Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Duško Pačariz, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa članom 488. stav 1. KZ, i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA, advokat Duško Pačariz, zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP navodeći da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na iskazima svedoka VV i GG, radnika Centra za socijalni rad, i mišljenju veštaka medicinske struke. Oštećena je tokom krivičnog postupka iskoristila svoje zakonsko pravo da ne svedoči, pa samim tim, sud, po mišljenju branioca, nije mogao koristiti kao dokaze iskaze navedenih lica obzirom da su se izjašnjavali o posrednim saznanjima koja su im poznata iz navoda koje je oštećena iznela pred Centrom za socijalni rad, odnosno pred ordinirajućim lekarom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima predmeta, sud je u dokaznom postupku, između ostalog, izvršio uvid u izveštaj Centra za socijalni rad „Solidarnost“ Kragujevac od 20.08.2021. godine i ispitao kao svedoke VV, psihologa, i GG, dipl.socijalnog radnika.

Odredbom člana 91. ZKP je propisano da je svedok lice za koje je verovatno da će dati obaveštenje o krivičnom delu, učinocu ili o drugim činjenicama koje se utvrđuju u postupku, dok je odredbom člana 92. u stavu 1. ZKP propisano da sposobnost svedočenja ima svako lice koje može da prenese svoja saznanja ili opažanja u vezi sa predmetom svedočenja, a u stavu 3. da je svako lice koje se poziva kao svedok dužno da se odazove pozivu, a ako ovim zakonikom nije drugačije određeno (član 93. i 94.) dužno je i da svedoči.

Pravo da uskrate svedočenje u smislu odredbe člana 94. ZKP imaju samo lica takstativno nabrojana u stavu 1. tačka 1) do 3) ovog člana, pa se ovim pravom ne mogu koristiti druga lica koja se ispituju u svojstvu svedoka.

Centar za socijalni rad, prema odredbi člana 120. stav 1. tačka 3) Zakona o socijalnoj zaštiti, ima javna ovlašćenja i u skladu sa zakonom, između ostalog, preduzima propisane mere, pokreće i učestvuje u sudskim i drugim postupcima.

Prema odredbi člana 4. stav 2. Pravilnika o organizaciji, normativima i standardima rada centra za socijalni rad, Centar u vršenju javnih ovlašćenja u skladu sa zakonom, između ostalog, dostavlja na zahtev suda mišljenje o svrsishodnosti mere zaštite od nasilja u porodici koju je tražio ovlašćeni tužilac. Odredbama člana 4. stav 1. tačka 13) i člana 7. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, između ostalog, predviđena primena ovog zakona u krivičnom postupku za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ i Centar za socijalni rad kao ustanova nadležna za sprečavanje nasilja u porodici.

Iz citiranih odredbi proizlazi da Centar za socijalni rad ustanova koja je zakonom ovlašćena da daje nalaz i stručno mišljenje u predmetima nasilja u porodici, kao što je i u konkretnoj situaciji slučaj, jer je izveštaj Centra za socijalni rad „Solidarnost“ Kragujevac od 20.08.2021. godine izrađen tokom procene rizika od nasilja u porodici, u smislu odredbi člana 15. i 16. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Shodno tome, iskazi svedoka VV i GG, koje su potpisnice izveštaja Centra za socijalni rad „Solidarnost“ Kragujevac od 20.08.2021. godine u koji je sud izvršio uvid, a koje su se u svojim iskazima izjasnile o saznanjima do kojih su došle kao članovi stručnog tima tokom procene navedenog rizika, predstavljaju dokaze na kojima se presuda može zasnivati.

Prema tome, okolnost što je oštećena iskoristila svoje pravo da uskrati svedočenje, ne utiče na zakonitost drugih dokaza, u konkretnom slučaju na iskaze svedoka VV i GG, koje su se izjasnile o saznanjima do kojih su došle u okviru obavljanja aktivnosti iz svog delokruga rada u Centru za socijalni rad kada su obavile razgovor sa oštećenom u okviru postupanja po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici, iako je oštećena kasnije, u krivičnom postupku, iskoristila pravo da ne svedoči. Stoga iskazi navedenih svedokinja, kao i sam izveštaj Centra za socijalni rad nisu nezakoniti dokazi.

Iz spisa predmeta proizilazi da je sud tokom dokaznog postupka kao dokaz izveo i nalaz i mišljenje veštaka specijaliste sudske medicine dr Nenada Mlađenovića od 13.06.2021. godine, čiju zakonitost branilac u zahtevu takođe osporava.

Telesne povrede oštećene BB, čije veštačenje je odredio javni tužilac, veštak dr Nenad Mlađenović veštačio je na osnovu medicinske dokumentacije i to izveštaju lekara Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac od 04.06.2021. godine i podacima iz zdravstvenog informacionog sistema KC Kragujevac, u skladu sa odredbom člana 127. stav 2. ZKP, pa Vrhovni sud nalazi da ne stoje navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su telesne povrede u konkretnom slučaju veštačene na osnovu iskaza oštećene koji je izdvojen iz spisa predmeta.

Na osnovu veštačene medicinske dokumentacije, veštak dr Nenad Mlađenović je u skladu sa članom 128. ZKP izneo nalaz i mišljenje o vrsti i težini telesne povrede oštećene i mehanizmu njenog nastanka, postupajući u svemu u skladu sa odredbama člana 113, 114, 117, 120, 123 i 127. ZKP, kojima su propisane pretpostavke i postupak sprovođenja ove dokazne radnje. Okolnost što su u izveštaju lekara Zavoda za hitnu medicinsku pomoć Kragujevac od 04.06.2021. godine, koji je korišćen tokom veštačenja, navedeni i anamnestički podaci prema kazivanju oštećene, ne čini predmetni nalaz i mišljenje nezakonitim dokazom, obzirom da anamneza predstavlja sastavni deo izveštaja lekara u skladu sa propisima koji regulišu oblast zdravstva, pa takva medicinska dokumentacija može biti korišćena kao dokaz u krivičnom postupku.

Shodno navedenom, Vrhovni sud nalazi da je nalaz i mišljenje veštaka dr Nenada Mlađenovića, zakonit dokaz na kom se presuda u smislu odredaba Zakonika o krivičnom postupku može zasnivati, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić