Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Šarac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe zbog krivičnog dela iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer se radi o presuđenoj stvari. Ovo stoga što je, okrivljeni pobijanom presudom pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, dok je, kako to ističe branilac, u pogledu suštinski istih radnji izvršenja preduzetih prema istom oštećenom, kao i vremena i mesta izvršenja krivičnog dela, ovaj okrivljeni ranije presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu K 40/23 od 01.12.2023. godine, oslobođen od optužbe zbog krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, zbog čega je prema stavu odbrane, i pored toga što postoji razlika u činjeničnom opisu, identitetu zaštićeih dobara i pravnoj kvalifikacji krivičnih dela, donošenjem pobijanih presuda povređeno načelo ne bis in idem.

Prema oceni Vrhovnog suda ovi navodi zahteva se ne mogu prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Odredbom člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja ili je gonjenje isključeno usled amnestije ili pomilovanja ili je stvar već pravnosnažno presuđena ili postoje druge okolnosti koje trajno isključuju krivično gonjenje.

Ustav Republike Srbije u članu 34. stav 4. garantuje pravnu sigurnost u kaznenom pravu odredbom da niko ne može biti gonjen ni kažnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obustavljen, a kojim zabranama podleže vođenje postupka i za neko drugo kažnjivo delo. Isti princip sadržan je i u odredbi člana 4. stav 1. ZKP kojom je propisano da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustavljen.

Odredbom člana 4. stav 1 Protokola broj 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda propisano je da se nikome ne može ponovo suditi, niti se može ponovo kazniti u krivičnom postupku u nadležnosti iste države za delo zbog koga je već bio pravnosnažno oslobođen ili osuđen u skladu sa zakonom i krivičnim postupkom te države.

Ustavni sud Republike Srbije je, uvažavajući sudsku praksu Evropskog suda za ljudska prava, postavio kriterijume na osnovu kojih se vrši ocena da li je došlo do povrede načela ne bis in idem i to: 1. da li su oba postupka koja su vođena protiv okrivljenog vođena za delo koje po svojoj prirodi predstavlja kažnjivo delo, odnosno da li je zaprećena sankcija po svojoj prirodi kaznenopravna; 2. da li su dela zbog kojih se okrivljeni kazneno goni ista (idem); 3. da li je postojala dvostrukost postupka (bis). Dakle, tek po ispunjenju sva tri kriterijuma može se govoriti o presuđenoj stvari.

Iz spisa predmeta proizilazi da je nakon donošenja presude Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu K 40/23 od 01.12.2023. godine, na koju se poziva branilac, a kojom je okrivljeni AA oslobođen od optužbe da je izvršio krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, isti okrivljeni pobijanom prvostepenom presudom Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica Kučevo K 374/24 od 10.03.2025. godine, koja je u svemu potvrđena presudom Višeg suda u Požarevcu Kž1 42/25(2024) od 10.06.2025. godine, pravnosnažno oglašen krivim zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, izvršenog istoga dana, na istom mestu i prema istom oštećenom.

Odredbom člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo ugrožavanje sigurnosti čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.

Odredbom člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika propisano je da krivično delo uvrede čini onaj ko uvredi drugog.

Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju, ne postoji identitet kaznenih dela (idem) i da su bitno različiti činjenični opisi dela zbog kojih je okrivljeni oslobođen od optužbe u krivičnom postupku koji je vođen zbog krivičnog dela iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika u odnosu na krivično delo iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje je oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, i to u pogledu radnji izvršenja tih krivičnih dela. Činjenice koje su obuhvaćene izrekom presude Osnovnog suda u Požarevcu, Sudska jedinica u Kučevu K 40/23 od 01.12.2023. godine (uvredio oštećenog BB, tako što je više puta vičući rekao „Je.em ti mater“), a na koju se poziva branilac, nisu identične onim činjenicama koje predstavljaju bitne elemente krivičnog dela iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, obuhvaćene izrekom pobijane presude (ugrozio sigurnost oštećenog BB, pretnjom da će napasti na život i telo, na taj način što je uputio ozbiljnu pretnju rečima „Ubiću i tebe i tvoju porodicu. Ako ne stignem sve, onda bar tebe. Videće tvoja deca kako ću ja da te ubijem. Tvoja deca će da gledaju kako te ubijam. Ostaće ti deca bez oca, siročići.“). Pored ovoga, različit je i zaštitni objekat predmetnih krivičnih dela, imajući u vidu da krivično delo iz člana 170. Krivičnog zakonika štiti ugled i čast, dok je zaštitni objekat krivičnog dela iz člana 138. Krivičnog zakonika, lična sigurnost i nepovredivost života i tela. Iz navedenih razloga, u konkretnom slučaju, nisu ispunjena sva tri kriterijuma opšte poznata kao „Merila Engel“ Evropskog suda za ljudska prava, da bi se moglo govoriti o dvostrukosti postupka.

Dakle, i pored toga što iz činjeničnog opisa krivičnih dela proizilazi poklapanje u pogledu mesta i vremena izvršenja predmetnih krivičnih dela i istovetnosti oštećenog, imajući u vidu da se radi se o potpuno različitim krivičnim delima i radnjama izvršenja koje su utvrđene izrekama pravnosnažnih presuda, takvo poklapanje, po oceni Vrhovnog suda, ne ukazuje na postojanje bitno istih činjenica u oba postupka, koje aktiviraju zabranu dvostruke kažnjivosti (načelo ne bis in idem).

Stoga su, kao neosnovani, ocenjeni navodi branioca da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari odnosno da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) Krivičnog zakonika.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković