U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ljiljane Živković, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 1K.br.633/22 od 13.03.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1.br.87/25 od 16.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ljiljane Živković, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Nišu 1K.br.633/22 od 13.03.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1.br.87/25 od 16.06.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu 1K.br.633/22 od 13.03.2025. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. u vezi člana 61. KZ i izrečena mu je uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni za vreme proveravanja od 2 (dve) godine po pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, te je okrivljeni istovremeno osuđen na novčanu kaznu u određenom iznosu od 250.000,00 (dvestapedesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca po pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Određeno je da troškovi krivičnog postupka padaju na teret okrivljenog.

Presudom Višeg suda u Nišu Kž1.br.87/25 od 16.06.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Nišu i branioca okrivljenog AA - advokata Ljiljane Živković, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Nišu 1K.br.633/22 od 13.03.2025. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA - advokat Ljiljana Živković, zbog povreda odredaba članova 103. i 104. KZ, sa predlogom da Vrhovni sud saglasno članovima 492. i 493. ZKP utvrdi da je presudama Osnovnog suda u Nišu 1K.br.633/22 od 13.03.2025. godine i Višeg suda u Nišu Kž1.br.87/25 od 16.06.2025. godine povređen zakon na štetu okrivljenog.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je sud donošenjem pobijane osuđujuće presude, kojom je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim za produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. u vezi člana 61. KZ, povredio odredbe članova 103. i 104. stav 6. KZ, obzirom da je u vreme donošenja pobijane drugostepene presude dana 16.06.2025. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivičnopravne radnje koje su od strane okrivljenog preduzete u vremenskom periodu od 01.04.2015. godine do 30.06.2015. godine, a koje su bliže opisane pod tačkom 1. izreke pobijane prvostepene presude. U prilog svog stava, branilac ističe da kako se kod produženog krivičnog dela vreme apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja računa zasebno za svaku krivičnopravnu radnju koja je ušla u sastav produženog krivičnog dela, te kako je poslednja radnja u napred navedenom vremenskom periodu u produženom krivičnom delu preduzeta dana 04.06.2015. godine – ulazni račun broj 1/7 od 04.06.2015. godine, a imajući pri tome u vidu da je za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ propisana kazna zatvora u trajanju od 1 do 5 godina i novčana kazna i da je rok apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja shodno odredbama članova 103. i 104. stav 6. KZ deset godina od vremena izvršenja krivičnog dela, to je po braniocu dana 04.06.2025. godine nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivičnopravne radnje okrivljenog preduzete u vremenskom periodu od 01.04.2015. godine do 30.06.2015. godine.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branioca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Pre svega, branilac okrivljenog pogrešno smatrajući da svaki ulazni račun vezano za nabavku dobara – građevinskog materijala i građevinskih usluga u vremenskom periodu od 01.04.2015. godine do 30.06.2015. godine predstavlja jednu krivičnopravnu radnju, a što nije tačno, zaključuje pogrešno i o nastupanju apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ bliže opisano u stavu prvom činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pobijane prvostepene presude (vremenski period od 01.04.2015. godine do 30.06.2015. godine), a koje krivično delo je ušlo u sastav produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. u vezi člana 61. KZ za koje je okrivljeni optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Naime, okrivljeni je u konkretnom slučaju optužen i pravnosnažno oglašen krivim samo za dve krivičnopravne radnje – dva krivična dela koja su ušla u sastav produženog krivičnog dela jer je poreski period u kome je okrivljeni AA kao poreski obveznik bio dužan da obračuna porez na dodatu vrednost (PDV) i podnese poresku prijavu kalendarsko tromesečje, a nije optužen i oglašen krivim za više krivičnopravnih radnji kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog, pri čemu svako od ovih krivičnih dela, bliže opisanih u stavovima prvom i drugom činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci pobijane prvostepene presude, samo za sebe sadrži sva bitna obeležja osnovnog oblika krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, budući da kod oba ova pojedinačna krivična dela iznos PDV čije je plaćanje okrivljeni izbegao prelazi 1.000.000,00 dinara, a sud je u konkretnom slučaju pravilno primenio institut produženog krivičnog dela iz člana 61. KZ koji je povoljniji za okrivljenog. Nadalje, imajući u vidu vreme izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret optužnim aktom javnog tužioca i utvrđeno izrekom pravnosnažne presude i to da je okrivljeni krivičnopravne radnje preduzimao u vremenskom periodu od 01.04.2015. godine do 30.06.2015. godine i u vremenskom periodu od 01.07.2015. godine do 30.09.2015. godine, te imajući pri tome u vidu da se zastarelost krivičnog gonjenja shodno odredbi člana 104. stav 1. KZ računa od dana kada je krivično delo izvršeno, kao i imajući u vidu način računanja zastarelosti krivičnog gonjenja kod produženog krivičnog dela i visinu zaprećene kazne za predmetno krivično delo, te rokove zastarelosti krivičnog gonjenja, to su, po nalaženju Vrhovnog suda, neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog u pogledu nastupanja, u vreme donošenja pobijane drugostepene presude Višeg suda u Nišu Kž1.br.87/25 od 16.06.2025. godine apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja u odnosu na vremenski period od 01.04.2015. godine do 30.06.2015. godine.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da je sud u konkretnom slučaju povredio odredbu člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 80/2002, 55/2004) kojom je propisano da se zbirna poreska prijava za porez po odbitku podnosi Poreskoj upravi jednom mesečno i to u roku od 5 dana po isteku meseca, posebno za svaku isplatu izvršenu u prethodnom mesecu, a iz koje odredbe po braniocu proizilazi da se radnja izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ, kao i poreska obaveza čije se plaćanje izbegava, a što predstavlja zakonsko obeležje predmetnog krivičnog dela, u konkretnom slučaju moraju posmatrati u okviru vremenskog perioda od jednog kalendarskog meseca, te se samim tim ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava u dva kalendarska meseca što je učinio sud. Iznetim navodima zahteva branilac okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, nižestepene presude suštinski pobija zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi odredbe člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji.

Iz odredbe člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, na čiju povredu od strane nižestepenih sudova ukazuje branilac okrivljenog, proizilazi da se ova odredba ne odnosi na porez na dodatu vrednost (PDV) čije izbegavanje obračunavanja i plaćanja od strane okrivljenog AA je predmet ovog krivičnog postupka, već da se ista odnosi na porez po odbitku, pri čemu je branilac okrivljenog u podnetom zahtevu citirao zakonski tekst ove odredbe koji je prestao da važi pre vremena izvršenja predmetnog krivičnog dela (primenjivao se do dana 01.03.2014. godine).

Imajući u vidu navedeno, te da su odredbama člana 48. Zakona o porezu na dodatu vrednost propisani poreski periodi za koje se obračunava porez na dodatu vrednost (PDV), predaje poreska prijava i plaća PDV i da oni mogu iznositi ili kalendarski mesec ili kalendarsko tromesečje u zavisnosti od visine ukupnog prometa koji je poreski obveznik ostvario u prethodnih 12 meseci, kao i imajući u vidu da iz spisa predmeta i pobijanih pravnosnažnih presuda proizilazi da je poreski period u kome je okrivljeni AA kao poreski obveznik bio dužan da obračuna porez na dodatu vrednost i podnese poresku prijavu kalendarsko tromesečje (nalaz i mišljenje veštaka ekonomsko-finansijske struke Aleksandra Pavlovića), dakle imajući u vidu da se u konkretnom slučaju poreske obaveze čije se plaćanje izbegava ne posmatraju u okviru vremenskog perioda od jednog kalendarskog meseca (kako to pogrešno smatra branilac okrivljenog), već u okviru kalendarskog tromesečja, to se neosnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ističe da je pobijanom pravnosnažnom odlukom povređena odredba člana 41. stav 3. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji vezano za sabiranje pojedinačnih iznosa poreskih obaveza čije se plaćanje izbegava u dva kalendarska meseca.

Navodima branioca okrivljenog u kojima ističe da prvostepeni i drugostepeni sud nisu u obrazloženjima svojih presuda dali razloge vezano za knjižno zaduženje koje je izdao okrivljeni, a iz kojeg proizilazi da je okrivljeni stopirao račun jer nije došlo do prometa robe i do realizacije ugovora o zakupu, te nije bilo osnova za plaćanje računa se, po nalaženju Vrhovnog suda, faktički ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, zbog koje podnošenje zahteva nije dozvoljeno okrivljenom, pa stoga Vrhovni sud ove navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog nije ni razmatrao i ocenio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ljiljane Živković, to je Vrhovni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković