U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Tatjane Vuković i Dijane Janković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Paligorića, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.PO4.br.104/20 od 07.11.2024. godine i Kv.Po4.br.108/24 od 04.06.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 24.09.2025. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Paligorića, pa se UKIDAJU pravnosnažna rešenja Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.PO4.br.104/20 od 07.11.2024. godine i Kv.Po4.br.108/24 od 04.06.2025. godine i predmet vraća Višem sudu u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije na ponovno odlučivanje.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.PO4.br.104/20 od 07.11.2024. godine u stavu prvom izreke delimično je usvojen zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka okrivljenog AA, te je određeno da se troškovi krivičnog postupka okrivljenog u ukupnom iznosu od 2.770.861,5 dinara imaju isplatiti iz budžetskih sredstava suda u roku od 60 dana po pravnosnažnosti rešenja, a na označeni račun advokata Miloša Paligorića. U stavu drugom izreke rešenja odbijen je kao neosnovan zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka okrivljenog AA preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 4.627.704,84 dinara.

Rešenjem Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Kv.Po4.br.108/24 od 04.06.2025. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Paligorića, koja je izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.PO4.br.104/20 od 07.11.2024. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA – advokat Miloš Paligorić, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da preinači prvostepeno i drugostepeno rešenje tako što će okrivljenom AA priznati troškove krivičnog postupka u iznosu koji je obračunat u zahtevu za naknadu troškova postupka, uvećano za sastav žalbe protiv prvostepenog rešenja u iznosu od 45.000,00 dinara (37.500,00 dinara uvećano za 20% na ime PDV) i za sastav zahteva za zaštitu zakonitosti u iznosu od 90.000,00 dinara (75.000,00 dinara uvećano za 20% na ime PDV) ili da ukine drugostepeno rešenje i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje Višem sudu u Nišu, Posebnom odeljenju za suzbijanje korupcije.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažna rešenja protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog suda, osnovano branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP na štetu okrivljenog, obzirom da je navedenim odlukama o troškovima krivičnog postupka povređena odredba člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Naime, iz spisa predmeta proizilazi da je pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu KPO4 br.104/20 od 13.03.2024. godine okrivljeni oslobođen od optužbe zbog krivičnog dela pronevera iz člana 364. stav 1. KZ i da je prema njemu odbijena optužba zbog krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica u produženom trajanju iz člana 227. stav 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ i krivičnog dela falsifikovanje isprave u produženom trajanju iz člana 355. stav 1. u vezi člana 61. KZ, te je određeno da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda. Nakon toga, okrivljeni je preko branioca – advokata Miloša Paligorića dana 24.09.2024. godine podneo zahtev za naknadu troškova krivičnog postupka iz budžetskih sredstava suda, a u kojem je opredelio troškove koji se odnose na nagradu i nužne izdatke branioca u ukupnom iznosu od 4.627.704,84 dinara.

Odlučujući o podnetom zahtevu za naknadu troškova krivičnog postupka, Viši sud u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je pobijanim prvostepenim rešenjem delimično usvojio navedeni zahtev i to za iznos od 2.770.861,5 dinara, dok je preko dosuđenog iznosa, a do traženog iznosa od 4.627.704,84 dinara navedeni zahtev odbio kao neosnovan. Sud je u obrazloženju prvostepenog rešenja, kao razloge za svoju odluku, između ostalog, naveo da u konkretnom slučaju, bez obzira na činjenicu da je branilac okrivljenog dostavio dokaz da je obveznik PDV, sud okrivljenom na ukupan iznos dosuđenih troškova krivičnog postupka nije dosudio i uvećanje za PDV, budući da uz podneti zahtev nije dostavljen račun ili neki drugi dokaz kojim bi se utvrdilo da je porez na dodatu vrednost u pogledu ovih troškova obračunat i plaćen, a imajući pri tome u vidu i činjenicu da je u predmetnom krivičnom postupku većina troškova nastala u periodu pre dana 16.09.2023. godine, a u kom periodu advokat Miloš Paligorić nije bio obveznik PDV, jer je to postao tek posle ovog datuma.

Drugostepeno veće Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je, odlučujući o žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepenog rešenja, pobijanim drugostepenim rešenjem odbilo žalbu kao neosnovanu, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud pravilno odlučio kada na ukupan iznos dosuđenih troškova nije dosudio i uvećanje za PDV, te da je prvostepeno rešenje doneto novembra meseca 2024. godine, a iz priloženih dokaza se može utvrditi samo da je plaćen iznos od 938.170,00 dinara na ime PDV za mesec septembar 2024. godine, ali se ne može utvrditi da li je konkretno plaćen porez na dodatu vrednost u pogledu troškova nastalih u predmetnom krivičnom postupku, niti da li je to uopšte prikazano u poslovnim knjigama.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivičnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, dok je odredbom stava 2. tačka 7) istog člana, između ostalog, propisano da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nagradu i nužne izdatke branioca.

Odredbom člana 265. stav 1. ZKP je propisano da kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslobodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog postupka iz člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) ovog zakonika, nužni izdaci okrivljenog i nužni izdaci i nagrada branioca i punomoćnika (član 103. stav 3.), kao i nagrada veštaka i stručnog savetnika, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Odredbom člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata propisano je da advokat, koji je obveznik poreza na dodatu vrednost, ima pravo dodati i naplatiti pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova. Iz citirane odredbe proizilazi da advokat samom činjenicom da je obveznik poreza na dodatu vrednost stiče pravo da svoje troškove uveća za pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun advokatske nagrade, bez bilo kakve obaveze dostavljanja dokaza da je porez na dodatu vrednost u pogledu zahtevanih troškova postupka obračunat i plaćen.

Imajući u vidu napred navedeno, te citirane odredbe ZKP i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, Vrhovni sud nalazi da je pobijanim pravnosnažnim rešenjima Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije na štetu okrivljenog AA učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je sud navedenim odlukama, kojima je odbio da na izvršeni obračun nagrade i troškova dosudi uvećanje za PDV, povredio odredbe člana 261. stav 1. i stav 2. tačka 7) i člana 265. stav 1. ZKP i odredbu člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata.

Naime, osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je sud bio u obavezi da braniocu okrivljenog AA – advokatu Milošu Paligoriću dosudi uvećanje za PDV na ime izvršenog obračuna nagrade i troškova za period za koji je navedeni advokat obveznik poreza na dodatu vrednost, budući da pravo advokata koji je obveznik PDV da doda pripadajući porez na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova, ne može biti uslovljeno pružanjem dokaza da je izdao račun primaocu usluga koji je fizičko lice, niti je za ostvarenje ovog prava neophodno sudu podneti dokaz da je branilac u potpunosti ispunio svoju poresku obavezu prilikom naplate svake obavljene radnje u predmetu.

Odredba člana 42. stav 1. Zakona o porezu na dodatu vrednost predviđa obavezu obveznika da izda račun za svaki promet dobara i usluga, dok Pravilnik o porezu na dodatu vrednost („Službeni glasnik RS“, broj 37/2021), koji se primenjuje od 01.07.2021. godine i važio je u vreme donošenja rešenja koja su predmet podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti (a čijim donošenjem je prestao da važi Pravilnik o određivanju slučajeva u kojima nema obaveze izdavanja računa i o računima kod kojih se mogu izostaviti pojedini podaci („Službeni glasnik RS“, broj 23/2012)), u članu 164. stav 1. tačka 1) predviđa izuzetak od ove obaveze, a naime da obveznik PDV-a nema obavezu da izda račun iz člana 42. Zakona o porezu na dodatu vrednost, za promet dobara i usluga fizičkim licima sa izuzetkom preduzetnika, koja nisu obveznici PDV, a što je upravo slučaj u konkretnom predmetu.

Iz navedenog proizilazi da je pobijanim rešenjima Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer je sud navedenim odlukama povredio odredbu člana 13. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja ne uslovljava pravo na dodavanje pripadajućeg poreza na dodatu vrednost na izvršeni obračun nagrade i troškova pružanjem dokaza da je obveznik ispunio svoju poresku obavezu, a takođe je povredio i odredbu člana 164. stav 1. tačka 1) Pravilnika o porezu na dodatu vrednost, koja ne obavezuje obveznika PDV da izda račun za promet dobara i usluga fizičkim licima koja nisu obveznici PDV.

Kako je, dakle, pobijanim pravnosnažnim rešenjima učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, a na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Miloša Paligorića, to je Vrhovni sud usvojio kao osnovan zahtev i na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP ukinuo pobijana pravnosnažna rešenja Višeg suda u Nišu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K.PO4.br.104/20 od 07.11.2024. godine i Kv.Po4.br.108/24 od 04.06.2025. godine, te spise predmeta vratio tom sudu na ponovno odlučivanje u smislu razloga iznetih u ovoj presudi, pri čemu će sud u ponovnom postupku imati u vidu primedbe iz ove presude, te će postupiti po istima i otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano i s tim u vezi utvrditi visinu nagrade i nužnih izdataka branioca okrivljenog u ovom krivičnom postupku, a u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku, za koju će dati jasne i argumentovane razloge.

Pri tome sud će imati u vidu da je po oceni Vrhovnog suda, pogrešan stav branioca okrivljenog da je u konkretnom slučaju u pogledu načina obračunavanja nagrade braniocu za prisustvovanje preduzetim procesnim radnjama i to prisustvovanje branioca ispitivanju više lica tokom istog dana trebalo uvećati iznos nagrade za po 50% od te nagrade za drugu i svaku narednu pojedinačnu procesnu radnju, a kako je to propisano Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja se primenjuje od 03.06.2023. godine i važi u momentu donošenja pobijanih rešenja.

Naime, način obračunavanja nagrade koja pripada braniocu za prisustvovanje i pristup procesnim radnjama - ispitivanje više lica u toku istog dana, po oceni Vrhovnog suda, različito je propisan Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata koja je važila u vreme preduzimanja radnji, u odnosu na Tarifu koja je bila na snazi u vreme donošenja odluke o troškovima.

Tako je odredbom Tarifnog broja 2. stav 4. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012), koja je bila na snazi u vreme preduzimanja predmetnih procesnih radnji, propisano da u slučaju kada policija, tužilac ili sud preduzimaju više procesnih radnji sukcesivno, advokatu pripada propisani iznos nagrade za svaku pojedinačnu procesnu radnju kojoj je prisustvovao ili pristupio, dok prema odredbi Tarifnog broja 2. stav 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023 od 26.05.2023. godine), koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, u slučaju kada policija, javni tužilac ili sud preduzimaju više procesnih radnji istog dana pred istim organom, advokatu pripada puna nagrada za prvu radnju, koja mu se uvećava za po 50 % od te nagrade za drugu i svaku narednu pojedinačnu procesnu radnju.

Imajući u vidu napred citirane odredbe Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, to se, po oceni Vrhovnog suda, obračunavanje visine troškova krivičnog postupka na ime nagrade za rad advokata, kao i njihovo dosuđivanje, u postupku tokom čijeg trajanja je došlo do izmene Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, vrši primenom odredbi Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja je bila na snazi u momentu kada su preduzete procesne radnje.

Sledstveno navedenom, Tarifa o nagradama i naknadama troškova za rad advokata od 03.06.2023. godine se ne može primeniti na radnje odbrane i zastupanja koje su obavljene pre njenog stupanja na snagu, s obzirom da kao takve radnje nisu tarifirane na isti način ili u istom procentu, posebno uzimajući u obzir pitanje predvidivosti kao dela prava na pravično suđenje, u odnosu na stranku kada snosi teret naknade troškova postupka.

Dakle, kako je Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata, koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, precizno propisan način na koji se obračunava nagrada koja pripada braniocu za prisustvovanje preduzimanju više procesnih radnji i decidno je opredeljeno da se taj način računanja odnosi na radnje koje su preduzete od strane istog organa i u toku istog dana, a koji način obračuna bi rezultirao većim iznosom od onog koji je predviđen Tarifom o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 121/2012) koja je bila na snazi u vreme preduzimanja procesnih radnji ispitivanja okrivljenog AA i svedoka BB, to Vrhovni sud nalazi da odredba Tarifnog broja 2. stav 5. Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik RS“, broj 43/2023 od 26.05.2023. godine), koja se primenjuje od 03.06.2023. godine, suprotno stavu branioca, nije mogla biti primenjena u konkretnom slučaju prilikom odlučivanja o troškovima krivičnog postupka okrivljenog AA.

Vrhovni sud nije posebno razmatrao navode branioca okrivljenog kojima se osporava pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja od strane suda u pogledu odmeravanja vremena trajanja, odnosno broja sati odsustva branioca okrivljenog iz advokatske kancelarije radi odlaska iz Beograda u Niš, Zaječar i Novi Sad, a koje troškove je sud priznao okrivljenom, te navode branioca kojima se polemiše sa razlozima koji su u vezi navedenog dati u pobijanoj drugostepenoj odluci, obzirom da to ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog, odnosno njegovog branioca u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković