Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanom pravnosnažnom odlukom suda povređen zakon na štetu okrivljenog i to odredba člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 103. KZ i 104. Krivičnog zakonika (KZ).

S tim u vezi branilac navodi da je optužnicom OJT U Beogradu Kt 1455/2003 od 21.11.2003. godine okrivljenom AA stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela primanje mita iz člana 254. stav 4. u vezi člana 1. KZ RS u vezi člana 22. OKZ, u kom optužnom aktu je navedeno da je krivično delo izvršeno dana 05.10.2003. godine. Nakon toga su presudom Okružnog suda u Beogradu K 1165/03 od 14.10.2004. godine okrivljeni AA i BB oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela primanje mita iz člana 254. stav 4. u vezi člana 1. KZ RS u vezi člana 22. OKZ i osuđeni i to okr. AA na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, a okr. BB na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci, a koja presuda je ukinuta presudom Vrhovnog suda Srbije Kž I 2976/04 od 08.06.2005. godine i predmet vraćen na ponovno odlučivanje. Kako je okrivljeni AA bio nedostupan sudu, to je prema okrivljenom naređeno izdavanje poternice i rešenjem Okružnog suda u Beogradu određen pritvor, za koji je određeno da mu se ima računati od dana i časa lišenja slobode. Nakon toga je krivični postupak prekinut dana 09.02.2010. godine. Više javno tužilaštvo u Beogradu je dopisom Ktr 3098/10 od 28.09.2010. godine zatražilo spise na uvid i iste vratilo 26.10.2010. godine, nakon čega je Viši sud u Beogradu uputio spise predmeta VJT u Beogradu uz dopis dana 31.03.2011. godine, radi prekvalifikacije krivičnog dela. Branilac okrivljenog je sudu uputio predlog da se okrivljenom sudi u odsustvu, ali je navedeni predlog odbijen kao nedozvoljen rešenjem Višeg suda u Beogradu K 255/10 od 19.07.2011. godine. Takođe, rešenjem Višeg suda u Beogradu K 255/10 Kv 4369/23 od 19.10.2023. godine odbijen je kao neosnovan zahtev branioca okr. AA za obustavu krivičnog postupka usled nastupanja apsolutne zastarelosti. Branilac okrivljenog ističe da je Viši sud u Beogradu pogrešno primenio odredbe člana 103. i 104. KZ, kojima su regulisani tok i prekid zastarelosti krivičnog gonjenja, kada je ocenio kao prekid toka zastarelosti krivičnog gonjenja – predlog branioca da se okrivljenom sudi u odsustvu, koji je rešenjem odbijen, te u tom smislu citira zakonske odredbe i navodi koje su to procesne radnje koje je tužilaštvo ili sud trebalo da preduzima, kao organ postupka, a da se svakako radnje okrivljenog i branioca ne mogu uzimati kao radnje kojima bi se prekidala zastarelost. Imajući navedeno u vidu po oceni odbrane vršenje uvida u spise predmeta od strane tužilaštva, kao i donošenje rešenja od strane suda, kojim se odbacuje predlog branioca okrivljenog za nastavljanje suđenja u odsustvu, kao nedozvoljen, ne mogu biti procesne radnje preduzete radi otkrivanja krivičnog dela ili otkrivanja i gonjenja učinioca. Propuštanje javnog tužioca kao organa postupka da podnese predlog u smislu odredbe člana 381. ZKP u periodu dužem od 15 godina dovodi do nastupanja relativne zastarelosti krivičnog gonjenja. Pored toga, branilac okrivljenog ističe da je tužilaštvo pogrešno pravno kvalifikovalo navedeno krivično delo kao primanje mita, a da je trebalo kvalifikovati ga kao primanje mita u prosveti u smislu odredbe člana 255e KZ, za koje krivično delo je bila predviđena blaža kazna i kraći rok zastarelosti krivičnog gonjenja, te da je i u tom delu pogrešno primenjen zakon u smislu odredbe člana 439. tačka 2. KZ u vezi člana 5. KZ, što je za posledicu imalo pogrešnu primenu odredbe člana 103. stav 1. tačka 2. KZ na rok zastarelosti krivičnog gonjenja, a ne tačke 3. istog člana, da je pravna kvalifikacija bila data u skladu sa zakonom.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Odredbom člana 254. stav 1. KZ RS („Sl. glasnik RS“ 10/2002) propisano je da službeno lice koje zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist, ili koje primi obećanje poklona ili kakve koristi, da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralao izvršiti, kazniće se zatvorom najmanje jedne godine. Stavom 4. istog člana je propisano da će odgovorno lice u preduzeću, ustanovi ili drugoj organizaciji koje učini delo iz stava 1. do 4. ovog člana kazniti kaznom propisanom za to delo.

Odredbom člana 38. stav 1.OKZ („Sl. glasnik RS“ 39/2003), propisano je da zatvor ne može biti kraći od trideset dana ni duži od 15 godina.

Odredbom člana 95. stav 1. tačka 2) OKZ („Sl. glasnik RS“ 39/2003), propisano je da ako u ovom zakonu nije drugačije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor preko deset godina.

Odredbom člana 367. stav 1. Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“ 72/09, 121/12, 94/16) propisano je da će se službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili kakvu drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralao izvršiti, kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina. Stavom 6. istog člana je propisano da će se odgovorno lice u ustanovi ili drugom subjektu koji ne obavlja privrednu delatnost, a koje učini delo iz stava 1., 2. i 4. ovog člana kazniti kaznom propisanom za to delo.

Odredbom člana 5. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da se na učinioca primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Odredbom člana 103. stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“ 35/19) je propisano da se krivično gonjenje ne može preduzeti kada protekne petnaest godina od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko deset godina.

Odredbom člana 104. Krivičnog zakonika je propisano: stavom 1. da zastarelost krivičnog gonjenja počinje od dana kad je krivično delo izvršeno; stavom 3. propisano je da se zastarelost prekida svakom procesnom radnjom koja se preduzima radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela; stavom 4. je propisano da se zastarelost prekida i kad učinilac u vreme dok teče rok zastarelosti učini isto tako teško ili teže krivično delo, dok je stavom 5. propisano da svakim prekidom zastarelost počinje ponovo da teče.

Iz spisa predmeta proizlazi da je okrivljenom AA optužnicom OJT u Beogradu Kt 1455/03 od 21.11.2003. godine stavljeno na teret da je krivično delo primanje mita iz člana 254. stav 1. KZ RS u vezi člana 22. KZ preduzeo dana 05.10.2003. godine, da je prema okrivljenom AA naređeno izdavanje poternice i rešenjem Okružnog suda u Beogradu K 1480/05 – Kv 3384/07 određen pritvor dana 09.01.2008. godine, da je postupak prekinut dana 09.02.2010. godine do lišenja slobode okr. AA. Dopisom Okružnog suda u Beogradu dana 12.09.2008. godine upućenom MUP RS – Odeljenje za potrage, zatražen je izveštaj o preduzetim radnjama po naredbi za izdavanje poternice. Nakon toga je Više javno tužilaštvo u Beogradu dopisom Ktr 3098/10 od 28.09.2010. godine zatražilo radi uvida spise predmeta, koji su vraćeni postupajućem sudiji dana 26.10.2010. godine. Dana 31.03.2011. godine, predsednik veća Višeg suda u Beogradu uputio je spise predmeta Višem javnom tužilaštvu u Beogradu, uz dopis da se spisi predmeta razmotre, radi izmene pravne kvalifikacije krivičnog dela za okrivljene, a imajući u vidu primenu blažeg zakona.

Polazeći od navedenog, po nalaženju Vrhovnog suda, tok zastarevanja krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju, poslednji put je prekinut procesnom radnjom koja je preduzeta u cilju gonjenja učinioca – upućivanjem spisa predmeta od strane postupajućeg predsednika veća - sudije Višeg suda u Beogradu, javnom tužiocu – dana 31.03.2011. godine.

Prema tome, od momenta izvršenja krivičnog dela koje je okrivljenom stavljeno na teret (dana 05.10.2003. godine), zastarelost krivičnog gonjenja je poslednji put prekinuta preduzimanjem procesne radnje – upućivanjem spisa predmeta od strane postupajućeg sudije Višeg suda u Beogradu, u cilju izmene pravne kavlifikacije krivičnog dela javnom tužiocu – dana 31.03.2011. godine, pa do tada nije protekao zakonom propisan rok iz člana 103.stav 1. tačka 2) Krivičnog zakonika, a to je vreme od petnaest godina, shodno citiranim odredbama člana 104. stav 3. i 5. Krivičnog zakonika. Imajući u vidu da i pozitivne i ranije važeće krivičnopravne odredbe propisuju istovetne uslove za nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju, odnosno rok od 15 godina, to u odnosu na predmetno krivično delo, nije nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Isticanje odredbi koje se odnose na pravnu kvalifikaciju krivičnog dela u smislu odredbe člana 439. tačka 2. ZKP u vezi člana 5. KZ, nisu od uticaja na tok i prekid zastarelosti krivičnog gonjenja, imajući u vidu da je u ovoj fazi krivičnog postupka javni tužilac organ koji je ovlašćen da vrši izmenu optužnog akta, činjeničnog opisa dela u optužnom aktu, kao i pravne kvalifikacije krivičnog dela, shodno oceni izvedenih dokaza.

U konkretnom slučaju nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, s obzirom da po oceni Vrhovnog suda, ni u jednoj fazi postupka nije dolazilo do prekoračenja rokova iz člana 103. i člana 104. Krivičnog zakonika.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković