Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 72/25 od 18.03.2025. godine, odbijene su kao neosnvane žalbe okrivljenog AA i njegovog branioca i presuda Osnovnog suda u Čačku K 260/19 od 02.10.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Miroslav Dmitrović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine ili iste preinači tako da okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, odnosno da se pobijane pravnosnažne presude zasnivaju na dokazu na kome se prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac u zahtevu označava video zapis saobraćajne nezgode od 04.12.2018. godine koji je pribavljen suprotno odredbi člana 152. stav 2. ZKP odnosno pribavljen je bez naredbe suda i od lica koja nisu stručna za izuzimanje takve vrste dokaza.

Ukazujući na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, u podnetom zahtevu branilac navodi i da su pravnosnažne presude zasnovane na nalazu i mišljenju Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu departmana za saobraćaj, kao i na nalazu i mišljenju veštaka saobraćajne struke Dragojla Prtenjaka, pri čemu se nezakonitost ovih dokaza, po navodima branioca, ogleda u činjenici da veštaci nisu obavestili stručnog savetnika odbrane o danu, času i mestu veštačenja, kojim navodima suštinski ukazuje na učinjenu povredu zakona iz člana 126. ZKP.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjni su kao neosnovani, a kako su isti već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud dao dovoljne i jasne razloge na strani 3. pasus 3. i 6. i strani 4 pasus 1 obrazloženja presude, to date razloge ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Preostalim delom podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac ukazuje na učinjene povrede zakona iz člana 392., 397. i 398. ZKP u vezi člana 68. ZKP sa obrazloženjem da je nakon izmene optužnog akta sud propustio da okrivljenom omogući da se izjasni na navode izmenjenog optužnog predloga, posebno što je izmenjenim optužnim aktom dodat novi blanket člana 23. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima i precizirano je mesto saobraćajne nezgode. Pored toga, po nalaženju branioca, pobijanom drugostepenom presudom učinjena je povreda zakona iz člana 395. ZKP s obzirom da u navedenoj presudi ne postoje razlozi za odbijanje dokaznog predlog da se od bolnice u Čačku pribavi izveštaj da li je oštećeni u toj ustanovi imao zdravstveni karton.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti pravnosnažne presude pobija i zbog povrede zakona iz člana 439. ZKP, bez navođenja tačke u okviru navedenog člana, a koju povredu obrazlaže navodima da je okrivljenom izrekom presude stavljeno na teret da je povredio obe blanketne norme materijalnog prava i na taj način izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, iako se ove dve blanketne norme međusobno isključuju i ne može biti oglašen krivim za kršenje obe, pri čemu nije obrazloženo na koji način je povredio navedene blanketne norme. Pored toga branilac navodi da iako je u izreci presude navedeno da je oštećeni prvo iskazao nameru, a zatim započeo radnju prelaska preko obeleženog pešačkog prelaza, u obrazloženju nisu dati razlozi za ove navode, a takođe su nejasni razlozi suda u pogledu činjenice da okrivljeni brzinu vozila nije prilagodio konkretnim saobraćajnim uslovima. Istom presudom, po navodima branioca, nije utvrđena uzročno posledična veza između povrede blanketne norme i nastupele posledice i nisu dati razlozi za primenu odredbe člana 23. i 99. ZOBS, a kojim navodima se suštinski ukazuje da je pobijanim presudama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilac navodi da je pobijanim presudama nepravilno odlučeno o krivičnoj sankciji, te je sud pogrešno odmerio krivičnu sankciju propuštajući da ceni sve olakšavajuće okolnosti te tako zanemario činjenicu da se okrivljeni korektno držao posle izvršenog krivičnog dela, da je izjavio saučešće porodici oštećenog, da je reč o porodičnom čoveku, da nisu uzete u obzir godine života okrivljenog i njegovo zdravstveno stanje, kao i činjenica da je krivično delo koje mu je stavljeno na teret nehatno krivično delo, a sa druge strane je nepravilno kao otežavajuća okolnost cenjena osuđivanost okrivljenog za krivično delo iz člana 138. KZ za koje je nastupila zakonska rehabilitacija, a koji svim navodima branilac suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 68, 392, 395, 397, 398, 440. i člana 441. stav 1. ZKP, to je u ovim delovima zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog odbačen kao nedozvoljen.

Iz napred iznetih razloga Vrhovni sud je na osnovu člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Miroljub Tomić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković