Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim, odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokat Duško Kovačević u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da u pobijanim rešenjima nije razgraničena individualna odgovornost okrivljenog AA, tako što bi se napravila razlika u radnjama okrivljenih, posebno imajući u vidu različitu činjeničnu i pravnu situaciju okrivljenog AA u odnosu na ostale okrivljene, već je sud sve okrivljene obuhvatio istim činjeničnim stanjem. Branilac još navodi da se u rešenjima kao razlog za pritvor ističe i da je okrivljeni osuđivan za istovrsna krivična dela, ali bez navođenja ranijih presuda i za koja krivična dela je osuđivan, jer se po oceni branioca, na ovaj način htela prikriti činjenica da je okrivljeni osuđivan zbog krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ, odnosno da je drogu držao za ličnu upotrebu, te da isti nikad nije osuđivan zbog prodaje droge. Na kraju, branilac je ukazao da nije naveden nije konkretan dokaz koji bi ukazivao da je okrivljeni sa ostalim licima učestvovao u prenošenju opojne droge u stan okrivljenog VV, gde je droga i pronađena, a ne u stanu okrivljenog AA niti kod njega lično, odnosno da nema dokaza da je postojao dogovor između okrivljenog AA sa ostalim okrivljenima da izvvrše predmetno krivično delo.

Po oceni Vrhovnog suda, branilac okrivljenog na ovaj način osporava utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa činjenicama utvrđenim u pravnosnažnim odlukama, ceneći osnovanost razloga za određivanje pritvora, pa na ovaj način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP.

U ostalom delu zahteva branilac okrivljenog ukazuje na povrede zakona iz člana 189. i 213. ZKP, jer u pobijanim rešenjima nije navedeno zbog čega blaža mera poput zabrane napuštanja stana uz elektronski nadzor ne bi bila dovoljna za ostvarenje svrhe pritvora i propušteno da se obrazloži koje su to osobite okolnosti koje ukazuju da će okrivljeni u kratkom vremenskom periodu ponoviti krivično delo.

Kako povrede odredbi članova 189., 213. i 440. ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni sud zahtev branioca po službenoj dužnosti okrivljenog AA, advokata Duška Kovačevića ocenio nedozvoljenim.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Nemanja Simićević, s.r.                                                                                                    Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković