Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti nije osnovan.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, uz obrazloženje da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na „nedozvoljenim dokazima“: iskazima svedoka BB, svedoka VV i svedoka GG datim pred Osnovnim javnim tužiocem u Zaječaru, jer prilikom njihovog ispitivanja nisu primenjene odredbe člana 300. stav 1. i člana 6. ZKP odnosno javni tužilac je ove svedoke ispitao u odsustvu okrivljenog i njegovog branioca kojima nije uputio pozive o vremenu i mestu ispitivanja svedoka, niti je postojalo odobrenje sudije za prethodni postupak da se isti ispitaju bez prisustva okrivljenog i njegovog branioca. Isti svedoci su na glavnom pretresu održanom 16.10.2019. godine izjavili „da ostaju pri svojim iskazima datim pred OJT u Zaječaru 12.04.2016. godine“ tako da na glavnom pretresu nisu ispitani niti je sadržina njihovih iskaza uneta u zapisnik o tada održanom glavnom pretresu zbog čega su, po stavu odbrane, morali biti izdvojeni iz spisa predmeta, kao „nedozvoljeni dokazi“.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane. Iz spisa predmeta Osnovnog suda u Zaječaru - zapisnika o glavnom pretresu K 237/2019 od 16.10.2019. godine, proizlazi da su svedoci: BB, VV, GG i DD saslušani na glavnom pretresu održanom 16.10.2019. godine, u prisustvu zamenika OJT u Zaječaru Slaviše Dimitrijevića, okrivljenih AA i ĐĐ te advokata Milinka Jovanovića kojom prilikom isti nisu imali pitanja za saslušane svedoke (osim pitanja branioca okrivljenog svedoku DD da li je na njega neko vršio uticaj), niti su imali primedbe na iskaze saslušanih svedoka a ni primedbe na sačinjeni zapisnik o glavnom pretresu od 16.10.2019. godine.

Iz napred navedenog Vrhovni kasacioni sud nalazi da se pobijane pravnosnažne presude ne zasnivaju na iskazima navedenih svedoka BB, VV, GG i DD datim pred Osnovnim javnim tužiocem u Zaječaru 12.04.2016. godine već na iskazima datim na glavnom pretresu održanom pred Osnovnim sudom u Zaječaru 16.10.2019. godine, u prisustvu okrivljenih i branioca kojima je omogućeno ispitivanje navedenih svedoka u kontradiktornom postupku, iz kog razloga su suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Na istu bitnu povredu iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i navodima da je nalaz i mišljenje veštaka Stefana Parlovića „nezakonit dokaz“ uz obrazloženje da je „isto obavljeno bez izlaska veštaka na lice mesta već se zasniva na nekoj reklami u novinama i na službenoj belešci PU Zaječar o obaveštenju primljenom od građana odnosno od okrivljenog AA kao građanina koji je navodno nešto priznao, jer se veštak u nalazu i mišljenju bavi pravnim pitanjima navodeći koji su propisi prekršeni, te jer vrši ocenu dokaza i utvrđuje postojanje uzročne veze između radnje i posledice što je takođe pravno pitanje“.

Kako na navedeni način branilac okrivljenog osporava dokaznu vrednost i sadržinu nalaza i mišljenja veštaka Srđana Parlića, pri čemu ne osporava zakonitost pribavljenog dokaza po načinu i formi pribavljanja, odnosno kako iznetim navodima ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i odredbu člana 440. ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da podneti zahtev nije moguće ispitivati po ovom zakonskom osnovu, već isti u ovom delu predstavlja osporavanje činjeničnih zaključaka suda.

Podnetim zahtevom branioca okrivljenog se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP uz obrazloženje da je povređen zakon po pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, nalazeći da je u konkretnom slučaju delo koje je predmet optužbe nije krivično delo jer ne postoje osnovni zakonski elementi krivičnog dela protivpravnost, vinost i posledica.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode ocenjuje kao neosnovane, s`obzirom na to da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela, a prema činjeničnom opisu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela da je: „sposoban da shvati značaj dela i da upravlja svojim postupcima, svestan svog dela čije je izvršenje hteo u vremenskom periodu od oktobra 2013. do oktobra 2016. godine ... izvođenjem radova izazvao oštećenje životne sredine na širem prostoru grada Zaječara, na taj način što je kršeći propise, bez prijave izvođenja geoloških radova započeo radove kao investitor na izvođenju istraživanja na lokaciji „Srbija – TIS“, na taj način što je suprotnom pravnim propisima – citiranom Rešenju o uslovima zaštite prirode Srbije najpre naložio izradu istražno-eksplatacionog bunara, a zatim izveo radove – hidrogeološko istraživanje podzemnih voda koji nisu bili u saglasnosti sa projektom detaljnih hidrogeoloških istraživanja na osnovu kog projekta je nadležno Ministarstvo odobrilo izvođenje tih radova tako da se izvedeni bunar bitno razlikovao od projektovanog, test crpljenja bunara nije urađen u skladu sa strukom, odnosno bez praćenja stanja susednih hidrogeoloških objekata – javnih česmi u Gradu Zaječaru, a test crpljenja je umesto 96 časova trajao 7 dana, čime su prekršene citirane odredbe izdatih uslova zaštite prirode i usled čega je došlo do presušivanja dve javne česme i do opadanja kapaciteta na drugim javnim česmama i time do značajnog oštećenja životne sredine, odnosno do poremećaja prirodnog toka podzemnih voda na teritoriji Grada Zaječara“.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u radnjama okrivljenih opisanim u izreci prvostepene presude stiču sva bitna obeležja predmetnog krivičnog dela oštećenje životne sredine iz člana 264. stav 1. u vezi člana 61. KZ, kako objektivna - koja se odnose na samu radnju izvršenja koje se ogleda u izvođenju navedenih hidrogeoloških radova kršenjem citiranih pravnih propisa usled koje radnje je nastupila zabranjena posledica – oštećenje životne sredine na širem prostoru, tako i subjektivna - koje se odnose na uračunljivost i umišljaj okrivljenog AA, koja predstavljaju zakonska obeležja krivičnog dela oštećenje životne sredine iz člana 264. stav 1. u vezi člana 61. KZ, zbog čega su ocenjeni kao neosnovani navodi zahteva da u konkretnom slučaju ne postoje zakonski elementi predmetnog krivičnog dela – protivpravnost, vinost i posledica dela. Samim tim, ovaj sud nalazi da, su neosnovani i navodi u zahtevu branioca okrivljenog, da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se može primeniti.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredaba člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova, primenom člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,

Olgica Kozlov, s.r.

Predsednik veća-sudija,

Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić