U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Novice Zdravkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K.br.40/23 od 10.07.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.567/24 od 15.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Novice Zdravkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K.br.40/23 od 10.07.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.567/24 od 15.05.2025. godine, u odnosu na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju K.br.40/23 od 10.07.2024. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine u koju mu se uračunava vreme provedeno na zadržavanju od 26.08.2022. godine do 28.08.2022. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanje predmeta upotrebljenih za izvršenje krivičnog dela i to jednog putničkog motornog vozila sa jednim ključem za startovanje motora, mobilnog telefona i dve SIM kartice, a koji predmeti su bliže označeni u izreci presude, te je određeno da će se navedeni predmeti nakon pravnosnažnosti presude predati Direkciji za upravljanje oduzetom imovinom u Beogradu. Okrivljeni je obavezan da plati sudu paušal u iznosu od 5.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.567/24 od 15.05.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA i potvrđena je presuda Višeg suda u Vranju K.br.40/23 od 10.07.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Novica Zdravković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, te zbog povrede odredbe člana 31. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP preinači presude Višeg suda u Vranju K.br.40/23 od 10.07.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu Kž1.br.567/24 od 15.05.2025. godine u pogledu pravne ocene dela tako što će okrivljenog AA oglasiti krivim zbog krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ i osuditi ga na kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine koju bi okrivljeni shodno odredbi člana 45. stav 3. KZ izdržavao u prostorijama u kojima stanuje ili da shodno odredbi člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine navedene presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 7) i člana 439. tačka 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Pre svega, neosnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ističe da Viši javni tužilac u Vranju nije ovlašćeni tužilac u predmetnom krivičnom postupku, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 7) ZKP. Naime, kako krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ, koje je okrivljenom AA stavljeno na teret u ovom krivičnom postupku i za koje je on pravnosnažno oglašen krivim, spada u grupu krivičnih dela za koje se krivično gonjenje preduzima po službenoj dužnosti od strane javnog tužioca, te imajući pri tome u vidu visinu zaprećene kazne za navedeno krivično delo, to je sledstveno tome Viši javni tužilac u Vranju ovlašćeni tužilac u predmetnom krivičnom postupku i sud nije povredio odredbe krivičnog postupka u pogledu postojanja optužbe ovlašćenog tužioca. Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u delu u kojem ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud oglašavajući okrivljenog AA krivim za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ, umesto za krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se ne može primeniti.

Teži oblik krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi iz člana 350. stav 2. Krivičnog zakonika (Službeni glasnik Republike Srbije, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.06.2017. godine) čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi kakvu korist, omogućava drugom nedozvoljeni prelaz granice Srbije ili nedozvoljeni boravak ili tranzit kroz Srbiju. Stavom 3. člana 350. KZ predviđen je kvalifikovani oblik ovog krivičnog dela koji postoji ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno od strane grupe, zloupotrebom službenog položaja ili na način kojim se ugrožava život ili zdravlje lica čiji se nedozvoljeni prelaz granice Srbije, boravak ili tranzit omogućava ili je krijumčaren veći broj lica. Radnja izvršenja težeg oblika iz stava 2. člana 350. KZ sastoji se u omogućavanju drugom da nedozvoljeno pređe granicu Republike Srbije, u omogućavanju da nedozvoljeno boravi u Republici Srbiji ili u omogućavanju tranzita preko teritorije Republike Srbije, pri čemu je za postojanje ovog oblika krivičnog dela dovoljno da je učinilac preduzeo jednu od napred navedenih alternativno predviđenih radnji izvršenja. Radnje omogućavanja mogu biti vrlo različite. Po pravilu, osim kod radnje omogućavanja nedozvoljenog boravka pasivnog subjekta u Republici Srbiji, radnja izvršenja podrazumeva i prevoz pasivnog subjekta.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe člana 350. stav 2. i 3. KZ, te imajući pri tome u vidu činjenični opis krivičnog dela utvrđen u izreci pravnosnažne prvostepene presude u kojem je navedeno da je okrivljeni AA „dana 26.08.2022. godine, na području Vranja, u stanju uračunljivosti, sa umišljajem, u nameri da sebi pribavi imovinsku korist u iznosu od 480 evra, omogućio većem broju lica nedozvoljen tranzit kroz Srbiju, na taj način što je, po prethodnom telefonskom dogovoru mobilnim telefonom sa BB ... u svoje vozilo ... preuzeo šest lica, svi iz Maroka, koja su na nedozvoljen način, bez propisane dozvole i izbegavajući graničnu kontrolu, van graničnog prelaza ušli u Republiku Srbiju ... i iste za neutvrđeni iznos novca prevozio prema selu Ćukovac, gde je trebalo da ih vozilom preuzme BB radi daljeg njihovog nedozvoljenog tranzita kroz Repubiku Srbiju u zemlje Evropske Unije, kojom prilikom je oko 20,13 časova zaustavljen od strane patrole SPI Vranje ..., pri čemu je bio svestan zabranjenosti dela i hteo njegovo izvršenje“, to, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja bića krivičnog dela nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim. Sledstveno navedenom, sud je, suprotno navodima branioca okrivljenog, u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenio zakon koji se u konkretnom slučaju može primeniti, te je krivičnopravne radnje okrivljenog AA bliže opisane u izreci pravnosnažne prvostepene presude pravilno pravno kvalifikovao kao krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi u saizvršilaštvu iz člana 350. stav 3. u vezi stava 2. i člana 33. KZ, zbog čega se kao neosnovani ocenjuju navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Naime, branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva navodi da je sud povredio odredbu člana 31. ZKP, jer se u spisima predmeta ne nalazi odluka o razdvajanju krivičnog postupka prema okrivljenom AA u odnosu na okrivljenog BB i ostale saizvršioce - pripadnike organizovane kriminalne grupe prema kojima se krivični postupak vodio pred Višim sudom u Beogradu, Posebno odeljenje za organizovani kriminal i završen je zaključenjem sporazuma o priznanju krivičnog dela i pravnosnažnim oglašavanjem okrivljenih krivim zbog krivičnog dela iz člana 350. stav 2. u vezi člana 33. KZ, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP u vezi člana 31. ZKP. Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene odluke ocenio sve žalbene navode odbrane, povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Kako iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti nižestepene presude pobija zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 3) i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Novice Zdravkovića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na povrede zakona navedene u izreci odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković