Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Aleksandar Mihajlović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 61. KZ, konkretno zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev i ukine pobijane presude, a predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo pristustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu u kojem se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je rešenjem Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine – Uprave za veterinu 116-04- 16/2012-05 od 12.03.2015. godine opozvano rešenje broj 116-04-16/2012-05 od 06.06.2012. godine, kojim je Republički ... inspektor – okrivljeni AA privremeno udaljen sa rada zbog pokretanja disciplinskog postupka zaključkom od 05.06.2012. godine zbog teže povrede dužnosti iz radnog odnosa iz člana 109. stav 1. tačka 2. Zakona o državnim službenicima, jer je nastupila apsolutna zastarelost vođenja disciplinskog postupka. S tim u vezi, u zahtevu se ističe i da je okrivljeni AA sa radnog mesta ... udaljen iz razloga teže povrede dužnosti iz radnog odnosa, te da je u vezi sa istim događajem pokrenut i krivični postupak protiv okrivljenog zbog krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. KZ u produženom trajanju – u vezi člana 61. stav 5. KZ, pa kako je u predmetu 116-04- 16/2012-05 pokrenut, a zatim i pravnosnažno okončan disciplinski postupak protiv okrivljenog, to je prema stavu branioca pobijanim presudama učinjena povreda odredaba člana 4. ZKP, kojom je propisana zabrana ponavljanja postupka koji je okončan odlukom koja je stekla status presuđene stvari.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP, propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen, ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Dakle, pravilo ne bis in idem (presuđena stvar), ne odnosi se na istovremeno vođenje disciplinskog i krivičnog postupka, već se odnosi na ponovno donošenje pravnosnažne sudske odluke, protiv istog okrivljenog i povodom istog događaja. Stoga vođenje disciplinskog postupka u konkretnom slučaju nije predstavljalo smetnju da bude vođen i krivični postupak protiv okrivljenog, niti ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP.

Naime, disciplinski postupak se vodi zbog lakših i težih povreda radne obaveze, i u tom postupku se utvrđuje disciplinska odgovornost za učinjene povrede posebnih pravila ponašanja kojih se zaposleni moraju pridržavati na radu i u vezi sa radom, a za koje se mogu izreći propisane disciplinske mere radnopravnog karaktera, dok se krivičnim pravom štite osnovne društvene vrednosti, kroz propisivanje krivičnih dela i krivičnih sankcija kao represivnih mera koje se mogu izreći učiniocu krivičnog dela, sa ciljem suzbijanja kriminaliteta.

Imajući u vidu navedeno, to bez obzira na činjenicu što je disciplinski postupak vođen zbog događaja koji proizilazi iz istih činjenica, u konkretnom slučaju nije ispunjen kriterijum da se radi o pravnosnažno presuđenoj stvari u smislu člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, pa stoga okončanjem disciplinskog postupka nisu postojale procesne smetnje da se protiv okrivljenog vodi druga vrsta postupka povodom istog životnog događaja, u konkretnom slučaju krivičnog postupka pred redovnim sudom.

Iz navedenih razloga, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, odbijen je kao neosnovan.

Isti zahtev je u preostalom delu odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u preostalom delu navodi da u konkretnom slučaju okrivljeni AA nije imao svojstvo službenog lica u obavljanju poslova ... nadzora, iz kojih navoda proizilazi da ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti dozvoljeno. Međutim, u vezi sa ovom povredom, branilac u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, isticanjem da nižestepeni sudovi nisu utvrdili postojanje svojstva okrivljenog sa ovlašćenjima u vršenju poslova inspekcijskog nadzora u smislu člana 146. stav 1. tačka 26. Zakona o veterinarstvu, obzirom da je okrivljeni bio zaposlen u Odeljenju za ..., te je mogao postupati isključivo u skladu sa članom 149. Zakona o veterinarstvu, a ne suprotno odredbi člana 146. stav 1. tačka 26. Zakona o veterinarstvu.

Zahtevom se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP isticanjem da su nižestepeni sudovi propustili da pravilno primene odredbu člana 61. stav 5. KZ, jer zbir novčanih iznosa označenih na tri računa koji su evidentirani u završnom računu, predstavlja bitan element koji ukazuje na lakšu pravnu kvalifikaciju u konkretnom slučaju – na krivično delo iz člana 359. stav 1. KZ, za koje je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja jer je proteklo više od 10 godina od izdatih računa i navodnih inkriminisanih radnji prema oštećenima.

Branilac okrivljenog izloženim navodima zahteva osporava zaključak nižestepenih sudova da se u radnjama okrivljenog stiču bitni elementi krivičnog dela zloupotreba službenog položaja iz člana 359. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ, zbog kog je oglašen krivim, i faktički iznosi sopstveni činjenični zaključak vezano za novčane iznose u završnom računu, te da se stoga radi o krivičnom delu iz člana 359. stav 1. KZ, a iz čega izvodi i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Izloženim navodima zahteva, po oceni ovoga suda, branilac okrivljenog nižestepene presude i u ovom delu osporava zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postuku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u preostalom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                            Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                        Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić