U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića, Slobodana Velisavljevića i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Dragana Palibrka i Miloljuba Jovičića, podnetom protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-659/24 od 14.05.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 25.02.2026. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Dragana Palibrka i Miloljuba Jovičića, podnet protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-659/24 od 14.05.2025. godine, u odnosu na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u ostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Ivanjici K.br.168/23 od 25.06.2024. godine okrivljeni AA i BB su oglašeni krivim zbog izvršenja po jednog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ i osuđeni su na kazne zatvora u trajanju od po 3 (tri) godine. Oštećeni VV, GG i DD su za ostvarivanje imovinskopravnog zahteva upućeni na parnični postupak.

Istom presudom okrivljeni su obavezani da naknade troškove krivičnog postupka oštećenima VV, DD, GG i ĐĐ, te Osnovnom javnom tužilaštvu u Čačku, Odeljenje u Ivanjici i Osnovnom sudu u Ivanjici, kao i da plate sudu sudski paušal, a kako je to bliže označeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-659/24 od 14.05.2025. godine, usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog BB i delimičnim usvajanjem žalbi branilaca okrivljenog AA, preinačena je presuda Osnovnog suda u Ivanjici K.br.168/23 od 25.06.2024. godine i to u odnosu na okrivljenog AA u delu odluke o kazni i u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, osudio na kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i obavezao ga da nadoknadi troškove krivičnog postupka, s tim što će o visini troškova nastalih pred sudom pravnog leka u smislu člana 267. ZKP odlučiti Apelacioni sud u Kragujevcu posebnim rešenjem, a o visini ostalih troškova će odlučiti prvostepeni sud posebnim rešenjem shodno članu 262. stav 2. ZKP, dok su odbijene kao neosnovane žalbe i to u preostalom delu žalbe branilaca okrivljenog AA i u celosti žalba javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Čačku, Odeljenje u Ivanjici i žalbe na odluku o troškovima postupka punomoćnika oštećenih VV, DD, GG i ĐĐ, advokata Vladimira Todorića u odnosu na okrivljenog AA i prvostepena presuda je u tom delu potvrđena, a Apelacioni sud u Kragujevcu je okrivljenog BB na osnovu odredbe člana 423. tačka 2) ZKP oslobodio od optužbe za krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, te odredio da troškovi krivičnog postupka nastali pred prvostepenim sudom čiju će visinu utvrditi prvostepeni sud i troškovi nastali pred drugostepenim sudom o čijoj visini će drugostepeni sud doneti posebno rešenje u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda, a shodno odredbama člana 265. stav 1. i člana 267. ZKP, a oštećeni su upućeni na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Branioci okrivljenog AA, advokati Dragan Palibrk i Miloljub Jovičić su podneli zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu KŽ1-659/24 od 14.05.2025. godine, iz razloga propisanih odredbama člana 485. stav 1. tačka 1) i 3) ZKP, formalno označavajući u obrazloženju zahteva povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud ukine drugostepenu presudu i predmet vrati Apelacionom sudu u Kragujevcu na novu odluku po žalbi, ali pred izmenjenim većem ili da preinači drugostepenu presudu tako što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili mu izreći blažu kaznu i to kaznu zatvora u trajanju od 10 meseci koju da izdrži u kućnim uslovima, kao i da pozove branioce okrivljenog na sednicu veća i da, s obzirom na sadržaj zahteva, donese rešenje kojim će okrivljenom AA odložiti izvršenje kazne zatvora do odluke po podnetom zahtevu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu drugostepenu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP, dok su u ostalom delu ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 2. i 3. ZKP).

Naime, branioci okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističu da je drugostepeni sud prekoračio optužbu, jer je na osnovu dokaza izvedenih na pretresu održanom pred tim sudom utvrdio propust na strani ovog okrivljenog koji je po stavu tog suda doveo do predmetne nezgode, a koji propust na strani okrivljenog nije predmet optužnog predloga javnog tužioca, čime je drugostepeni sud po braniocima povredio objektivni identitet optužbe i presude. U prilog svog stava, branioci ističu da je optužnim predlogom javnog tužioca okrivljenom stavljeno na teret da je predmetno krivično delo izvršio kumulacijom više propusta i za sve te propuste je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim, a koja je u tom delu potvrđena izrekom drugostepene presude, pri čemu je drugostepeni sud u obrazloženju drugostepene presude naveo da je na osnovu dokaza izvedenih na pretresu održanom pred tim sudom utvrdio da je okrivljeni kriv samo za jednu radnju propuštanja i to da je okrivljeni kriv što je kao odgovorno lice u svojstvu rukovodioca Službe za zaštitu propustio, a bio je dužan da prepozna, normativni nedostatak koji se sastoji u tome da u radnoj jedinici „Namenska 2“ nisu propisani akti kojima se reguliše ko vrši istovar buradi sa otpadnim barutom, način na koji se to radi, kao i da radna mesta sa tim opisom ne postoje, niti je predviđena obuka za takvu vrstu poslova i da je to u uzročno-posledičnoj vezi sa predmetnom nezgodom, s tim što ovaj propust na strani okrivljenog nije predmet optužnog predloga javnog tužioca.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se u suštini ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, a zbog koje okrivljeni preko branilaca u smislu člana 485. stav 4. ZKP može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanom pravnosnažnom presudom nije prekoračena optužba, odnosno nije povređen ni subjektivni, a ni objektivni identitet optužbe i presude na štetu okrivljenog AA, obzirom da se pravnosnažna presuda odnosi na isto lice - okrivljenog AA i na krivično delo koje mu je stavljeno na teret optužnim predlogom javnog tužioca - krivično delo teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 4. u vezi člana 280. stav 3. u vezi stava 2. KZ, pri čemu i sami branioci okrivljenog u podnetom zahtevu navode da je okrivljeni prvostepenom presudom oglašen krivim za sve one propuste koji su mu stavljeni na teret optužnim predlogom javnog tužioca i to da je predmetno krivično delo izvršio kumulacijom više propusta, te da je prvostepena presuda u tom delu potvrđena izrekom drugostepene presude. Inače, kako član 420. stav 1. ZKP podrazumeva istovetnost opisa činjenica i okolnosti koje čine obeležja krivičnog dela sadržanih u činjeničnom osnovu optužnog akta i činjeničnom opisu dela u izreci presude, to se kod ocene istovetnosti presude u odnosu na optužbu vrši poređenje činjeničnog opisa dela u optužnom aktu u odnosu na činjenični opis dela u izreci presude, a ne u odnosu na činjenična utvrđenja i zaključke suda iznete u obrazloženju presude (kako to smatraju branioci okrivljenog), pa stoga u konkretnom slučaju nema ni prekoračenja optužbe činjeničnim utvrđenjima drugostepenog suda u obrazloženju drugostepene presude. Sledstveno navedenom, kao neosnovani su ocenjeni navodi branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u delu u kojem ističu da drugostepeni sud pobijanom drugostepenom presudom nije u potpunosti rešio predmet otpužbe, a kojim navodima branioci u suštini ukazuju na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP. U prilog svog stava, branioci ističu da optužnim predlogom javnog tužioca okrivljenom nisu stavljene na teret radnje koje drugostepeni sud utvrđuje u obrazloženju drugostepene presude, već su okrivljenom stavljene na teret mnoge druge radnje o kojima se drugostepeni sud ne izjašnjava u drugostepenoj presudi.

Bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP postoji ukoliko presudom nije potpuno rešen predmet optužbe, pri čemu se o nepotpuno rešenom predmetu optužbe može govoriti samo u situaciji kada sud nije uopšte doneo odluku o nekoj tački optužbe.

Međutim, imajući u vidu da, u konkretnom slučaju, između pobijane pravnosnažne presude i optužbe postoji činjenični identitet i to kako subjektivni identitet (identitet okrivljenog), tako i objektivni identitet (identitet dela), te da se navodi branilaca okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti vezano za nepotpuno rešen predmet optužbe uopšte ne odnose na izreku pravnosnažne presude, već se isključivo odnose na obrazloženje pobijane drugostepene presude, to je Vrhovni sud kao neosnovane ocenio i navode zahteva branilaca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) ZKP.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA u ostalom delu je odbačen.

Naime, branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva kao razlog njegovog podnošenja formalno označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, branioci u podnetom zahtevu ne ukazuju u čemu je to konkretno sud prekoračio granice svoga ovlašćenja prilikom izricanja krivične sankcije okrivljenom i koja konkretno odredba krivičnog zakona je povređena, već svojim navodima u ovom delu, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski ukazuju na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP. Ovo imajući u vidu da ističu da je odluka o kazni nepravilna iz razloga jer je kazna zatvora u trajanju od 2 godine na koju je drugostepenom presudom osuđen okrivljeni AA neprimereno stroga, budući da sud prilikom odmeravanja kazne nije uzeo u obzir sve olakšavajuće okolnosti koje postoje na strani ovog okrivljenog i to doprinos pokojnih EE i ŽŽ da njihove povrede budu teže, te okolnost da su propusti i nečinjenje neposrednih rukovodilaca u znatnoj meri doprineli da do požara dođe i da posledica bude ovako teška, kao i okolnost da je okrivljeni kada je zasnovao radni odnos zatekao istu ambalažu i postupak međufaznog transporta koji je bio predmet brojnih eksternih kontrola od strane MUP-a i u vezi sa tim nikada nije bilo nikakvih primedbi.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja drugostepene presude, samo formalno označavaju povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 3. ZKP), dok svojim navodima u ovom delu suštinski ukazuju na povredu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored toga, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu ističu i da postoji kontradiktornost u razlozima koje je drugostepeni sud dao u obrazloženju drugostepene presude, budući da drugostepeni sud u jednom delu drugostepene presude navodi da prvostepeni sud nije pravilno i potpuno utvrdio činjenično stanje, da bi zatim u drugom delu drugostepene presude naveo da je prvostepeni sud pravilno utvrdio činjenično stanje i da je dao jasne razloge koje drugostepeni sud prihvata, te branioci dalje ističu i da drugostepeni sud nije u obrazloženju drugostepene presude dao razloge kojima bi objasnio postojanje uzročno-posledične veze između nastupele nezgode i propusta okrivljenog AA kao odgovornog lica u vidu nedonošenja propisa, jer nije dao razloge o tome kojim tačno propisima su utvrđene obaveze u radu okrivljenog AA koje on kritičnom prilikom nije poštovao i šta je konkretno propustio da uradi i da li je to i kako dovelo do zabranjene posledice, a koji navodi branilaca okrivljenog bi po nalaženju ovoga suda predstavljali bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP. Osim toga, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu navode i da je drugostepeni sud povredio pravilo „u sumnji u korist okrivljenog“, budući da nije pouzdano utvrdio da li je uzrok požara udar ili trenje, a pri tome nije prihvatio treći mogući uzrok požara i to samozapaljenje, iako ga veštaci u svom nalazu i mišljenju navode kao mogući uzrok požara i ne isključuju ga, a koji navodi branilaca bi po nalaženju ovoga suda predstavljali povredu odredbe člana 16. stav 5. ZKP.

Takođe, branioci okrivljenog u podnetom zahtevu navode i da drugostepeni sud nije utvrdio tačan uzrok nastanka požara i uzročno-posledičnu vezu između nastanka požara i propusta okrivljenog AA kao odgovornog lica, dajući pri tome sopstvenu ocenu izvedenih dokaza iz koje po mišljenju branilaca proizilazi da navodna propuštanja okrivljenog AA, u vidu nedonošenja propisa o sistematizaciji radnog mesta za stovarenje baruta, obuke i slično, nisu dovela do predmetne nezgode i do nastupanja teže smrtne posledice, već da je do iste došlo zbog nepoštovanja radne discipline i postojećih propisa od strane postradalih i njihovih neposredno nadređenih - predradnika i smenskog poslovođe, te branioci dalje ističu da drugostepeni sud nije izvršio ocenu dokaza koje je izveo na pretresu održanom pred tim sudom, polemišući pri tome sa razlozima i zaključcima koje je drugostepeni sud dao u obrazloženju drugostepene presude. Iznetim navodima zahteva branioci okrivljenog, po nalaženju Vrhovnog suda, suštinski ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i pogrešnu ocenu izvedenih dokaza od strane drugostepenog suda u pobijanoj drugostepenoj presudi, a što predstavlja povredu odredbe člana 440. ZKP.

Imajući u vidu da iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti drugostepenu presudu pobijaju i zbog povreda odredaba člana 16. stav 5, člana 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, a koje povrede odredaba ZKP ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je u smislu člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovim braniocima zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branilaca okrivljenog i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Branioci okrivljenog drugostepenu presudu pobijaju i iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, isticanjem da je drugostepeni sud svojom odlukom okrivljenom povredio pravo ravnopravnosti, pravo na pravično suđenje i pravo na jednaki položaj svih građana pred sudom, a koja prava su garantovana Ustavom Republike Srbije.

Kada se zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, to se, prema odredbi člana 484. ZKP, uz zahtev mora dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojom je utvrđena povreda ljudskog prava i slobode okrivljenog ili drugog učesnika u postupku, a koje je zajemčeno Ustavom ili Evropskom konvencijom o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima. Imajući u vidu da u konkretnom slučaju podnosioci zahteva za zaštitu zakonitosti uz zahtev nisu dostavili odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava, to je Vrhovni sud našao da u pogledu ovih povreda zahtev za zaštitu zakonitosti nema propisan sadržaj, pa je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u ovom delu zahtev odbacio.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanom drugostepenom presudom nisu učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8) i 9) ZKP na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Dragana Palibrka i Miloljuba Jovičića, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev branilaca okrivljenog u odnosu na navedene povrede zakona odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu zahtev odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP u vezi članova 484. i 485. stav 4. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković