Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Draga Jokića – advokat Srđan Papić, zbog „povrede zakona na štetu okrivljenog“, ne navodeći o kojim povredama se konkretno radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe, ili da drugostepenu presudu ukine i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno postupanje, uz istovremeni zahtev da se izvršenje pravnosnažne presude prekine do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti, te da o sednici veća Vrhovnog kasacionog suda bude obavešten branilac okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan.

Neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i s tim u vezi ističe da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se ne mogu zasnivati – na iskazu maloletne oštećene AA. S tim u vezi, u zahtevu se navodi da iskaz oštećene nije mogao biti korišćen u postupku, s obzirom da se u toku prvostepenog postupka pojavila sumnja u pogledu sposobnosti oštećene da u svojstvu svedoka učestvuje u postupku, obzirom da je sudski veštak Dragana Mutezanović, koja u prethodnom postupka izvela psihološko veštačenje oštećene, na glavnom pretresu održanom dana 08.10.2019. godine iznela stav da je oštećena sposobna da svedoči, nakon čega se na glavnom pretresu održanom dana 17.10.2019. godine izjasnila da ne zna da li je oštećena sposobna da da iskaz, a na glavnom pretresu održanom dana 04.03.2020. godine ne može eksplicitno da se izjasni da li je oštećena sposobna da učestvuje u sudskom postupku. Prema navodima zahteva, sud je zasnovao presudu na iskazu oštećene od 14.08.2019. godine, kada je saslušana u svojstvu svedoka u prethodnom postupku, pred Javnim tužiocem a bez prisustva okrivljenog, kome nije pružena mogućnost da prisustvuje njenom saslušanju, a na glavnom pretresu održanom dana 17.10.2019. godine sud je otklonio izvođenje dokaza saslušanjem oštećene, obzirom da je oštećena bila vidno uznemirena i po oceni suda nije bila u stanju da svedoči, te na koji način je prema stavu branioca povređeno pravo okrivljenog na odbranu, kao i načelo neposrednosti.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, obzirom da je branilac okrivljenog Draga Jokića – advokat Srđan Papić istovetne navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, već isticao i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, pa kako je drugostepeni sud ocenio ove žalbene navode neosnovanim i za svoj stav - da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je pročitao iskaz maloletne oštećene iz prethodnog postupka, imajući u vidu odredbu člana 152. stav 5. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, i da se stoga prvostepena presuda ne zasniva na nezakonitom dokazu, izneo jasne i dovoljne razloge na strani 4 stav 2 obrazloženja svoje presude, koje razloge Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Nadalje, prema stavu branioca, nezakonite dokaze predstavljaju i potvrda o privremeno oduzetim predmetima PS Voždovac od 22.07.2019. godine i listing poziva i bazne stanice za broj mobilnog telefona ..., jer se „uvidom u dokazni materijal nikako ne može ustanoviti po odluci kog organa su navedeni dokazi pribavljeni“.

Kako iz prvostepene presude jasno proizilazi da presuda nije zasnovana na navedenim dokazima, već na iskazu maloletne oštećene i na nalazu i mišljenju sudskog veštaka Dragane Mutezanović, to su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu ocenjeni neosnovanim.

Najzad, kao nezakonit dokaz, branilac označava i zapisnik o prepoznavanju okrivljenog, koje je u prethodnom postupku obavljeno od strane oštećene. Međutim, kako branilac u zahtevu ne navodi zbog čega navedeni zapisnik predstavlja nezakonit dokaz, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ovih navoda zahteva.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu odredaba člana 419. stav 3. ZKP, te na povredu odredaba člana 16. stav 4. i 5. ZKP pa kako navedene povrede ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP ni ove navode zahteva sud nije razmatrao.

Najzad, branilac u zahtevu ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a s tim u vezi navodi da je u konkretnom slučaju nepravilna odluka suda i o izrečenoj krivičnoj sankciji, a suštinski osporava činjenice koje su od uticaja na odluku o visini krivične sankcije, što nije dozvoljen razlog u smislu člana 485. stav 4. ZKP, to zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog i u ovom delu nije razmatran.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                      Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                 Radmila Dragičević Dičić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić