Apelacioni sud u Kragujevcu, presudom Kž1-848/15 od 04.09.2015. godine, usvajanjem žalbe Osnovnog javnog tužioca u Trsteniku, preinačio je presudu Osnovnog suda u Trsteniku 1K.br.898/10 od 17.04.2015. godine samo u pogledu odluke o krivičnoj sankciji tako što je okrivljenog B.P., za krivično delo teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ za koje je oglašen krivim prvostepenom presudom, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 6-šest meseci, dok je zajedničku žalbu okrivljenog B.P. i njegovog branioca odbio kao neosnovanu i prvostepenu presudu u nepreinačenom delu potvrdio.

Branilac okr. B.P., adv. O.D., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona na štetu okrivljenog u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i to zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) do 3) ZKP i povrede odredbe člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da se pobijane pravnosnažne presude kao nezakonite ukinu i naloži održavanje novog glavnog pretresa pred prvostepenim sudom radi donošenja pravilne i zakonite odluke.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. B.P., adv. O.D., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je u postupku koji je prethodio donošenju pobijanih pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP jer je okr. B.P. za isto delo i isti životni događaj od 28.06.2008. godine sa istim činjeničnim osnovom dva puta pravnosnažno osuđen, čime je prekršena zabrana dvostrukog suđenja i kažnjavanja. S tim u vezi, branilac okrivljenog navodi da je pravnosnažnim rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Trsteniku 1Up.br.1129/08 od 05.11.2008. godine, okrivljeni oglašen krivim i osuđen na novčanu kaznu u iznosu od 6.000,00 dinara, pri čemu postoji potpuni identitet izreke navedenog prekršajnog rešenja sa predmetom i izrekom pobijane pravnosnažne presude, pa se radi o presuđenoj stvari.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane.

Zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari, odnosno zabrana gonjenja i kažnjavanja za isto kažnjivo delo, koja je kao osnovno načelo krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sadržana u odredbi člana 4. stav 1. ZKP i kao pravo na pravnu sigurnost garantovana članom 34. stav 4. Ustava Republike Srbije i članom 4. Protokola 7. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, podrazumeva nemogućnost pokretanja i vođenja kaznenog postupka protiv nekog lica za delo koje proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u suštini iste kao one koje su osnov optužbe u ranijem postupku protiv tog lica koji je pravnosnažno okončan.

U konkretnom slučaju, rešenjem Opštinskog organa za prekršaje u Trsteniku 1.Up.br.1129/08 od 05.11.2008. godine, koje je postalo pravnosnažno 13.12.2008. godine, okr. B.P., zajedno sa okr. M.S., oglašen je odgovornim za prekršaj iz člana 6. stav 3. Zakona o javnom redu i miru (ZJRM) i kažnjen novčanom kaznom u iznosu od 6.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti rešenja, s tim da će se novčana kazna ako je okrivljeni ne plati u navedenom roku zameniti kaznom zatvora u trajanju od 12 dana.

Prema činjeničnom opisu u izreci navedenog prekršajnog rešenja, okrivljeni je prekršaj u pitanju učinio dana 28.06.2008. godine u 22,00 časa u naseljenom mestu Mijajlovac u ugostiteljskom objektu „T.-A.“, narušavanjem javnog reda i mira i ugrožavanjem spokojstva prisutnih gostiju, tako što je, nezadovoljan što mu vlasnik lokala nije doneo piće, prevrnuo sto za kojim je sedeo sa društvom, a nakon zadobijenog udarca staklenom pikslom kojom ga je iz blizine u predelu grudi gađao okr. M.S., istog otvorenom šakom odgurnuo u predelu vilice, te je okr. S. krenuo unazad, izgubio ravnotežu i pao na pod.

Pobijanim pravnosnažnim presudama, u krivičnom postupku koji je vođen protiv okr. B.P. po optužnici Osnovnog javnog tužioca u Trsteniku zbog krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ, okr. B.P. oglašen je krivim za navedeno krivično delo učinjeno na taj način što je dana 28.06.2008. godine u večernjim satima u Mijajlovcu, u ugostiteljskom objektu „T.-A.“ vlasništvo D.V., gde je sedeo sa više lica, sa umišljajem teško telesno povredio oštećenog M.S. i iz nehata doveo u opasnost njegov život, tako što je u jednom momentu ustao i drvenom stolicom snažno udario oštećenog u predelu glave, tako snažno da je oštećeni od toga pao i tom prilikom zadobio tešku telesnu povredu u vidu višestrukog preloma kostiju lobanje sa desne strane, sa akutnim izlivom krvi u prostor između tvrde i meke moždanice sa desne strane i krvnog podliva kože desnog čeonog-temenog predela kapaka, kojim povredama je doveden u opasnost život oštećenog.

Prema navedenom, iako je u oba postupka, prekršajnom i krivičnom, reč o radnjama okr. B.P. preduzetim u vremenskom i prostornom okviru istog životnog događaja, činjenični opis prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM, za koji je najpre pravnosnažno osuđen u prekršajnom postupku, bitno je različit od činjeničnog opisa krivičnog dela iz člana 121. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ koje je predmet ovog krivičnog postupka, jer uopšte ne obuhvata deo celine događaja, odnosno opis činjenica i okolnosti koje se odnose na radnje okrivljenog nanošenja ošt. M.S. teške telesne povrede opasne po život, uključujući i opis načina i sredstva povređivanja oštećenog (snažnim udarcem drvenom stolicom oštećenog u predelu glave), kao ni opis navedene posledice dela.

Imajući u vidu, pre svega, da se prekršajni i krivični postupak protiv okr. B.P. odnose na kaznena dela koja se ne zasnivaju na istovetnim ili bitno istovetnim činjenicama, kao i različitog zaštitnog objekta i posledice kaznenih dela u pitanju, jer se prekršajem iz člana 6. stav 3. ZJRM štiti telesni integritet nekog lica od ugrožavanja istog fizičkim nasrtajem od strane drugog lica, dok se inkriminacijom u članu 121. KZ pruža zaštita od narušavanja telesnog integriteta, i to težeg oblika narušavanja prouzrokovanjem teške telesne povrede (a u ovom slučaju kvalifikovanog i prirodom teške telesne povrede kao opasne po život), Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju ne radi o istom kaznenom delu za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen u prekršajnom i krivičnom postupku i samim tim, da se ne radi o presuđenoj stvari, te da nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka koja je, s tim u vezi, istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovano branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da iz onoga što stoji u izreci pravnosnažne presude ne proizilaze svi elementi krivičnog dela, posebno da ne proizilaze pretpostavke za postojanje krivice, tj. da je okrivljeni bio uračunljiv.

Nasuprot izloženim navodima zahteva, Vrhovni kasacioni sud nalazi da iz činjeničnog opisa dela u izreci pobijane prvostepene presude proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. u vezi sa stavom 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, kako objektivna obeležja koja se odnose na radnju okrivljenog kojom je prouzrokovana telesna povreda oštećenom i činjenice i okolnosti od značaja za kvalifikaciju te povrede kao teške telesne povrede opasne po život, tako i subjektivna obeležja dela koja se tiču sposobnosti okrivljenog shvatanja zanačaja dela i upravljanja svojim postupcima (sposobnost za uračunljivost) i zahtevanog subjektivnog odnosa okrivljenog prema delu i težoj posledici dela.

Zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog neosnovano se ukazuje i da je nezakonita odluka o troškovima postupka i time učinjena povreda odredbe člana 441. stav 4. ZKP jer sud u presudi nije odlučio o troškovima postupka u celosti već delimično, odnosno ostavio da o delu troškova odlučuje naknadno posebnim rešenjem. Ovo iz razloga što je prvostepeni sud, shodno odredbi člana 262. stav 2. ZKP, ovlašćen da o troškovima krivičnog postupka odlučuje posebnim rešenjem, ako za sve ili pojedine troškove nedostaju podaci o visini istih, neophodni za donošenje odluke, pa nije učinjena povreda zakona time što prvostepenom presudom nije odlučeno o troškovima postupka u celosti.

Iz svih iznetih razloga, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                                  Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                    Janko Lazarević,s.r.