U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela razbojništvo iz člana 168. stav 1. Krivičnog zakona Republike Srbije i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Milinkovića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.1531/04, Kv.br.5605/24 od 15.04.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1190/25 od 22.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Milinkovića, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.1531/04, Kv.br.5605/24 od 15.04.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1190/25 od 22.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Beogradu K.br.1531/04, Kv.br.5605/24 od 15.04.2025. godine odbijene su kao neosnovane molbe branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Milinkovića od 20.12.2024. godine i od 10.01.2025. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1190/25 od 22.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Milinkovića, koja je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.1531/04, Kv.br.5605/24 od 15.04.2025. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Miloš Milinković podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnog rešenja Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1190/25 od 22.05.2025. godine, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju oba pravnosnažna rešenja, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i člana 447. stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da u skladu sa članom 492. ZKP preinači u celini rešenja Višeg suda u Beogradu K.br.1531/04, Kv.br.5605/24 od 15.04.2025. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž2 1190/25 od 22.05.2025. godine tako što će doneti rešenje o rehabilitaciji ili da ukine u celini navedena rešenja i predmet vrati na ponovnu odluku, uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su nižestepeni sudovi u pobijanim rešenjima nepravilno primenili odredbe članova 99. i 100. KZ koje se odnose na sudsku rehabilitaciju, kao i odredbu člana 98. stav 2. tačka 2) KZ koja se odnosi na zakonsku rehabilitaciju, budući da je u konkretnom slučaju okrivljeni preko branioca podneo zahtev za zakonsku rehabilitaciju i brisanje osude isključivo po presudi Okružnog suda u Beogradu K.br.1531/2004 kojom je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 meseca, a po kojoj osudi okrivljeni shodno odredbi člana 98. stav 2. tačka 3) KZ ispunjava sve zakonom propisane uslove za nastupanje zakonske rehabilitacije, jer okrivljeni u roku od 3 godine od dana 18.01.2007. godine kada je kazna po toj presudi izvršena nije učinio novo krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer u konkretnom slučaju, i po nalaženju Vrhovnog suda, nisu ispunjeni zakonski uslovi za davanje rehabilitacije okrivljenom i brisanje osuda po pravnosnažnim presudama Okružnog suda u Beogradu K.br.1939/2005 od 29.12.2005. godine, Okružnog suda u Beogradu K.br.1531/2004 od 14.06.2006. godine i Okružnog suda u Beogradu K.br.403/2007 od 29.11.2007. godine. Naime, kako iz spisa predmeta i to iz izveštaja iz KE za okrivljenog proizilazi da je okrivljeni AA osuđivan po tri presude, to su se po nalaženju Vrhovnog suda, stekli uslovi za obaveznu primenu u konkretnom slučaju odredbe člana 100. KZ koja predviđa sudsku rehabilitaciju lica koje je više puta osuđivano. Odredbom člana 100. KZ je propisano da licu koje je više puta osuđivano sud može dati rehabilitaciju samo ako su ispunjeni uslovi iz članova 98. i 99. ovog zakonika u pogledu svakog krivičnog dela za koje je osuđeno. Dakle, iz napred citirane zakonske odredbe proizilazi da se, pri odlučivanju da li će se licu koje je više puta osuđivano dati rehabilitacija (što je ovde slučaj), mora ispitati ispunjenost uslova za rehabilitaciju u pogledu svakog krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnim presudama i to uslova iz člana 98. KZ (zakonska rehabilitacija), odnosno iz člana 99. KZ (sudska rehabilitacija), a sve u zavisnosti od vrste i visine krivične sankcije koja je okrivljenom izrečena, a bez čije ispunjenosti u svakom konkretnom slučaju nema ni davanja rehabilitacije okrivljenom, i to nezavisno od toga da li je od strane okrivljenog podnet zahtev za zakonsku rehabilitaciju i brisanje samo jedne osude (kako to branilac potencira u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti).

Nadalje, imajući u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je prvom presudom Okružnog suda u Beogradu K.br.1939/2005 od 29.12.2005. godine okrivljenom zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 245. stav 3. OKZ izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 6 (šest) meseci i rokom proveravanja od 2 (dve) godine, te imajući u vidu odredbu člana 98. stav 2. tačka 2) KZ kojom je propisano da zakonska rehabilitacija nastaje ako lice kojem je izrečena uslovna osuda, u vreme proveravanja i u roku od godinu dana po isteku roka proveravanja, ne učini novo krivično delo, kao i imajući pri tome u vidu da iz spisa predmeta proizilazi da je pre proteka rehabilitacionog roka od 3 godine za izrečenu uslovnu osudu, koji shodno odredbi člana 98. stav 2. tačka 2) KZ ističe dana 29.12.2008. godine (nakon isteka roka od godinu dana po isteku vremena proveravanja), okrivljeni dana 04.03.2006. godine izvršio krivično delo po trećoj osudi presudom Okružnog suda u Beogradu K.br.403/2007 od 29.11.2007. godine, to sledstveno navedenom, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni zakonski uslovi za davanje rehabilitacije okrivljenom i brisanje osude po presudi Okružnog suda u Beogradu K.br.1939/2005 od 29.12.2005. godine. Imajući u vidu navedeno, te imajući u vidu da je odredbom člana 98. stav 1. KZ propisano da se zakonska rehabilitacija daje samo licima koja pre osude na koju se odnosi rehabilitacija nisu bila osuđivana ili koja su se po zakonu smatrala neosuđivanim, to stoga nisu ispunjeni ni zakonski uslovi za davanje rehabilitacije okrivljenom po presudama Okružnog suda u Beogradu K.br.1531/2004 od 14.06.2006. godine i K.br.403/2007 od 29.11.2007. godine.

Sledstveno napred navedenom, nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju, prilikom odlučivanja o sudskoj rehabilitaciji lica koje je više puta osuđivano, a koja se daje jedinstveno za sve osude okrivljenog, a ne samo za neke osude, pravilno primenili odredbe člana 98. stav 2. tačka 2) i članova 99. i 100. KZ.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na povredu odredbe člana 447. stav 2. ZKP, isticanjem da iako je u izjavljenoj žalbi protiv prvostepenog rešenja izričito zahtevao da bude pozvan na sednicu veća drugostepenog suda, Apelacioni sud u Beogradu je doneo drugostepenu odluku u sednici veća održanoj dana 22.05.2025. godine na koju ga nije pozvao, pa kako povreda odredbe člana 447. stav 2. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, odnosno njegovom braniocu, to stoga Vrhovni sud ove navode zahteva branioca okrivljenog nije posebno ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Milinkovića, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković