Istom presudom okrivljeni je obavezan da privatnoj protivtužilji BB nadoknadi troškove krivičnog postupka u iznosu koji će sud odrediti posebnim rešenjem. Privatna protivtužilja BB je upućena na parnični postupak radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž3 6/25 od 22.05.2025.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena presuda Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 149/24 od 24.12.2024.godine.

Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 149/24 od 24.12.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž3 6/25 od 22.05.2025.godine zahtev za zaštitu zakonitosti je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Maksimović, zbog povrede zakona iz člana 16., 84., 438. stav 2. tačka 1) i tačka 3), 439. tačka 1), 2) i 3), 451. stav 1. i 460. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe ili da ukine navedene presude i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Maksimovića je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog ističe da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, s obzirom da u izreci presude nije navedeno da je delo učinjeno sa očiglednom namerom omalovažavanja, a što predstavlja subjektivni element krivičnog dela, te po oceni branioca, kada je uvredljiva izjava data u zaštiti opravdanih interesa, a što je slučaj u ovom predmetu, to namera omalovažavanja, iako nije eksplicitno sadržana u biću ovog krivičnog dela, ulazi u njen pojam i kao takva mora biti obuhvaćena izrekom presude.

Osnovni oblik krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko uvredi drugog, dok kvalifikovani oblik iz stava 2. istog člana postoji ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno putem štampe, radija, televizije ili sličnih sredstava ili na javnom skupu. Odredbom člana 170. stav 4. Krivičnog zakonika propisano je da se neće kazniti za delo iz stava 1. do 3. ovog člana učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.

Izrekom presude Višeg suda u Prokuplju Kž1 br. 149/24 od 24.12.2024. godine, okrivljeni AA je oglašen krivim što je dana 02.03.2023 godine, u vremenu oko 11.20 časova, u Prokuplju, u ulici srpske divizije br.4, u zgradi suda, na drugom spratu, ispred sudnice sudije Maje Dinčić, čekajući poziv za suđenje, sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije izvršenje je hteo, uvredio okrivljenu – privatnu tužilju BB iz ..., na taj način što joj je bez ikakvog povoda, u prisustvu svedoka advokata, VV i advokata GG, uputio reči uvrede na nemačkom jeziku: „Du bist verruckt!!!, du bist dachlost!!!“, što u prevodu na srpski jezik znači: „Ti si luda, Ti si beskućnik!!“.

Po oceni Vrhovnog suda, iz činjenica i okolnosti označenih u činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni AA oglašen krivim pravnosnažnom presudom i to kako objektivna, koja se tiču radnje izvršenja, koja se sastoji u tome da je okrivljeni uvredio okrivljenu, tako i subjektivna obeležja koja se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog, koji je obuhvatio i svest o zabranjenosti dela.

Samim tim su navodi izloženi u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ističe da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP, sa obrazloženjem da su povređene odredbe člana 16. i 84. ZKP prilikom ocene dokaza i utvrđenja činjenica tokom drugostepenog postupka. Branilac je istakao i povrede zakona iz člana 451. stav 1. i 460. stav 1. ZKP, jer trećestepeni sud nije cenio žalbene navode branioca u obrazloženju presude i nije izneo razloge koje je ispitivao.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog suštinski osporava utvrđeno činjenično stanje odnosno ističe povredu zakona iz člana 440. ZKP, polemišući sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim presudama i ukazujući na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, navodeći da nijednim dokazom nije utvrđeno da je okrivljeni uputio uvredljive reči oštećenoj, pa ni iskazom svedoka VV, koji je samo naveo da je čuo neke reči na nemačkom jeziku, ali da ih nije razumeo, dok je svedok GG, koji zna nemački jezik, bio izričit da okrivljeni nije uputio nikakve uvredljive reči, jer da jeste, on bi ih on razumeo, te da drugostepeni sud nije prihvatio predlog odbrane za suočenje ova dva svedoka, a u obrazloženju presude nije dao argumentovane razloge za ovakvu odluku.

Kako povrede zakona iz člana 16., 84., 438. stav 2. tačka 3), 440., 451. stav 1. i 460. stav 1. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu iznetih navoda, nije ni upuštao.

Iako je branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti formalno označio povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i 439. tačka 2) i 3) ZKP, koje predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, u obrazloženju zahteva branilac ne konkretizuje u čemu se navedene povrede zakona sastoje, odnosno ne navodi na kom dokazu se pobijane presude zasnivaju, a na kom se po zakonu nisu mogle zasnivati, zbog čega je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti, niti kako je odlukom o krivičnoj sankciji ili o oduzimanju imovinske koristi ili o opozivanju uslovnog otpusta, povređen zakon. Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo formalno opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. S toga je Vrhovni sud našao da zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Ivana Maksimovića u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, pa se u ocenu ovih povreda nije upuštao.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković