U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Svetlane Tomić Jokić i Dubravke Damjanović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milovana Stojanovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K-30/22 od 16.05.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-446/23 od 02.08.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 24.10.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Milovana Stojanovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K-30/22 od 16.05.2023. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-446/23 od 02.08.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu ODBACUJE, kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Paraćinu 4K-30/22 od 16.05.2023. godine okrivljeni AA oglašen je krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 3. u vezi stava 1. u vezi člana 61. stav 1. i 5. KZ, osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine i novčanu kaznu u iznosu od 300.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u ostavljenom roku sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da na ime naknade štete uplati iznos od 21.200.266,00 dinara u korist budžeta Republike Srbije u roku od jedne godine od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja. Odlučeno je i o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-446/23 od 02.08.2023. godine odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Paraćinu 4K-30/22 od 16.05.2023. godine, potvrđena.

Protiv napred navedenih presuda branilac okrivljenog AA, advokat Milovan Stojanović, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati nižestepenim sudovima na ponovni postupak ili iste preinači tako što će okrivljenog AA oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 225. stav 1. ili 2. KZ i neće obavezati okrivljenog da na ime neplaćenog poreza isplati, odnosno naknadi štetu u korist budžeta Republike Srbije.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, Vrhovni sud je u smislu odredbe člana 490. ZKP održao sednicu veća, o kojoj, shodno odredbi člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca okrivljenog, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni sud je razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

U podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja, branilac numeriše povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, koje obrazlaže navodima da „odredbe člana 101. i 99. Zakona o porezu na dohodak građana i poreza po odbitku“, ne dozvoljavaju sabiranje dugovanog iznosa poreza na dohodak građana za celokupan vremenski period, a što jasno ukazuje da su sudovi pogrešno primenili odredbu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, jer su bili dužni da primene odredbu, kojom je propisano da se pojedinačna poreska prijava za porez po odbitku za svakog poreskog obveznika mora vršiti u trenutku uplate, a ne sabiranjem ukupnih poreskih obaveza za 2017. – 2018. godinu. Ukoliko se na pravilan način primene navedene odredbe Zakona o porezu na dohodak, onda bi najveći iznos neplaćene obaveze poreza po odbitku bio mnogo manji od ukupno sabranog iznosa, a što bi istovremeno činilo krivično delo „produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. ili eventualno stav 2.“. U vezi sa iznetim, branilac se poziva na presudu Vrhovnog kasacionog suda KZZ 3/2021 od 27.01.2021. godine. Po stavu odbrane, Osnovni sud u Paraćinu je bio obavezan da najpre utvrdi kolike su osnovice za obračunavanje poreskih obaveza na dohodak građana na svaki isplaćeni iznos i da se putem veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrdi koji je i koliki to iznos i da li taj neplaćeni porez može činiti krivično delo iz stava 1. ili eventualno stava 2. člana 225., a nikako stava 3. tog člana.

Iznetim navodima se, po stavu Vrhovnog suda, ukazuje samo na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i isti su neosnovani, iz sledećih razloga:

Naime, prema činjeničnom opisu krivičnog dela utvrđenog izrekom pobijane prvostepene presude, proizlazi da je okrivljeni u periodu od 01.01.2017. do 31.12.2017. godine, u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana postupio protivno članu 87. stav 1. tačka 7, člana 88, 89. i 92. Zakona o porezu na dohodak građana, time što nije prijavio stečeni prihod koji je od uticaja na utvrđivanje navedene poreske obaveze i to u ukupnom iznosu od 115.035.034,00 dinara, a koji iznosi su uplaćeni od strane dva privredna društva bliže opredeljena u izreci, tako što u roku do 15.05.2018. godine nadležnoj filijali poreske uprave nije podneo prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2017. godinu, što je bio obavezan da učini, čime je izbegao da obračuna i uplati godišnji porez na dohodak građana za 2017. godinu u ukupnom iznosu od 16.613.968,00 dinara, za koji iznos je i oštetio budžet Republike Srbije, kao i u periodu od 01.01.2018. godine do 31.12.2018. godine, u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana, ponovo postupio protivno članu 87. stav 1. tačka 7, članu 88, 89. i 92. Zakona o porezu na dohodak građana, tako što nije prijavio stečeni prihod koji je od uticaja za utvrđivanje navedene poreske obaveze u iznosu od 35.022.480,00 dinara, a koji je uplaćen od strane privrednog društva bliže određenog u izreci, tako što u roku do 15.05.2019. godine nadležnoj filijali poreske uprave nije podneo prijavu za utvrđivanje godišnjeg poreza na dohodak građana za 2018. godinu, što je bio obavezan da učini, čime je izbegao da obračuna i uplati godišnji porez na dohodak građana za 2018. godinu u ukupnom iznosu od 4.586.298,00 dinara za koji iznos je i oštetio budžet Republike Srbije.

U članu 87. stav 1. tačka 7. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da se godišnjim porezom na dohodak građana oporezuje dohodak fizičkih lica koja su u kalendarskoj godini ostvarila dohodak veći od trostrukog iznosa prosečne godišnje zarade po zaposlenom isplaćene u Republici u godini za koju se utvrđuje porez prema podacima Republičkog organa nadležnog za poslove statistike i to oporezivih drugih prihoda iz člana 85. tog Zakona.

U Zakonu o porezu na dohodak građana u članu 88. propisana je osnovica godišnjeg poreza na dohodak građana, u članu 89. poreske stope, dok je u članu 92. u stavu 1. propisano da je rok za podnošenje poreske prijave godišnjeg poreza na dohodak 15. maj naredne godine.

Shodno iznetom, a kako iz izreke proizilazi da su se na osnovu uplaćenih sredstava na tekući račun okrivljenog stekli uslovi da kao obveznik poreza na dohodak građana podnese poresku prijavu za 2017. godinu najkasnije do 15.05.2018. godine, odnosno za 2018. godinu najkasnije do 15.05.2019. godine, što isti nije učinio na koji način je izbegao plaćanje godišnjeg poreza na dohodak građana, u iznosima bliže opredeljenim u izreci, samim tim neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog da su nižestepeni sudovi trebali da imaju u vidu svaki pojedinačno isplaćeni prihod, odnosno navod da se ne mogu sabirati pojedinačni iznosi poreskih obavezna iz različitih poreskih perioda, budući da, bez obzira na broj uplata koji je bio u toku godine, okrivljeni nije bio dužan da za svaku uplatu podnese poresku prijavu, već se u skladu sa prethodno navedenim zakonskim odredbama poreska prijava podnosi jedanput godišnje, ali za ceo vremenski period tokom kalendarske godine za iznose primanja, koji premašuju iznos neoporezivog iznosa.

Pri tome, presuda Vrhovnog kasacionog suda Kzz 3/2021, na koju se branilac poziva u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, je bez uticaja na drugačiju odluku u ovom postupku, imajući u vidu, pre svega činjenicu da se okrivljenom AA ne stavlja na teret da je postupio protivno članu 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, već da je postupio protivno članu 87. stav 1. tačka 7, člana 88, 89. i 92. Zakona o porezu na dohodak građana, odnosno da se radi o drugim porezima, odnosno poreskim obavezama.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje, a imajući u vidu da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela poreska utaja, te kako je u situaciji ako produženo krivično delo obuhvata krivična dela čije je bitno obeležje određeni novčani iznos, kao što je u ovom konkretnom slučaju, smatraće se da je produženim krivičnim delom ostvaren zbir iznosa ostvarenih pojedinačnim delima, to je sud pravilno primenio odredbu člana 61. stav 5. Krivičnog zakonika.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP ograničeni su razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa sledstveno tome na osnovu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP okrivljeni može preko branioca podneti zahtev za zaštitu zakonitosti samo zbog povrede tog zakonika propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7 do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tačka 1) do 3) i članu 441. stav 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.

U obrazloženju zahteva branilac navodi da sudovi nisu na pravilan način utvrdili da li je okrivljeni AA poreski obveznik i da li se svaka uplata na njegovom računu kao fizičkom licu smatra poreskom obavezom, te da li se na taj iznos obračunava osnovica za izračunavanje poreza po odbitku i u kom momentu se smatra da je izvršeno krivično delo.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, branilac okrivljenog osporava činjenično stanje utvrđeno pobijanim pravnosnažnim presudama u pogledu svojstva okrivljenog i mogućnosti istog da bude poreski obveznik.

Takođe, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje i na povredu zakona iz člana 441. stav 2. ZKP, navodima da su sudovi povredili odluku o oduzimanju imovinske koristi, iz razloga što je, u smislu člana 99. KZ poreska obaveza javno-pravna obaveza koju nadležni upravni organi odmeravaju i naplaćuju u upravnom postupku, te da se neplaćanje poreza kao obaveza poreskog obveznika ne može smatrati imovinskom koristi okrivljenog, koja je pribavljena konkretnim krivičnim delom.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje,odnosno povreda zakona iz člana 440.ZKP, kao i povreda zakona iz člana 441. stav 2. ZKP, ne predstavljaju zakonske razloge, zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom preko branioca zbog povrede zakona, zbog čega je Vrhovni sud, u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio nedozvoljenim.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je, odlučio kao u izreci ove presude na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbio kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbacio kao nedozvoljen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Irina Ristić, s.r.

Predsednik veća-sudija,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić