Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Ivan Tatić u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) stav 2. i 4. Zakonika o krivičnom postupku sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine u celini ili delimično i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom ili drugostepenom sudu s tim da se novi pretres održi pred izmenjenim sastavom veća ili da pobijane presude preinači u celini ili delimično ili samo odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku na taj način da okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili istom izrekne blažu kaznu i ukine odluku o meri bezbednosti i odluku o imovinsko- pravnom zahtevu, kao i da u smislu odredbe člana 488. stav 3. ZKP Vrhovni sud odredi da se izvršenje pravnosnažne presude prekine.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona na taj način što se pobijane presude zasnivaju na snimcima sa sigurnosnih kamera koji se ne mogu tretirati kao zakonit dokaz, posebno što po navodima branioca nejasno je da li je uopšte postojala i kakva naredba za preuzimanje sadržine spornih snimaka sigurnosnih kamera, čime suštinski ukazuje na učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, iz spisa predmeta proizlazi da je naredbom Osnovnog javnog tužilaštva u Rumi Ktr 112-9/23 od 21.02.2023. godine naređeno ovlašćenom licu restorana „Romanija“ u Surčinu da policijskom službeniku preda video zapis sa kamera video nadzora postavljenih na restoranu „Romanija“ u Surčinu za dan 14.02.2023. godine, a pored toga naredbom OJT u Rumi Ktr 112-12/23 od 21.02.2023. godine naređeno je odgovornom licu teretane „Pawersapower gym“ u Pećincima da policijskom službeniku preda video zapise sa kamera video nadzora postavljenih na teretani za 14.02.2023. godine, dok je naredbom Ktr. 112-8/23 od 21.02.2023. godine vlasnici kuće u Popincima naloženo da policijskom službeniku izda video zapis sa kamere video nadzora kuće u Pećincima za isti datum i isti period, pa su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani. S obzirom na navedeno i činjenicu da su snimci video kamera pribavljeni na osnovu napred navedenih naredbi, to su suprotni navodi branioca okrivljenog da je reč o nezakonitim dokazima, ocenjeni kao neosnovani.

Pored toga, branilac u podnetom zahtevu navodi da je nezakonito pribavljen i izveštaj o pretresu telefona, te da se isti nije mogao koristiti u ovom krivičnom postupku. Međutim, kako je odredbom člana 438. stav 2. tačke 1) ZKP propisano da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati, osim ako je s obzirom na druge dokaze očigledno da bi i bez tog dokaza bila doneta ista presuda, a iz spisa predmeta proizlazi da izveštaj o pretresu telefona u postupku nije izveden kao dokaz, niti se na njemu presuda osuđujuća zasniva, to su suprotni navodi branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Dalje, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda člana 88. u vezi člana 9. ZKP s obzirom da je drugostepeni sud propustio da prikuplja dokaze o učiniocu i krivičnom delu, a činjenice koje je sud utvrdio nisu cenjene u korist okrivljenog te je učinjena i povreda člana 16. stav 5. ZKP, kao i povreda člana 98. stav 3. ZKP i člana 402. stav 6. ZKP, s obzirom da braniocu nije bilo omogućeno da ispituje svedoka.

Branilac je u podnetom zahtevu ukazao i da je sama sankcija za okrivljenog AA prestroga, čime ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, a navodima kojima interpretira iskaz svedoka oštećenog VV, ukazujući na činjenicu da je porodica BB zastrašivana od strane oštećenog i da je samim tim iskaz BB neistinit jer je dat u strahu od oštećenog, a na koju okolnost zastrašivanja sud nije dozvolio da se oštećeni ispita, suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 16, 88., 98., 402. stav 6, 440. i 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovim delovima cenio kao nedozvoljen.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP i povreda krivičnog zakona iz člana 439. stav 1. tačka 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, a koje povrede predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, u obrazloženju zahteva branilac okrivljenog ne navodi u čemu se konkretno sastoje označene povrede zakona.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, pa je shodno tome Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovim delovima nema propisan sadržaj.

Branilac takođe u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobjianim presudama učinjena i povreda člana 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima odnosno povređeno je pravo okrivljenog AA na pravično suđenje, međutim, u situaciji kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, shodno odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev se mora dostaviti i odluka Evropskog suda za ljudska prava kojim je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosilac zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nije dostavio odluku Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda, zahtev za zaštitu zakonitosti nema zakonom propisan sadržaj.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija 

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković