U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Dragice Đekić i Vujice Aleksića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br.12/23 od 29.11.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 115/25 od 16.04.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Dragice Đekić i Vujice Aleksića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Jagodini K.br.12/23 od 29.11.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 115/25 od 16.04.2025. godine, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Jagodini K.br.12/23 od 29.11.2024. godine, između ostalih, okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine. Okrivljeni je obavezan da plati Višem sudu u Jagodini troškove krivičnog postupka i to na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara, a u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 115/25 od 16.04.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Jagodini i branilaca okrivljenih AA i BB, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Jagodini K.br.12/23 od 29.11.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA, advokati Dragica Đekić i Vujica Aleksić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine presude Višeg suda u Jagodini K.br.12/23 od 29.11.2024. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 115/25 od 16.04.2025. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Jagodini.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, branioci okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističu da je sud odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao okrivljenom AA povredio odredbu člana 55. KZ. U prilog svog stava, branioci navode da kako sud nepravilno nije uzeo u obzir činjenicu da su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za zakonsku rehabilitaciju i za brisanje uslovne osude koja je prethodno izrečena ovom okrivljenom, to je stoga sud nepravilno primenio odredbu člana 55. KZ i nepravilno okrivljenom kao otežavajuću okolnost cenio njegovu raniju osuđivanost i nije mu ublažio kaznu ispod granice propisane zakonom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Po nalaženju Vrhovnog suda, prvostepeni sud odlukom o krivičnoj sankciji koju je izrekao okrivljenom AA i to osudom na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine nije povredio odredbu člana 55. KZ koja reguliše institut povrata, već je u konkretnom slučaju u odnosu na ovog okrivljenog pravilno primenio navedenu odredbu. Ovo sa razloga jer kako iz spisa predmeta i to iz izveštaja iz KE za okrivljenog AA proizilazi da je on ranije osuđen za umišljajno krivično delo i da od te osude nije proteklo 5 godina i to presudom Osnovnog suda u Kraljevu 41K.br.290/20 od 04.09.2020. godine zbog krivičnog dela nedavanje izdržavanja iz člana 195. stav 1. KZ kojom mu je izrečena uslovna osuda sa utvrđenom kaznom zatvora u trajanju od 5 meseci i rokom proveravanja od 1 godine, to je sud mogao u konkretnom slučaju okrivljenom, prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji koju će mu izreći, uzeti kao otežavajuću okolnost njegovu raniju osuđivanost po napred navedenoj presudi. Okolnost da li su se ili ne u konkretnom slučaju stekli uslovi za nastupanje zakonske rehabilitacije iz člana 98. KZ i brisanje uslovne osude koja je okrivljenom izrečena po presudi Osnovnog suda u Kraljevu 41K.br.290/20 od 04.09.2020. godine se mora najpre utvrditi u posebnom postupku za zakonsku rehabilitaciju predviđenom odredbama članova 569. do 572. ZKP, a koji postupak u slučaju ispunjenosti zakonskih uslova rezultira donošenjem rešenja o zakonskoj rehabilitaciji i brisanjem osude, te smatranjem okrivljenog neosuđivanim po istoj.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razlog njegovog podnošenja, samo formalno označavaju bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, navođenjem da se pobijana osuđujuća presuda zasniva na nezakonitom dokazu i to na iskazu okrivljenog AA datom pred javnim tužiocem u kojem je priznao izvršenje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret. Međutim, branioci okrivljenog u svojim daljim navodima u podnetom zahtevu, po nalaženju Vrhovnog suda, ne osporavaju zakonitost navedenog dokaza, već zapravo samo osporavaju njegovu dokaznu snagu i u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, te ukazuju na povredu odredbe člana 88. ZKP, isticanjem da kako priznanje okrivljenog AA, koji je tokom postupka više puta menjao svoju odbranu, nije potkrepljeno drugim dokazima i kako je okrivljeni u svom iskazu datom na glavnom pretresu negirao radnju nošenja spornog oružja i povukao je prethodno dato priznanje, to sud po mišljenju branilaca nije mogao da okrivljenog osudi samo na ovako datom priznanju.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 438. stav 2. tačka 1. ZKP), dok suštinski svojim navodima ukazuju na povredu odredbe člana 88. ZKP, osporavajući pri tome dokaznu snagu odbrane okrivljenog date pred javnim tužiocem u kojoj je priznao izvršenje krivičnog dela i u vezi sa tim pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja, a što sve ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Dragice Đekić i Vujice Aleksića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedenu povredu zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković