 od 16.05.2022. godine izvršeno po zahtevu PU za grad Beograd, UKP-Drugo odeljenje, broj 03.15.2.3.6-1533/22 od 10.05.2022. godine, koji po oceni Vrhovnog suda, predstavlja inicijalni akt za preduzimanje navedene dokazne radnje, pa se ne može prihvatiti kao osnovan navod branioca da je predmetno veštačenje nezakonito jer je preduzeto bez naredbe u smislu člana 117. ZKP. Okolnost što navedeni akt nije formalno označen kao „naredba“, ne dovodi u pitanje zakonitost veštačenja, budući da iz njegove sadržine nedvosmisleno proizilazi da je veštačenje određeno od strane ovlašćenog organa u okviru predistražnog postupka, pa kako je isto obavljeno od strane ovlašćene institucije, u svemu skladu sa pravilima struke i nauke i shodno odredbama ZKP, to predmetni nalaz i mišljenje, po oceni Vrhovnog suda, predstavlja zakonit dokaz na kome se presuda može zasnivati.

Neosnovani su i navodi zahteva da je izveštaj Odeljenja za potrage od 09.05.2022. godine nezakonit dokaz, budući da isti predstavlja službeni akt o radnjama koje su policijski službenici preduzeli u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, kao i o predmetima koje su tom prilikom pronašli i privremeno oduzeli, te kao takav predstavlja dokaz u krivičnom postupku iz koga se mogu utvrđivati činjenice koje se odnose na predmet optužbe. Pri tome, okolnosti navedene u izveštaju, za koje branilac navodi da predstavljaju neformalni razgovor, date su u okviru preduzimanja službenih radnji utvrđivanja identiteta lica, u smislu odredbe člana 286. stav 2. ZKP.

Kada je u pitanju potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za suzbijanje imovinskih delikata broj 22907/2022 od 09.05.2022. godine, Vrhovni sud nalazi da je ista sačinjena u skladu sa odredbama ZKP, koje uređuju privremeno oduzimanje predmeta i izdavanje potvrde o tome (član 147. i 150. ZKP). Iz njene sadržine proizilazi koji su predmeti privremeno oduzeti od okrivljenog, pri čemu su ti predmeti individualizovani u meri koja omogućava njihovu identifikaciju, čime je ispunjena svrha potvrde kao pisanog traga o preduzetoj službenoj radnji. Imajući u vidu da potvrda predstavlja dokaz o konkretno privremeno oduzetim predmetima, eventualne razlike u odnosu na druge predmete koji su od okrivljenog oduzeti, a nisu navedeni u potvrdi, na koje ukazuje branilac, predstavljaju činjenično pitanje, koje Vrhovni sud u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti ne razmatra. Pored navedenog, okolnost da je okrivljeni predmetnu potvrdu potpisao u svojstvu građanina, nije od uticaja na njenu zakonitost. Naime, shodno odredbi člana 150. ZKP, obavezan element potvrde o privremeno oduzetim predmetima je svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, dok potpis i svojstvo lica od koga se predmeti oduzimaju, nije uslov njene valjanosti, niti je to lice dužno da potvrdu potpiše, budući da potpis lica od koga su predmeti oduzeti ne predstavlja izjavu o predaji predmeta, već isključivo dokaz - potvrdu, o tome koji predmeti, kada, od koga i po kom zakonskom osnovu su oduzeti. S obzirom na sve navedeno, suprotno navodima branioca, potvrda o privremeno oduzetim predmetima PU za grad Beograd, UKP, Odeljenje za suzbijanje imovinskih delikata broj 22907/2022 od 09.05.2022. godine, nije pribavljena suprotno odredbama ZKP i predstavlja zakonit dokaz, na kome se pravnosnažna presuda može zasnivati.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupila u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP i u tom smislu obavila pregled vozila, u skladu sa članom 286. stav. 2. ZKP, o čemu je u smislu stava 4. istog člana, obavešten postupajući javni tužilac, pa su dokazi koji su pribavljeni na ovaj način zakonito pribavljeni dokazi koji su korišćeni u krivičnom postupku u skladu sa odredbama ZKP, zbog čega su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, kojima se ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni neosnovanim.

Ostalim navodima zahteva, u delu u kome branilac ukazuje na navodne nedostatke u utvrđivanju činjeničnog stanja, izvodi sopstvene zaključke o značaju pojedinih dokaza i daje drugačije tumačenje izvedenih dokaza u odnosu na ono koje su prihvatili nižestepeni sudovi, branilac ukazuje na povredu odredbe člana 440. ZKP. Istovremeno, prepričavajući i polemišući sa obrazloženjem nižestepenih presuda, branilac ukazuje i na navodnu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Međutim, kako navedene povrede, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni sud se u razmatranje i ocenu zahteva za zaštitu zakonitosti u tom delu nije upuštao.

Pozivanje branioca na odluke Vrhovnog kasacionog suda Kzz 350/22 od 24.05.2022. godine, Kzz 152/23 od 29.03.2023. godine i Kzz 958/15 od 18.11.2015. godine, nije od uticaja na drugačiju odluku u ovoj pravnoj stvari, imajući u vidu da se navedene odluke zasnivaju na drugačijoj pravnoj situaciji, te se ne mogu primeniti na konkretan slučaj.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković