U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog D.V. i dr., zbog krivičnog dela ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira u saizvršilaštvu iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.V. i S.P., advokata M.S. iz S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici Poslovni broj K.58/15 od 01.07.2015. godine i Višeg suda u Subotici Posl.broj Kž1 133/15 od 26.08.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2015. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.V. i S.P., advokata M.S., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Subotici Poslovni broj K.58/15 od 01.07.2015. godine i Višeg suda u Subotici Posl.broj Kž1 133/15 od 26.08.2015. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Subotici Poslovni broj K.58/15 od 01.07.2015. godine, okrivljeni D.V. i S.P., zajedno sa okrivljenim R.P., oglašeni su krivim za krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti ili održavanja javnog reda i mira u saizvršilaštvu iz člana 23. stav 1. Zakona o javnom redu i miru (ZJRM) u vezi sa članom 33. Krivičnog zakonika (KZ), za koje delo je okr. D.V. izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 8-osam meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 3-tri godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo, a okr. S.P. izrečena uslovna osuda kojom mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 6-šest meseci i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od 2-dve godine od dana pravnosnažnosti presude ne učini novo krivično delo. Istom presudom okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate iznos od po 5.000,00 dinara, a okr. D.V. i na ime troškova krivičnog postupka iznos od 3.078,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Viši sud u Subotici, presudom Posl.broj Kž1 133/15 od 26.08.2015. godine, odbio je kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenih i presudu Osnovnog suda u Subotici Poslovni broj K.58/15 od 01.07.2015. godine, potvrdio.

Branilac okrivljenih D.V. i S.P., adv. M.S., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi sa stavom 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 438. stav 1. tačka 1) ZKP i zbog povrede zakona iz člana 485. stav 4. u vezi sa stavom 1. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 439. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i donese presudu kojom će u celosti preinačiti prvostepenu i drugostepenu presudu Osnovnog i Višeg suda u Subotici, te doneti odbijajuću presudu u smislu člana 422. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su okrivljeni D.V. i S.P. za isto krivično delo već pravnosnažno osuđeni ili da donese oslobađajuću presudu u smislu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP jer delo za koje su okrivljeni osuđeni po zakonu nije krivično delo.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih D.V. i S.P. smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.V. i S.P., adv. M.S., je neosnovan.

Neosnovano branilac okrivljenih D.V. i S.P. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP i s tim u vezi navodi da se u konkretnom slučaju radi o presuđenoj stvari i da su okrivljeni za isti životni događaj koji je opisan u izreci pobijane prvostepene presude ranije već oglašeni krivim i osuđeni zbog prekršaja iz člana 6. stav 3. ZJRM, pravnosnažnom presudom Prekršajnog suda u Subotici br. PR-2-5-1161/1 od 09.02.2011. godine, pa da je na taj način povređeno jedno od osnovnih ljudskih prava zagarantovano Ustavom Republike Srbije i zaštićeno članom 4. Protokola br. 7 uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, kao i jedno od osnovnih načela krivičnog procesnog zakonodavstva – zabrane dvostrukog kažnjavanja za jedan jedinstveni životni događaj.

Izloženim navodima zahteva za zaštitu zakonitosti ponavljaju se navodi žalbe branioca okrivljenih izjavljene protiv prvostepene presude, koji su od strane drugostepenog suda ocenjeni kao neosnovani, pri čemu je drugostepeni sud u svojoj presudi, na strani 2 do 4 dao razloge za tu ocenu i za zauzeto stanovište da se u konkretnom slučaju ne radi o presuđenoj stvari iako je u oba postupka (prekršajnom i krivičnom) reč o istim okrivljenima i istom životnom događaju, jer se ne radi o istovetnim radnjama okrivljenih i činjenicama i okolostima pod kojima su preduzete, u različitim fazama istog događaja i prema različitim oštećenim licima, a te razloge drugostepenog suda kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni gone krivično delo, sa obrazloženjem da policajci kritičnom prilikom prema okrivljenima D.V. i S.P. nisu preduzeli ni jednu službenu radnju u okviru svojih zakonskih ovlašćenja, odnosno da nije dokazano da su preduzeli radnju privođenja, legitimisanja, naredbe za udaljenje i sl. čemu bi se okrivljeni suprotstavljali, a što je bitan elemenat krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM, zbog čega u radnjama koje su ovim okrivljenima stavljene na teret predmetnom optužbom nema elemenata navedenog krivičnog dela.

I ove navode zahteva Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane. U činjeničnom opisu dela u izreci pobijane prvostepene presude izričito je navedeno da su okrivljeni vređali oštećene policijske službenike, poimenično navedene, opisnaim pogrdnim rečima i psovkama, prilikom njihove intervencije ispred ugostiteljskog objekta „S.“ preduzete u cilju sprečavanja sukoba između okrivljenih i radnika obezbeđenja tog ugostiteljskog objekta i na taj način ometali ovlašćena službena lica u obavljanju poslova bezbednosti i održavanju javnog reda i mira, pa iz ovako datog činjeničnog opisa događaja i radnji okrivljenih proizilaze sva zakonska obeležja krivičnog dela iz člana 23. stav 1. ZJRM za koje su okrivljeni oglašeni krivim pobijanim pravnosnažnim presudama, a drugo je pitanje, odnosno stvar pravilnosti činjeničnog utvrđenja u pobijanim pravnosnažnim presudama da li su policajci kritičnom prilikom preduzeli navedenu službnu radnju.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanim pravnosnažnim presudama nisu učinjene povrede zakona na koje se ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih D.V. i S.P., Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar,                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Nataša Banjac,s.r.                                                                                    Janko Lazarević,s.r.