Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.361/18 od 19.06.2018. godine, usvajanjem žalbe branioca okrivljenog Đanija Adžovića, presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.193/17 od 13.02.2018. godine preinačena je tako što je presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.272/14 od 28.03.2016. godine, koja je potvrđena presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.811/16 od 25.08.2016. godine, stavljena van snage u delu pravne kvalifikacije krivičnog dela, pa su krivično-pravne radnje zbog kojih je okrivljeni Đani Adžović oglašen krivim i osuđen navedenim presudama pravno kvalifikovane kao krivično delo protivprirodni blud iz člana 110. stav 2. KZ RS, dok je u preostalom delu žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Đanija Adžovića – advokat Petre Takač, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i povrede odredaba člana 451. stav 2. tačka 1) u vezi sa članom 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijanu presudu, tako što će okrivljenom izreći blažu krivičnu sankciju ili da preinači presudu Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.361/18 od 19.06.2018. godine, tako što će usvojiti žalbu branioca kao osnovanu i predmet K br.193/17 vratiti prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, u smislu odredbe člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP) razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je Apelacioni sud u Novom Sadu, kao drugostepeni, pravilno postupio kada je preinačio prvostepenu presudu u pogledu pravne kvalifikacije predmetnog krivičnog dela i radnje okrivljenog Đanija Adžovića pravno kvalifikovao kao krivično delo protivprirodni blud iz člana 110. stav 2. KZ RS, primenjujući pri tome, kao blaži, zakon koji je važio u vreme izvršenja predmetnog krivičnog dela. Međutim, prema stavu branioca, pogrešan je zaključak drugostepenog suda, da u konkretnom slučaju nije nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, imajući u vidu da je za osnovni oblik predmetnog krivičnog dela (član 110. stav 1. KZ RS) bila propisana kazna zatvora u rasponu od jedne do deset godina, te se prema mišljenju branioca „odredbe o zastari ne mogu podvoditi pod opštim maksimum kazne od 15 godina“.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Prema stanju u spisima, predmetno krivično delo okrivljeni Đani Adžović izvršio je u noći između 21. i 22.08.1996. godine.

Odredbom člana 110. stav 2. KZ RS („Službeni glasnik RS“, broj 47/94 od 14.07.1994. godine), koji se primenjivao u vreme izvršenja krivičnog dela, bilo je propisano da će se učinilac ovog krivičnog dela kazniti zatvorom najmanje jednu godinu.

U vreme izvršenja krivičnog dela, na snazi je bio i Krivični zakon SRJ („Službeni list SFRJ“, br. 44/76 ... 54/90 i „Službeni list SRJ“, br. 35/92 ... 600/2000) prema kom zakonu je opšti maksimum kazne zatvora bio 15 godina.

Imajući u vidu navedeno, to shodno odredbama člana 103. tačka 3) u vezi sa članom 104. stav 6. KZ apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za predmetno krivično delo, koje je izvršeno u noći između 21. i 22.08.1996. godine, nastupa za 30 godina od dana izvršenja dela, odnosno 22.08.2026. godine.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, kojima se ukazuje na nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja u redovnom krivičnom postupku, ali za krivično delo za koje je oglašen krivim u ponovljenom postupku i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, ocenjeni su neosnovanim.

U preostalom delu, isti zahtev odbačen je kao nedozvoljen iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim sudom.

U ostalom delu, branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija zbog povrede odredaba člana 451. stav 2. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 441. stav 1. ZKP i s tim u vezi ističe da drugostepeni sud po službenoj dužnosti nije ispitao da li je odluka o krivičnoj sankciji pravilno odmerena. Po oceni ovoga suda, izloženim navodima zahteva branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, međutim ovu povredu suštinski obrazlaže osporavanjem ocene činjenica i okolnosti navedenih u drugostepenoj odluci od kojih zavisi odluka o visini krivične sankcije, isticanjem da je drugostepeni sud potvrdio kaznu zatvora od tri godine iz prvostepene presude, ne dajući obrazloženje da li je prema izmenjenoj pravnoj kvalifikaciji i utvrđenim olakšavajućim okolnostima na strani okrivljenog pravilna odluka o krivičnoj sankciji, a iz kog razloga u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP nije dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, zbog povrede zakona.

Pored toga, u zahtevu se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da drugostepeni sud „nije uopšte obrazložio odluku o daljem zadražavanju okrivljenog u pritvoru“, a zbog koje povrede takođe nije dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, shodno odredbi člana 485. stav 4. ZKP.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đania Adžovića u ostalom delu odbačen je kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odnosu na deo kojim je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                          Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                     Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić