Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu Kžm1 50/21 od 24.06.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca maloletnog AA i rešenje Višeg suda u Novom Sadu KM. 153/20 od 31.03.2021. godine, potvrđeno.

Branilac maloletnog AA, advokat Goran Karadarević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih rešenja, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili ista preinači i postupak protiv maloletnog AA obustavi.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca maloletnog AA smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim rešenjima protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA, advokata Gorana Karadarevića, neosnovan je u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac maloletnog AA u zahtevu ističe da je na glavnom pretresu učestvovao sudija koji je morao biti izuzet, obzirom da je u ovom postupku kao sudija za pripremni postupak i kao predsednik veća za maloletnike učestvovala ista sudija Višeg suda u Novom Sadu –Anita Budimir. Dalje se ističe da je u ovom predmetu morao kao predsednik veća postupati drugi sudija, iz razloga što je sudija za pripremni postupak već jednom izvodila dokaze, donosila procesne odluke, izjašnjavala i o pritvoru, a onda je to učinila ponovo na glavnom pretresu. Po stavu odbrane, u skladu sa odredbama člana 37. ZKP, sudija koja je učestvovala u jednoj fazi postupka ne može postupati i u drugoj fazi.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Tačno je da je u konkretnom slučaju, po zahtevu Višeg javnog tužioca u Novom Sadu za pokretanje pripremnog postupka prema maloletnom AA zbog osnovane sumnje da je učinio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ i krivično delo nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, sudija za maloletnike Višeg suda u Novom Sadu, Anita Budimir postupala u pripremnom postupku, kao i da je imenovana sudija postupala i kao predsednik veća za maloletnike istog suda koje je, nakon održanog glavnog pretresa meritorno odlučivalo o predlogu javnog tužioca za izricanje krivične sankcije maloletnom AA.

Međutim, učešćem istog sudije u navedenim fazama prvostepenog postupka nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) u vezi sa članom 37. stav 1. tačka 4) ZKP, istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA jer, suprotno navodima zahteva, Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica sadrži izričite odredbe o postupanju, u prvostepenom krivičnom postupku prema maloletnicima, istog sudije za maloletnike nadležnog suda u pripremnom postupku i kao predsednika veća za maloletnike u sednici veća i na glavnom pretresu (čl. 63. i 73. u vezi sa čl. 42. tog Zakona), zbog čega nema mesta shodnoj primeni, u smislu člana 4. istog Zakona, opštih odredaba krivičnoprocesnog zakona o izuzeću sudije, iz člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, koje su u suprotnosti sa citiranim odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koje se primenjuju u ovom slučaju.

Branilac maloletnog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i kao nezakonit dokaz označava zapisnik o saslušanju maloletnog AA u svojstvu osumnjičenog, koji je sačinjen u PU Novi Sad dana 08.11.2020. godine, s obzirom da maloletno lice ne može biti saslušano u policiji od strane radnika policije kao osumnjičeni, u smislu člana 60. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Osnovano branilac u podnetom zahtevu ističe da je postupljeno suprotno zakonskim propisima prilikom saslušanja maloletnog AA na zapisniku o saslušanju osumnjičenog pred ovlašćenim službenim licima PU Novi Sad dana 08.11.2020. godine. Ovo imajući u vidu da je, prema odredbi člana 60. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica predviđeno da policija jedino i isključivo ima prava da od maloletnika prikuplja obaveštenja u prisustvu roditelja, usvojioca, odnosno staraoca maloletnika i da to obavlja policajac za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih, a da nikako nema ovlašćenja da saslušava maloletnika u svojstvu osumnjičenog lica, niti maloletnik u krivičnom postupku može imati svojstvo osumnjičenog, okrivljenog, optuženog ili osuđenog lica, a u konkretnom slučaju, maloletni AA je dana 08.11.2020. godine pred ovlašćenim službenim licima PU Novi Sad saslušan u svojstvu osumnjičenog lica, kako to proizilazi iz navedenog zapisnika.

Međutim, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, iako se radi o nezakonito pribavljenom dokazu, nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer ova procesna povreda ne postoji ukoliko je, s`obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

U konkretnom slučaju, pravnosnažna presuda se zasniva na iskazima saslušanih svedoka, iskazu oštećenog, iskazima sudskog veštaka Dejana Belića, sudskog veštaka dr Gorana Stojiljkovića, sudskog veštaka dr Milice Keckarević Marković, nalaza i mišljenja Biološkog fakulteta u Beogradu od 10.11.2020. godine, nalaza i mišljenja veštaka sudske medicine i veštaka trasologa- balističara, nalaza i stručnog mišljenja Centra za socijalni rad Opštine Bačka Palanka od 18.11.2020. godine, materijalnim dokazima u spisima predmeta – fotografije i video zapisi sigurnosnih kamera PS Bačka Palanka, video zapisi sigurnosnih kamera benzinske pumpe NIS Petrol Bačka Palanka, zapisnika PU Novi Sad o uviđaju mesta događaja od 02.11.2020. godine, fotodokumentacije PU Novi Sad OKP Odsek za operativnu forenziku od 02.11.2020. godine sa izveštajem o forenzičkom pregledu lica mesta od 02.11.2020. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima, zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija od 07.11.2020. godine..., na osnovu kojih dokaza je očigledno da bi i bez iskaza maloletnog AA datog u PU Novi Sad dana 08.11.2020. godine bila doneta ista presuda.

Pored iznetog, branilac maloletnog AA obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP kao nezakoniti dokaz označava i DNK veštačenje. Međutim, obrazlažući napred navedenu povredu zakona, u ovom delu, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, navodeći da su rezultati ovog veštačenja veoma sporni, naročito u izraženom mišljenju da je malolentik doprinosilac DNK traga na čauri, a da su pri tome tragovi koji su pronađeni na čauri slabi, mešani i parcijalni, te s tim u vezi komentariše iskaz stručnog savetnika dr Olivera Stojkovića kao i predlog odbrane iznet na glavnom pretresu da se izvrši kontrolno veštačenje, što je sud odbio bez nekog posebnog obrazloženja na glavnom pretresu.

Pored iznetog, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da u postupcima za maloletnike dokaze izvodi sud, a ne tužilaštvo, a da je DNK veštačenje, u konkretnom slučaju pribavilo tužilaštvo, na koji način ukazuje na povredu zakona iz člana 63. i 64. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica.

Međutim, odredbama člana 485. stav 4. ZKP, koje propisuju razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke javnog tužioca ili suda i protiv postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, kao i zbog povreda zakona iz člana 63. i 64. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca maloletnog AA u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je predmetni zahtev za zaštitu zakonitosti odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić