U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Milene Rašić, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Lekaja Bledara, zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lekaja Bledara - advokata Novice Zdravkovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K.17/20 od 11.08.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1.br.787/2021 od 12.09.2022. godine, u sednici veća održanoj dana 22.03.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lekaja Bledara - advokata Novice Zdravkovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Vranju K.17/20 od 11.08.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1.br.787/2021 od 12.09.2022. godine, u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Vranju K.17/20 od 11.08.2021. godine okrivljeni Lekaj Bledar je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 7 (sedam) godina u koju mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 30.11.2019. godine do 07.09.2020. godine. Prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti proterivanje stranca iz zemlje u trajanju od 3 godine, s tim što se vreme provedeno na izdržavanju kazne ne uračunava u vreme trajanja ove mere. Od okrivljenog je oduzeta smeša opojne droge heroina i aktivnih razblaživača kofeina i paracetamola u količini od 7431,7 grama neto mase i određeno je da će se ista po pravnosnažnosti presude uništiti, te je od okrivljenog oduzeto jedno PMV marke „Mercedes Benz GL.. AMG“ albanskih registarskih oznaka ... vlasništvo AA iz ..., Republika Albanija.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka plati Višem javnom tužilaštvu u Vranju iznos od 62.730,00 dinara, te da na ime paušala plati sudu iznos od 15.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Nišu 18Kž1.br.787/2021 od 12.09.2022. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Vranju i branioca okrivljenog Lekaja Bledara, pa je potvrđena presuda Višeg suda u Vranju K.17/20 od 11.08.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Lekaja Bledara - advokat Novica Zdravković, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da shodno članu 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukine u celini presude Višeg suda u Vranju K.17/20 od 11.08.2021. godine i Apelacionog suda u Nišu 18Kž1.br.787/2021 od 12.09.2022. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Lekaja Bledara u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na potvrdi o privremeno oduzetim predmetima Ku.br.1147/19 od 30.11.2019. godine, a koji dokaz je kao nezakonito pribavljen morao biti izdvojen iz spisa predmeta. Kao razlog nezakonitosti navedene potvrde o privremeno oduzetim predmetima, branilac ističe da je okrivljeni potvrdu potpisao bez prisustva branioca i prevodioca za albanski jezik i bez upoznavanja sa njenom sadržinom.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Ovo sa razloga jer je potvrda o privremeno oduzetim predmetima koja je sastavljena dana 30.11.2019.godine od strane ovlašćenog službenog lica MUP-a RS DP PU Vranje OKP pod KU brojem 1147/19, pribavljena na zakonit način radnjama policijskih službenika na koje su oni ovlašćeni u skladu sa odredbom člana 286. stav 2. ZKP, odnosno rezultat je zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, tako da i po načinu pribavljanja i po svojoj sadržini predstavlja zakoniti dokaz i na istoj se može zasnivati presuda. Naime, navedena potvrda o privremeno oduzetim predmetima je okrivljenom, od koga su predmeti oduzeti, izdata u skladu sa odredbom člana 150. stav 1. ZKP i sadrži sve obavezne elemente propisane ovom zakonskom odredbom i to opis predmeta koji su oduzeti od okrivljenog, podatke o okrivljenom Lekaju Bledaru od koga su predmeti oduzeti, gde su isti pronađeni, kao i svojstvo i potpis lica koje radnju sprovodi, pri čemu Zakonik o krivičnom postupku ni ne predviđa da potvrda o privremeno oduzetim predmetima mora da bude potpisana od strane lica od koga se predmeti oduzimaju, u ovom slučaju od okrivljenog koji je bio prisutan prilikom pronalaska opojne droge heroin od strane ovlašćenih službenih lica u vozilu kojim je on upravljao, tako da okolnost na koju u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje branilac, i to da je okrivljeni navedenu potvrdu potpisao bez prisustva branioca i prevodioca za albanski jezik i bez upoznavanja sa njenom sadržinom, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda u konkretnom slučaju nije od uticaja na samu zakonitost navedene potvrde ni u formalnom, a ni u sadržinskom smislu i nema za posledicu njeno obavezno izdvajanje iz spisa predmeta.

Dakle, imajući u vidu da, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, potvrda o privremeno oduzetim predmetima kao rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje privremeno oduzimanje predmeta, predstavlja zakoniti dokaz na kojem se presuda može zasnivati, to samim tim nije moralo biti doneto rešenje o njenom izdvajanju iz spisa predmeta, pa su iz navedenih razloga kao neosnovani ocenjeni navodi zaheva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovog dokaza i zasnivanjem presude na istom učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lekaja Bledara u ostalom delu je odbačen.

Branilac okrivljenog u zahtevu, kao razlog njegovog podnošenja, formalno označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, s tim što svojim navodima kojima obrazlaže po njemu postojanje ove povrede zakona, po nalaženju ovoga suda, branilac zapravo samo osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, iznoseći pri tome sopstvene činjenične zaključke i tvrdnje i dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim odlukama. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da nema nijednog izvedenog dokaza koji na nesumnjiv način ukazuje da je okrivljeni Lekaj Bledar kritičnom prilikom sa umišljajem neovlašćeno radi dalje prodaje prenosio opojnu drogu heroin, odnosno da je okrivljeni imao bilo kakvo saznanje da se u vozilu kojim je on kritičnom prilikom upravljao nalazi opojna droga heroin, a koje vozilo je vlasništvo AA iz ..., čije ispitivanje u svojstvu svedoka je predlagala odbrana tokom postupka, a sud nepravilno odbio, te branilac dalje u zahtevu ističe da je radi pravilnog i potpunog utvrđenja činjeničnog stanja sud trebalo da odredi DNK-a veštačenje kojim bi se izvršilo upoređivanje nespornog DNK-a profila okrivljenog sa dva detektovana izdvojena biološka traga na spornim paketima opojne droge, kao i da na vozilu kojim je upravljao okrivljeni odredi uviđaj, mašinsko veštačenje i DNK-a veštačenje radi utvrđivanja da li u istom postoji specijalno napravljeni „bunker“ ili ne i eventualnog pronalaženja tragova okrivljenog na paketima sa opojnom drogom i oko mesta gde su isti bili sakriveni.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 1. ZKP), dok suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da prvostepeni sud u obrazloženju prvostepene presude uopšte nije dao razloge zašto je odbio neke dokazne predloge odbrane, te da su nejasni razlozi koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih presuda vezano za zaključak da je okrivljeni znao da se u vozilu kojim je on kritičnom prilikom upravljao nalazi opojna droga heroin, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva ističe i da je sud nepravilno okrivljenom kao „posebno otežavajuću okolnost“ uzeo činjenicu da se on do ukidanja pritvora branio ćutanjem, a što bi po nalaženju ovoga suda prestavljalo povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da drugostepeni sud u obrazloženju drugostepene presude nije ocenio sve žalbene navode odbrane, a što bi po nalaženju ovoga suda prestavljalo povredu odredbe člana 460. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog pravnosnažne presude pobija i zbog povreda odredaba člana 438. stav 2. tačka 2), člana 441. stav 1. i člana 460. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog njegovog podnošenja, formalno označava i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, citirajući zakonski tekst iste.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u zahtevu uopšte ne obrazlaže u čemu se sastoji povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, odnosno ne navodi koji konkretno krivični zakon je sud nepravilno primenio u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe, to je stoga Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni kasacioni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Lekaja Bledara - advokata Novice Zdravkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog u odnosu na navedenu povredu odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Nevenka Važić s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić