Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 51/20 od 17.06.2020. godine u stavu prvom izreke povodom žalbe branioca okrivljenog ĐĐ, a po službenoj dužnosti, preinačena je presuda Osnovnog suda u Čačku K.br.49/16 od 04.10.2019. godine tako što je Viši sud u Čačku prema okrivljenom ĐĐ na osnovu člana 422. tačka 3) ZKP odbio optužbu za krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ i odredio da troškovi krivičnog postupka u odnosu na ovog okrivljenog padaju na teret budžetskih sredstava suda. U stavu drugom izreke presude delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, pa je preinačena presuda Osnovnog suda u Čačku K.br.49/16 od 04.10.2019. godine u pogledu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je Viši sud u Čačku okrivljenog AA oslobodio od plaćanja troškova krivičnog postupka u iznosu od 23.250,00 dinara, dok su u preostalom delu žalba branioca okrivljenog AA i u celosti žalbe branilaca okrivljenih BB i DD odbijene kao neosnovane, a žalba branioca okrivljenog GG je odbačena kao neblagovremena, pa je prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA - advokat Ivan Ćalović, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i člana 132. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presudu Višeg suda u Čačku Kž1 51/20 od 17.06.2020. godine i predmet vrati tom sudu na ponovni postupak i odlučivanje po izjavljenoj žalbi branioca okrivljenog ili da preinači presude Osnovnog suda u Čačku K.br.49/16 od 04.10.2019. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 51/20 od 17.06.2020. godine tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe za krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. KZ;

- branilac okrivljene BB - advokat Predrag Božović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presude Osnovnog suda u Čačku K.br.49/16 od 04.10.2019. godine i Višeg suda u Čačku Kž1 51/20 od 17.06.2020. godine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje, kao i da pozove branioca na sednicu veća na kojoj se bude odlučivalo o predmetnom zahtevu.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon ispitivanja podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevima branilaca okrivljenih, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je u žalbenom postupku, kao član veća drugostepenog suda, učestvovao sudija Petar Marković koji je u skladu sa odredbom člana 38. stav 1. ZKP bio dužan da prekine svaki rad na predmetu i da se izuzme od vršenja sudijske dužnosti u istom, obzirom da je on prethodno u ovom predmetu u toku 2016. godine učestvovao kao sudija pojedinac na glavnom pretresu u prvostepenom postupku.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Naime, prema odredbi člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako je na glavnom pretresu učestvovao sudija ili sudija porotnik koji se morao izuzeti.

Odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 4) ZKP predviđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog nekog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima postupka ili sa predmetom. Između ostalog, kada je reč o povezanosti sudije sa predmetom, propisano je u tački 4) da sudija ne može vršiti sudijsku dužnost ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili je odlučivao o potvrđivanju optužnice ili je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom.

Iz navedenih zakonskih odredbi proizilazi da se o apsolutno bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka o kojoj je reč i na koju se branilac okrivljenog poziva, može govoriti samo ukoliko se radi o učestvovanju u suđenju u prvostepenom postupku ili o odlučivanju u postupku po redovnom ili vanrednom pravnom sredstvu, sudije koji se mora obavezno izuzeti iz razloga propisanih u članu 37. stav 1. ZKP.

Kako u konkretnom slučaju iz spisa predmeta proizilazi da je sudija Petar Marković u toku prvostepenog postupka samo odložio glavni pretres zakazan za dan 09.03.2016. godine, te da u istom predmetu nije postupao kao sudija za prethodni postupak, niti je odlučivao o potvrđivanju optužnice, niti je učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom, to, dakle, ne postoji razlog za obavezno izuzeće ovog sudije od vršenja sudijske dužnosti predviđen odredbom člana 37. stav 1. tačka 4) ZKP, niti drugi razlozi predviđeni odredbama člana 37. stav 1. tačka 1) do 3) ZKP. Imajući u vidu da se bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP odnosi samo na razloge vezane za obavezno izuzeće sudije, kada se sudija mora izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, to, dakle, suprotno navodima zahteva branioca okrivljenog AA, u konkretnom slučaju nije učinjena ova povreda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB u celosti, kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u preostalom delu, su odbačeni kao nedozvoljeni.

Naime, branilac okrivljenog AA u ostalom delu zahteva ističe da je sud pogrešno primenio odredbe članova 132. i 33. KZ i pogrešno pravno kvalifikovao radnje ovog okrivljenog, jer bi se u konkretnom slučaju moglo raditi jedino o krivičnom delu prinuda iz člana 135. KZ, a koji navodi branioca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP u vezi članova 33. i 132. KZ, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branilac suštinski ovu povredu zakona obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama. Ovo imajući u vidu da ističe da iz svih izvedenih dokaza proizilazi da radnje ovog okrivljenog nisu preduzete u cilju sprečavanja oštećenog da napusti sporni stan, niti je umišljaj okrivljenog bio uperen na ograničavanje i lišenje slobode kretanja oštećenog, već da od oštećenog upotrebom sile i pretnjom iznudi priznanje za izgovorene klevete, a što je i sam okrivljeni priznao, te se ističe i da okrivljeni nije ni bio svestan da je oštećeni prethodno protivpravno lišen slobode od strane okrivljenih BB i DD i protiv svoje volje doveden u sporni stan u kome su se nalazili ostali okrivljeni, niti je tokom postupka utvrđeno da je postojala zajednička odluka okrivljenih da oštećenom protivpravno oduzmu slobodu kretanja i da je ovaj okrivljeni svojim radnjama na bilo koji način bitno doprineo izvršenju predmetnog krivičnog dela.

Branilac okrivljene AA kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navođenjem da bi se u radnjama okrivljene koje su opisane u izreci prvostepene presude moglo eventualno raditi o krivičnim delima uvreda iz člana 170. KZ i laka telesna povreda iz člana 122. stav 1. KZ za koja se goni po privatnoj tužbi ili eventualno o krivičnom delu zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. KZ, pri čemu je za sva ova krivična dela krivično gonjenje zastarelo. Međutim, i branilac okrivljene ovu povredu zakona, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenoj, obrazlaže tako što osporava i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama i ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim pravnosnažnim presudama i iznošenjem sopstvenog činjeničnog zaključka da tokom postupka nije na nesumnjiv način utvrđeno da je okrivljena, koja je pre kritičnog događaja bila u prijateljskim odnosima sa oštećenim, izvršila krivično delo protivpravno lišenje slobode iz člana 132. stav 1. KZ, odnosno da je njen umišljaj bio uperen na izvršenje istog, obzirom da iz utvrđenog činjeničnog stanja proizilazi da oštećeni, koji je dobrovoljno izašao iz svoje kuće i ušao u automobil okrivljene po njenom pozivu, kritičnom prilikom nije stvarno lišen mogućnosti slobode kretanja, te da je razlog njegovog pozivanja to što je okrivljena BB htela sa njim da raspravi šta je on pričao o njoj, a za šta je ona smatrala da je neistinito, kao i da je okrivljena, nakon zadavanja udaraca oštećenom u njenom stanu od strane ostalih okrivljenih i zahteva da skine odeću sa sebe i peva, oštećenog na poziv njegovih roditelja odvezla kući.

Kako je, dakle, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označena povreda zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenima (član 439. tačka 2. ZKP), dok se suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu dokaza od strane nižestepenih sudova, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve branilaca okrivljenih u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branioci okrivljenih AA i BB u podnetim zahtevima ističu i da su nejasni razlozi koje su nižestepeni sudovi dali u obrazloženjima pobijanih presuda vezano za postojanje na strani okrivljenih jedinstvenog umišljaja da izvrše krivično delo protivpravno lišenje slobode u saizvršilaštvu iz člana 132. stav 1. u vezi člana 33. KZ, a što bi po nalaženju ovoga suda predstavljalo bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branilac okrivljene BB u podnetom zahtevu ističe i da je sud prilikom odmeravanja kazne okrivljenoj pogrešno kao otežavajuću okolnost u smislu člana 54. stav 1. KZ uzeo u obzir da je ona kao ženska osoba, koja u budućnosti treba da bude majka, da vaspitava decu i da bude uzor u ponašanju, kritičnom prilikom ispoljila brutalnost, a koji navodi branioca okrivljene bi predstavljali povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenih AA i BB nižestepene presude pobijaju i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, a branilac okrivljene BB i zbog povrede odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ivana Ćalovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branioca okrivljenog AA u odnosu na ovu povredu odbio kao neosnovan, dok je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odbacio kao nedozvoljene i to u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog AA i u celosti zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene BB - advokata Predraga Božovića i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić