Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Kzz 1057/2025
16.09.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Milene Rašić i Svetlane Tomić Jokić, članova veća, sa savetnikom Marijom Ribarić, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Vladimira Žikića, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Marka Tatara, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br. 85/2024 od 27.12.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 13 Kž1-89/25 od 17.03.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 16.09.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vladimira Žikića, advokata Marka Tatara, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Nišu K.br. 85/2024 od 27.12.2024. godine i Apelacionog suda u Nišu 13 Kž1-89/25 od 17.03.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Nišu K.br. 85/2024 od 27.12.2024. godine okrivljeni Vladimir Žikić oglašen je krivim da je izvršio krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 4 godine, u koju se uračunava vreme lišenja slobode i provedeno u pritvoru od 23.04.2024. godine do upućivanja na izdržavanje kazne zatvora i izrečena mu je mera bezbednosti obavezno lečenje narkomana koja će se izvršiti u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija ili u odgovarajućoj zdravstvenoj ili drugoj specijalizovanoj ustanovi i može trajati dok postoji potreba za lečenjem ali ne duže od tri godine, s tim da se vreme provedeno na lečenju uračunava u izrečenu kaznu zatvora. Istom presudom okrivljenom je izrečena i mera bezbednosti oduzimanje predmeta bliže navedenih u izreci presude i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 13 Kž1-89/25 od 17.03.2025. godine odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Vladimira Žikića i žalba branioca okrivljenog, advokata Marka Tatara i presuda Višeg suda u Nišu K.br.85/24 od 27.12.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Marko Tatar, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine ili samo drugostepenu odluku i spise predmeta vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili da pobijane presude preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo za koje je oglašen krivim ili ga oglasi krivim za krivično delo neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 1. Krivičnog zakonika.

Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrviljenog je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja u čemu se ogledaju ovako numerisane povrede, branilac osporava navode suda da se u konkretnom slučaju radi o velikoj količini opojne droge, napominjući da je to faktičko pitanje koje se procenjuje u svakom konkretnom slučaju, jer zakonom i podzakonskim aktima nisu dati jasni i precizni parametri na osnovu kojih bi se moglo na nesumnjiv i pouzdan način utvrditi šta predstavlja pojam „velike količine opojne droge“ iz člana 246a stav 2. KZ. Samim tim, po navodima branioca, sud je prilikom utvrđivanja šta predstavlja veliku količinu opojne droge propustio da uzme u obzir okolnosti vezane za okrivljenog koji je dugogodišnji zavisnik i boluje od toksikomanske zavisnosti od različitih opojnih droga, da svakodnevno koristi opojnu drogu heroin ili kokain već dugi niz godina, da je pronađena opojna droga zatečena na stolu zajedno sa ostalim ličnim stvarima što ukazuje na nepostojanje svesti da drži veliku količinu, pri čemu je pronađena opojna droga okrivljenom bila dovoljna za period od petnaestak dana, te je eventualno reč o krivičnom delu iz člana 246a stav 1. KZ, kojim navodima branilac suštinski osporava ocenu suda u pogledu činjenice da je reč o većoj količini opojne droge i ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.