Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Snežana Dunjić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine u celini ili delimično prvostepeno i drugostepeno rešenje ili samo drugostepeno rešenje i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Zrenjaninu ili da preinači u celini ili delimično prvostepeno i drugostepeno rešenje tako što će okrivljenom AA dosuditi novčani iznos od 7.619.632,00 dinara, kao i da obaveže Viši sud u Zrenjaninu da okrivljenom nadoknadi troškove sastavljanja zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 93.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana presuđenja pa do konačne isplate, a u roku od 15 dana od dana dostavljanja pismenog otpravka presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i eventualne troškove sudske takse koliko isti budu iznosili.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da su pobijanim rešenjima Višeg suda u Zrenjaninu na štetu okrivljenog povređene odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP, te Tarifnog broja 3. stav 1. i 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012). Naime, po stavu branioca, sud je trebalo da okrivljenom za svih 28 održanih glavnih pretresa prizna troškove u punom iznosu na ime nagrade njegovom braniocu za prisustvovanje na istima, a ne da okrivljenom za pojedine glavne pretrese koje smatra prekinutim, za naredne dane kada su isti nastavljani, prizna pravo na nagradu braniocu samo za započete sate, obzirom da do njihovog prekida nije došlo krivicom okrivljenog, a osim toga ne radi se samo o pukom prisustvu branioca okrivljenog toj procesnoj radnji suda, već se radi o zastupanju odbrane sa svim pripadajućim zakonskim ovlašćenjima za svaki dan posebno.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Naime, pravilno je Viši sud u Zrenjaninu okrivljenom AA vezano za unapred zakazani glavni pretres u trajanju od više radnih dana u kontinuitetu, a za dane kada je taj prekinuti glavni pretres nastavljan dosudio samo nagradu braniocu za započete sate. Ovo sa razloga jer unapred zakazani glavni pretres u trajanju od više radnih dana u kontinuitetu predstavlja jednu jedinstvenu procesnu radnju, a ne više procesnih radnji, nezavisno od broja radnih dana ili od broja sačinjenih i posebno potpisanih zapisnika, a kako je to pravilno našao i Viši sud u Zrenjaninu u pobijanim nižestepenim rešenjima, a što je po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u skladu sa odredbama Tarifnog broja 2. i 3. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u delu u kojem ukazuje da su pobijanim drugostepenim rešenjem na štetu okrivljenog povređene odredbe Tarifnog broja 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, obzirom da je po stavu branioca drugostepeno veće Višeg suda u Zrenjaninu bilo dužno da pobijanim drugostepenim rešenjem okrivljenom dosudi troškove postupka na ime nagrade braniocu za sastavljanje žalbe na prvostepeno rešenje o troškovima krivičnog postupka, jer žalba na rešenje o troškovima postupka prema Tarifnom broju 4. stav 2. Advokatske tarife spada u ostale podneske u krivičnom postupku.

Naime, iako stoji navod branioca okrivljenog AA da je Tarifnim brojem 4. stav 2. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012 od 24.12.2012. godine) propisano da advokatu pripada 50% nagrade iz Tarifnog broja 1. za sastavljanje svih ostalih podnesaka u krivičnom postupku, te da žalba na rešenje o troškovima krivičnog postupka spada u ostale podneske u krivičnom postupku, obzirom da predstavlja podnesak u širem smislu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju pravilno drugostepeno veće Višeg suda u Zrenjaninu nije pobijanim drugostepenim rešenjem odlučivalo o troškovima na ime nagrade braniocu za sastavljanje žalbe izjavljene na prvostepeno rešenje o troškovima krivičnog postupka Višeg suda u Zrenjaninu 5K.24/19 od 11.09.2019. godine, a koji su postavljeni u izjavljenoj žalbi. Ovo imajući u vidu da je odredbom člana 267. ZKP propisano da o dužnosti plaćanja troškova koji nastanu kod suda pravnog leka odlučuje taj sud shodno odredbama članova 261. do 266. ovog zakonika, tako da, shodno citiranoj odredbi Zakonika o krivičnom postupku, sud pravnog leka, prilikom odlučivanja o žalbi izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja o troškovima krivičnog postupka, drugostepenim rešenjem odlučuje samo o onim troškovima koji su sadržani u zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, dok će o troškovima krivičnog postupka koji su nastali kod suda pravnog leka, konkretno o troškovima postupka na ime nagrade braniocu za sastavljanje žalbe na prvostepeno rešenje, sud pravnog leka odlučiti posebnim rešenjem, shodno odredbi člana 267. ZKP.

U ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog osporava činjenični zaključak suda da glavni pretresi od dana 17.03.2011. godine i 18.03.2011. godine nisu održani, iznoseći sopstvenu tvrdnju da su navedena dva glavna pretresa održana, a što se po braniocu može utvrditi uvidom u internet portal Višeg suda u Zrenjaninu za predmetni krivični postupak, te s tim u vezi branilac posledično osporava i kao nepravilno utvrđenu visinu iznosa dosuđenih troškova krivičnog postupka, čime branilac okrivljenog zapravo ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje od strane suda, a što nije dozvoljen zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, pa stoga Vrhovni kasacioni sud ove navode zahteva nije ni razmatrao.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim rešenjima nije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Snežane Dunjić, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić