Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenih, advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i člana 439. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje ili da ukine presudu drugostepenog suda i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili istu preinači tako da prema okrivljenima odbije optužbu privatnog tužioca.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih je neosnovan u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i 9) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštiti zakonitosti nedozvoljen.

Branilac okrivljenih u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP jer u konkretnom slučaju ovlašćeni tužilac ne postoji, a ovo stoga što, po navodima branioca, privatni tužilac nije podneo privatnu tužbu u zakonom propisanom roku iz člana 65. stav 2. ZKP, imajući u vidu da je uređenje privatne tužbe podneto po proteku tromesečnog roka, koji je prekluzivan.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 330. KZ u stavu 3. propisano je da ako je delo iz stava 1. i 2. učinjeno na štetu građana, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi.

Odredbom člana 64. stav 2. ZKP propisano je da pored prava iz stava 1. ovog člana, privatni tužilac ima prava koja pripadaju javnom tužiocu, osim onih koja javni tužilac ima kao državni organ.

Odredbom člana 409. stav 1. ZKP propisano je da tužilac može u toku glavnog pretresa, ako oceni da izvedeni dokazi ukazuju da je činjenično stanje drugačije od onog iznetog u optužnici, izmeniti optužnicu ili predložiti da se glavni pretres prekine radi pripremanja nove optužnice, dok je u članu 2. stav 1. tačka 5) ZKP propisano da je „tužilac“ javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac.

Iz spisa predmeta proizlazi da je privatni tužilac VV preko svog punomoćnika, advokata Plojović Rešada, dana 06.11.2023. godine podneo privatnu krivičnu tužbu prvostepenom sudu za krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom oštećenje tuđe stvari iz člana 212. Krivičnog zakonika u vezi člana 33. i 61. KZ za događaj koji se odigrao 29. oktobra, 30. oktobra i 01. novembra, a protiv okrivljenih AA i BB.

Imajući u vidu napred navedene odredbe zakona, očigledno je u ovom krivičnom postupku protiv okrivljenih AA i BB, koji je vođen po privatnoj tužbi privatnog tužioca, za dela za koje se gonjenje preduzima po privatnoj tužbi, postupao ovlašćen tužilac i isti je, po nalaženju ovog suda, blagovremeno podneo privatnu tužbu. Naime, stoji činjenica da iz spisa predmeta proizlazi da je izvršeno preciziranje privatne tužbe dana 18.04.2024. godine, međutim isto ne utiče na blagovremenost podnošenja privatne krivične tužbe, obzirom da privatni tužilac ima pravo da raspolaže privatnom tužbom tokom čitavog postupka, te da je navedeno preciziranje preduzeto shodno utvrđenom činjeničnom stanju, pa su suprotni navodi branioca u kojima zaključak o nenadležnosti privatnog tužioca donosi na osnovu sopstvene ocene člana 65. stav 2. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno da je pobijanim presudama prekoračena optužba- privatna tužba. Ovako označenu povredu branilac obrazlaže navodima da je u privatnoj tužbi, koja je podneta 06.11.2023. godine, navedeno da se događaj odigrao 29. oktobra oko 19,00 časova i 30. oktobra oko 02,00 časa bez navođenja godine, da bi potom podneskom od 18.04.2024. godine usledilo uređenje privatne tužbe, tako što je dodata godina izvršenja krivičnog dela „2023. godina“, a prvostepenom presudom okrivljeni su oglašeni krivima za krivično delo iz člana 330. KZ po preciziranoj privatnoj tužbi, bez navođenja u odluci da je izvršeno preciziranje privatne tužbe, na koji način, po navodima branioca, proizlazi da je sud odluku doneo na bazi prvobitno podnete privatne tužbe, koja nije sadržala godinu izvršenja krivičnog dela te je na ovaj način izvršeno prekoračenje optužbe.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog po oceni Vrhovnog suda su neosnovani a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela. Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u konkretnom slučaju, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba-privatna tužba. Pravnosnažna presuda se odnosi na ista lica - okrivljene AA i BB i na isto krivično delo – samovlašće iz člana 330. stav 1. Krivičnog zakonika, odnosno nije povređen ni objektivni ni subjektivni identitet optužbe-privatne tužbe i presude. Imajući u vidu da su bitna obeležja bića krivičnog dela ista i u preciziranoj privatnoj tužbi i u izreci presude, odnosno da postoji istovetnost činjeničnog opisa radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude sa činjeničnim opisom radnje dela datim u preciziranoj privatnoj tužbi, to su suprotni navodi branioca o učinjenoj povredi zakona iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP ocenjeni kao neosnovani, jer sud nije dodao ni novu radnju izvršenja, ni veću kriminalnu volju okrivljenog, već je na osnovu precizirane privatne tužbe doneo osuđujuću presudu, a osim toga samo vreme izvršenja krivičnog dela nije bitno obeležje krivičnog dela iz člana 330. ZKP, što jasno proizilazi iz njegovog zakonskog opisa.

Branilac u podnetom zahtevu navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, s obzirom da nedostaje krivica u dispozitivu predmetne krivične tužbe, jer iako je u istom opisana vinost odnosno umišljaj okrivljenih, nema svesti o zajedničkom delovanju, zajedničkim radnjama i nema konkretizacije doprinosa svakog okrivljenog u njihovim radnjama.

Ovakvi navodi ocenjeni su od strane Vrhovnog suda kao neosnovani.

Odredbom člana 330. KZ propisano je da krivično delo samovlašće čini onaj ko samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo za koje smatra da mu pripada.

Iz činjeničnog opisa dela datog u izreci prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 1. u vezi člana 33. KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivima pravnosnažnim presudama i to kako ona objektivna koja se odnose na radnju izvršenja opisanu u izreci prvostepene presude, gde se navodi da su „..samovlasno pribavili pravo službenosti prolaza za koje smatraju da im pripada, a koje pravo je predmet postupka pred Osnovnim sudom u Novom Pazaru i odnosi se na katastarske parcele u vlasništvu tužioca ... macolama rušili betonsku ogradu u vlasništvu privatnog tužioca koja je podignuta na opisanim parcelama, kako bi sebi raskrčili put radi prolaska, a kojim radnjama su značajno oštetili stvar u vlasništvu privatnog tužioca odnosno predmetnu ogradu“, tako i ona obeležja koja se tiču subjektivnog odnosa okrivljenih prema izvršenom delu jer su delo izvršili „u stanju uračunljivosti, svesni zabranjenosti svog dela i svesni dela čije su izvršenje hteli“. Shodno navedenom, suprotni navodi branioca okrivljenih ocenjeni su kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje da radnjama okrivljenih nije učinjeno krivično delo, jer ponašanje okrivljenih je takvo da isključuje protivpravnost i društvenu opasnost, s obzirom da im je bio zatvoren pristup do porodične kuće čime je stvorena opasnost za njih, pa koristeći se institutom krajnje nužde porušili su deo blokova sa ovog zida radi pristupa do svoje porodične kuće, čime branilac na osnovu sopstvenog zaključka ukazuje na nepostojanje krivičnog dela, te ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je u smislu odredbe člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković