Okrivljenima BB i VV su izrečene uslovne osude tako što su im utvrđene kazne zatvora i to okrivljenom BB u trajanju od četiri meseca, a okrivljenom VV u trajanju od tri meseca i istovremeno određeno da se iste neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude ne izvrše novo krivično delo. U slučaju opoziva uslovne osude okrivljenima BB i VV će se u utvrđene kazne zatvora uračunati vreme provedeno na zadržavanju od 11.04.2024. godine pa do 13.04.2024. godine.

Istom presudom na osnovu člana 246. stav 8. i 246a stav 5. u vezi člana 87. KZ, preme okrivljenima su izrečene mere bezbednosti oduzimanja predmeta i to od okrivljenog Aleksandra Osmanovića -36.99 grama opojne droge kanabis, od okrivljenog AA- 1,40 grama opojne droge kanabis, od okrivljenog BB 3,97 grama opojne droge kanabis, od okrivljenog VV-1,32 grama opojne droge kanabis, kao predmeta izvršenja krivičnog dela, koji su oduzeti po potvrdama o privremeno oduzetim predmetima MUP, RS, DP, PU za grad Beograd, UKP 4 Odeljenje za borbu protiv droga od 11.04.2024. godine, koji se lo pravosnažnosti imaju uništiti.

Na osnovu člana 91. i 92. KZ od okrivljenog Aleksandra Osmanovića je oduzeta imovinska korist pribavljena krivičnim delom i to novac u iznosu od 190 evra i 27.000,00 dinara. Na osnovu člana 264. stav 1. ZKP okrivljeni su obavezani da plate troškove postupka i paušala o čijoj visini će biti naknadno odlučeno posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1302/24 od 13.02.2025.godine usvojena je žalba javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Beogradu, pa je preinačena presuda Višeg suda u Beogradu K.br.213/24 od 07.10.2024. godine, samo u odnosu na okrivljene Osmanović Aleksandra i AA i to samo u odnosu na odluku o kazni, tako što je Apelacioni sud u Beogradu okrivljenog Osmanović Aleksandra za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i šest meseci u koju kaznu će mu se uračunati vreme provedeno u pritvoru od 11.04.2024. godine do 07.10.2024. godine, kao i vreme provedeno na meri zabrane napuštanja stana od 07.10.2024. godine, pa nadalje, a okrivljenog AA, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno na zadržavanju od 11.04.2024. godine do 13.04.2024. godine, dok su žalbe branioca okrivljenog Osmanović Aleksandra, advokata Dragane Vukićević Adžić i branioca okrivljenog AA, advokata Ilije Vešovića odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA–advokat Milica Zekljević, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači drugostepenu presudu i okrivljenom AA izrekne blažu krivičnu sankciju.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je sud pobijanom presudom neosnovano obavezao okrivljenog na plaćanje troškova krivičnog postupka, jer je na taj način dovedena u pitanje egzistencija okrivljenog i njegove porodice, s obzirom da se radi o nezaposlenom licu, bez nepokretne i vrednije pokretne imovine. Po oceni branioca, sud je u konkretnom slučaju trebalo da primeni odredbu člana 264. ZKP i na osnovu iste okrivljenog oslobodi od dužnosti da naknadi troškove postupka. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

Vrhovni sud je navode zahteva za zaštitu zakonitosti u ovom delu ocenio kao neosnovane iz razloga što je odredbom člana 264. stav 4. ZKP propisana samo mogućnost, a ne i obaveza suda da okrivljenog oslobodi od plaćanja troškova krivičnog postupka, te je na oceni suda da u svakom konkretnom slučaju odluči da li ima uslova za primenu navedene odredbe ili ne.

Stoga, Vrhovni sud nalazi da se neosnovano zahtevom ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP.

U preostalom delu zahteva kojim ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branilac navodi da drugostepeni sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji nije imao u vidu svrhu kažnjavanja, niti svrhu generalne i specijalne prevencije, kao ni sve okolnosti koje su od značaja za vrstu i visinu krivične sankcije, odnosno da nije dovoljno cenio činjenice da je okrivljeni AA priznao izvršenje krivičnog dela, da je u tom trenutku čekao dete, da je od poslednje osude za istovrsno krivično delo proteklo osam godina, činjenicu da se radilo o maloj količini opojne droge. Na ovaj način branilac okrivljenog suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Nadalje, branilac smatra da nisu bili ispunjeni uslovi za primenu instituta višestrukog povrata, predviđenog odredbom člana 55a KZ, međutim u zahtevu ne precizira koji od uslova nije bio ispunjen niti za ovakav stav navodi bilo kakve razloge, zbog čega je u tom delu zahtev bez sadržaja, pa se ovaj sud nije ni upuštao u razmatranje eventualne povrede člana 439 tačka 3 ZKP.

Sa svega izloženog, na osnovu odredaba člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković