Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 205/2023 od 29.05.2023. godine, usvojena je žalba Višeg javnog tužioca u Zaječaru, pa je prvostepena presuda preinačena, u delu odluke o kazni, tako što je drugostepeni sud okrivljenog Bratislava Ristića, za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5), za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu doživotnog zatvora, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 02.09.2021. godine, pa do upućivanja okrivljenog na izdržavanje kazne zatvora, dok su žalbe okrivljenog i njegovog branioca, advokata Vukojice Sekulića, odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Bratislava Ristića, advokat Vukojica Sekulić, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Po nalaženju Vrhovnog suda osnovano branilac okrivljenog Bratislava Ristića u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud donošenjem pobijane pravnosnažne presude učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, na štetu okrivljenog, time što je odlukom o krivičnoj sankciji povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ, kojom je propisano da se okolnost koja je obeležje krivičnog dela ne može uzeti u obzir i kao otežavajuća, odnosno olakšavajuća, izuzev ako prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela, ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika krivičnog dela.

Iz spisa predmeta i pravnosnažne drugostepene presude proizlazi da je drugostepeni sud našao da prvostepeni sud prilikom odlučivanja o vrsti i visini krivične sankcije nije cenio motiv – nameru ostvarivanja materijalne koristi, koji, po stavu tog suda, nije obeležje krivičnog dela, ali se može ceniti u delu odluke o kazni, bez povrede načela dvostrukog vrednovanja, iz kojih razloga je usvajanjem žalbe Višeg javnog tužioca u Zaječaru, prvostepenu presudu preinačio u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenog zbog krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu doživotnog zatvora u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru.

Odredbom člana 114. stav 1. tačka 5) KZ propisano je da krivično delo teško ubistvo čini onaj ko drugog liši života iz koristoljublja, radi izvršenja ili prikrivanja drugog krivičnog dela, iz bezobzirne osvete ili iz drugih niskih pobuda. Koristoljublje, kao kvalifikatorna okolnost vezana za pobudu učinioca, postoji onda kada učinilac delo vrši radi pribavljanja sebi ili drugom određene, ne samo imovinske, već bilo kakve materijalne koristi.

Prema tome, drugostepeni sud je činjenicu vezanu za pobudu (motiv) izvršenja krivičnog dela - nameru ostvarivanja materijalne koristi, dakle, koristoljublje kao kvalifikatornu okolnost krivičnog dela teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen prvostepenom presudom, okrivljenom cenio i kao otežavajuću okolnost.

Postupajući na navedeni način drugostepeni sud je povredio odredbu člana 54. stav 3. KZ, koja propisuje zabranu dvostrukog vrednovanja prema kom principu nije dozvoljeno da se neka okolnost vrednuje prvi put od strane zakonodavca, kada je on predviđa kao konstitutivni element krivičnog dela ili kao kvalifikatornu ili privilegovanu okolnost, a drugi put prilikom odmeravanja kazne. Kako je Apelacioni sud u Nišu prilikom odmeravanja kazne okrivljenom za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) KZ, uzeo u obzir i kao otežavajuću, onu okolnost koja je obeležje tog krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom i samim tim istu okolnost vrednovao dva puta, to je drugostepenom presudom i to odlukom o krivičnoj sankciji učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP u vezi člana 54. stav 3. KZ, kako se to osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) u vezi člana 54. stav 3. KZ, koju povredu je otklonio preinačenjem pobijane drugostepene presude, tako što je okrivljenog za krivično delo teško ubistvo iz člana 114. stav 1. tačka 5) KZ osudio na kaznu zatvora u trajanju od 20 godina, u koju se uračunava vreme provedeno u pritvoru. Vrhovni sud nalazi da je ovako odmerena kazna adekvatna olakšavajućim i otežavajućim okolnostima utvrđenim u redovnom krivičnom postupku, kao i stepenu krivice okrivljenog i jačini ugrožavanja zaštićenog dobra, te da je nužna i dovoljna da se njome ostvari opšta svrha izricanja krivičnih sankcija iz člana 4. KZ i svrha kažnjavanja iz člana 42. KZ.

Branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 84. ZKP, ističući da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na nezakonitim dokazima. Prema navodima zahteva, ključni dokaz na kome nižestepeni sudovi zasnivaju tvrdnju o krivici okrivljenog je krvna mrlja pronađena na prsluku tamno plave boje, pronađenom na zadnjem sedištu putničkog motornog vozila okrivljenog, u kom tragu je veštačenjem Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, detektovan biološki materijal pok. oštećenog VV, pri čemu je izuzimanje navedenog uzorka obavljeno na osnovu naredbe Višeg javnog tužioca u Zaječaru od 03.09.2021. godine, kojom je naloženo da se izvrši uviđaj vozila okrivljenog i veštačenje povereno Zavodu za sudsku medicinu u Nišu. U vezi sa tim,branilac ističe da kako o preduzetoj radnji vršenja uviđaja mesta događaja, suprotno odredbama člana 232. i člana 135. ZKP, nisu sačinjeni zapisnik o uviđaju i kriminalističko-tehnička dokumentacija, to nedostaju podaci o tome koje su radnje preduzete, odnosno koji tragovi su zatečeni i izuzeti prilikom pregleda vozila, iz kojih razloga je nalaz i mišljenje Zavoda za sudsku medicinu Niš od 01.10.2022. godine, sam po sebi i po načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama ZKP i kao takav predstavlja nezakonit dokaz. Branilac kao nezakonit dokaz označava i kriminalističko-tehničku dokumentaciju PU Zaječar Kt 501-591/21 od 02.09.2021. godine (u kojoj su fotografisani tragovi izuzeti iz vozila okrivljenog) i potvrdu o privremeno oduzetim predmetima istog organa 233 – 156/21 od 02.09.2021. godine, koji dokazi su sačinjeni dan pre izdavanja naredbe javnog tužioca od 03.09.2021. godine, kojom je naloženo vršenje uviđaja. Pored iznetog, branilac u zahtevu ukazuje na brojne nepravilnosti koje su nastale prilikom izrade označene kriminalističko-tehničke dokumentacije i sačinjavanja potvrde o privremeno oduzetim predmetima koje su, po stavu odbrane takve prirode da navedena dokumenta čine nezakonitim, te u vezi sa tim ističe da je na fotografiji broj 35, u navedenoj kriminalističko tehničkoj dokumentaciji prikazan položaj jakne, koja je zatečena u unutrašnjosti vozila na zadnjem sedištu, dok je na fotografiji broj 39, prikazan neki prsluk bez ikakvog opisa ispod fotografije, dok bliže fotografije jakne zatečene na zadnjem sedištu, nema. Pri tome, u potvrdi o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog nije opisan prsluk prikazan na fotografiji broj 39, već je pod tačkom 8 označena "jedna radna jakna sive boje“, niti je u potvrdi suprotno odredbi člana 150. stav 1. ZKP, navedeno gde su privremeno oduzeti predmeti pronađeni.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje ka neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP, propisano je ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela... da se otkriju i obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz..., a u stavu 2. istog člana propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. policija može: da traži potrebno obaveštenje od građana, da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga, ... da preduzme druge potrebne mere i radnje, te da o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji i predmetima koji su pronađeni i oduzeti, a mogu biti od interesa za krivični postupak, sastavi zapisnik ili službenu belešku.

Odredbom člana 147. ZKP, propisano je da će organ postupka predmete koji se moraju oduzeti po Krivičnom zakoniku ili mogu poslužiti kao dokaz u krivičnom postupku, privremeno oduzeti i obezbediti njihovo čuvanje, dok je odredbom člana 150. ZKP, propisano da se licu od koga su predmeti oduzeti izdaje potvrda u kojoj će se ti predmeti opisati, navesti gde su pronađeni, podaci o licu od koga se predmeti oduzimaju, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi.

Prema odredbi člana 97. stav 1. Zakona o policiji, pod pregledom saobraćajnog sredstva podrazumeva se pregled svih otvorenih i zatvorenih prostora saobraćajnog sredstva i predmeta koji se prevoze.

Iz spisa predmeta proizlazi da su ovlašćena službena lica PU Zaječar 02.09.2021. godine, kog dana je, kako je to konstatovano u zapisniku o uviđaju mesta događaja PU Zaječar od 03.09.2021. godine vršenje uviđaja povereno policiji od strane zamenika Višeg javnog tužioca u Zaječaru, Ivana Markovića, pregledom vozila u vlasništvu okrivljenog marke „...“ tip „...“, reg. oznake „...“, pored ostalog, pronašli prsluk tamno plave boje, koji se nalazio na zadnjem sedištu vozila o kojoj radnji su dana 03.09.2021. godine obavestili javnog tužioca i sačinili izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta KT 501-591/21 i kriminalističko-tehničku dokumentaciju, da je okrivljeni priveden u PU Zaječar gde mu je uz tri potvrde o privremeno oduzetim predmetima, pored ostalog i uz potvrdu PU 233-156/21, izvršeno oduzimanje predmeta bliže označenih u potvrdama, da je zamenik Višeg javnog tužioca u Zaječaru nakon što je obavešten o događaju, naredbom od 03.09.2021. godine, odredio veštačenje bioloških i drugih tragova izuzetih iz putničkog motornog vozila, u vlasništvu okrivljenog.

Shodno iznetom, u konkretnom slučaju, ovlašćena službena lica su izvršila pregled vozila okrivljenog u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP i člana 97. stav 1. Zakona o policiji, o kojoj radnji je, u roku od 24 časa nakon preduzimanja obavešten javni tužilac, što proizlazi iz same naredbe o veštačenju Višeg javnog tužioca u Zaječaru od 03.09.2021. godine.

Prema tome, kako za preduzimanje radnje pregleda vozila, sačinjavanje kriminalističko-tehničke dokumentacije i potvrde o preduzetim predmetima nije neophodna naredba javnog tužioca, to se zakonitost dokaza-označene kriminalističko tehničke dokumentacije i potvrde o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog ne dovodi u pitanje time što su isti sačinjeni dan pre donošenja naredbe Višeg javnog tužioca u Zaječaru od 03.09.2021. godine, koja, po oceni ovoga suda, suštinski predstavlja naredbu o veštačenju tragova izuzetih iz vozila okrivljenog.

Nadalje, Vrhovni sud nalazi, a nasuprot navodima zahteva, da su ovlašćena službena lica policije o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja radnje pregleda vozila okrivljenog sačinila izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta KT 501-591/2021 od 03.09.2021. godine, u kome su taksativno označeni i opisani tragovi pronađeni na licu mesta, uključujući i trag broj 21 – prsluk tamno plave boje, za koji je navedeno da je pronađen na zadnjem sedištu vozila kao i da je isti izuzet, u sklopu kog izveštaja se nalazi kriminalističko-tehnička dokumentacija u kojoj se, pored ostalog, nalaze i fotografije broj 39 i 40 sa konstatacijom da iste prikazuju izgled prsluka tamno plave boje, pronađenog na zadnjem sedištu vozila i izuzetog sa lica mesta, kao trag broj 21. Iz iznetih razloga ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva da u konkretnom slučaju o radnji pregleda vozila nije sastavljen zapisnik, niti sačinjena kriminalističko-tehnička dokumentacija.

Sledstveno iznetom, nalaz i mišljenje Zavoda za sudsku medicinu u Nišu, koji je izvršio veštačenje tragova pronađenih u vozilu okrivljenog, sam po sebi i po načinu pribavljanja, nije u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, jer je veštačenje obavljeno od strane stručne ustanove koja je za to nadležna i ovlašćena, a po naredbi Višeg javnog tužioca u Zaječaru, te stoga predstavlja zakonit dokaz, koji je mogao biti korišćen u krivičnom postupku, pa su suprotni navodi zahteva branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Po oceni ovoga suda ni označena potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog ne predstavlja nezakonit dokaz s obzirom na to da je izdata od strane PU Zaječar, kao nadležnog organa, da je ovlašćeno službeno lice policije postupajući na osnovu člana 147. ZKP, prilikom preduzimanja potrebnih radnji iz člana 286. st.1. i 2. ZKP, od okrivljenog privremeno oduzelo predmete označene u potvrdi, a za koje je u kriminalističko-tehničkoj dokumentaciji navedeno gde su pronađeni. Navedena potvrda je sačinjena u skladu sa odredbom člana 150. ZKP i potpisana od strane okrivljenog, bez primedbi i ovlašćenog službenog lica.

Imajući u vidu da su ovlašćena službena lica kritičnom prilikom postupala u skladu sa svojim ovlašćenjima iz člana 286. stav 1. ZKP, da su obavila pregled vozila u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP i člana 97. stav 1. Zakona o policiji i saglasno odredbi člana 286. stav 4. ZKP o toj radnji obavestila javnog tužioca, to dokazi proistekli iz radnje pregleda vozila sprovedene u skladu sa navedenim zakonskim odredbama predstavljaju zakonite dokaze, koji su mogli biti korišćeni u krivičnom postupku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je pobijanom pravnosnažnom presudom učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog.

Vrhovni sud nalazi da branilac okrivljenog ostalim navodima zahteva, kojima ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza iznosi svoje činjenične zaključke da su prsluci prikazani u kriminalističko tehničkim- dokumentacijama PU Zaječar Kt 501-591/21 i Kt 501- 592/21 identični i da se zapravo radi o jednom istom odevnom predmetu, na koji način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iz kog razloga ovi navodi zahteva nisu predmet ocene Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Branilac u zahtevu ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti. Međutim, obrazlažući istaknutu povredu zakona branilac navodi da pravnosnažnom presudom nije utvrđeno kada je okrivljeni doneo odluku da u nameri pribavljanja kakve koristi liši života oštećenog, te da nije dokazano postojanje koristoljubive namere, jer priznanica pronađena u menjačnici oštećenog, sama po sebi, ne može predstavljati motiv, već samo indiciju. Iznetim navodima, po oceni ovoga suda, branilac iznosi svoje činjenične zaključke drugačije od utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama i na taj način ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje – povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Na istu povredu zakona – član 440. ZKP, branilac ukazuje i navodima kojima na osnovu sopstvene ocene iskaza veštaka dr Stevana Todorovića izvodi zaključak da su povrede oštećenom mogle biti nanete i od strane više lica i da krivica okrivljenog nije potvrđena materijalnim dokazima.

Pored toga branilac u zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 16. ZKP. Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz člana 440. i člana 16. ZKP, to je Vrhovni sud, zahtev branioca okrivljenog Bratislava Ristića, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac kao razlog podnošenja istog ističe i povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ali u obrazloženju zahteva ne daje razloge u čemu se ta povreda sastoji.

Vrhovni sud nalazi da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u ovom delu, nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu razloga za njegovo podnošenje, što podrazumeva ne samo označavanje povrede zakona, već i obrazloženje u čemu se ta povreda sastoji, a da Vrhovni sud, u smislu člana 489. stav 1. ZKP, ispituje pravnosnažnu odluku u okviru razloga (485.stav 1.), dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u zahtevu i nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se ogleda istaknuta povreda zakona.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2), člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                          Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić