Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 566/19 od 02.07.2019.godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Nemanje Desivojevića - advokata Zorana Steljića i potvrđena je presuda Višeg suda u Beogradu 10K.br.168/2017 od 04.04.2019.godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog Nemanje Desivojevića - advokat Zoran Steljić, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11), člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev, te da preinači pravnosnažne presude Višeg suda u Beogradu 10K.br.168/2017 od 04.04.2019.godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 566/19 od 02.07.2019.godine tako što će okrivljenog Nemanju Desivojevića osloboditi od optužbe za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ ili da ukine navedene presude i predmet vrati sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Ukazujući na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Nemanje Desivojevića u podnetom zahtevu ističe da kako je u izreci pravnosnažne presude navedeno da je okrivljeni neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu „marihuanu“, te kako opojna droga pod tim nazivom nije predviđena Pravilnikom o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 31/2016) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, to, po stavu branioca, okrivljeni u konkretnom slučaju nije mogao biti oglašen krivim i osuđen za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ čini onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela utvrđenog u izreci prvostepene presude i to da je okrivljeni Nemanja Desivojević „... neovlašćeno radi prodaje držao supstance koje su proglašene za opojnu drogu i to 46,56 grama opojne droge marihuane u kojoj je veštačenjem detektovano prisustvo THC u masenom udelu većem od 0,3%, kao i opojnu drogu MDMA, koje droge se nalaze na Spisku psihoaktivnih kontrolisanih supstanci Pravilnika o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci ...“, a u vreme, u mestu i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog Nemanje Desivojevića stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, tako da u konkretnom slučaju sud nije učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Naime, iako stoji činjenica da je u izreci pravnosnažne presude, prilikom navođenja naziva opojne droge, umesto reči „kanabis“ navedena reč „marihuana“, a što je opštepoznat žargonski naziv za predmetnu opojnu drogu koji ne poznaje Pravilnik o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 31/2016 od 25.03.2016.godine i 71/2016 od 19.08.2016.godine) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, iz drugih činjenica i okolnosti navedenih kako u izreci prvostepene presude, tako i u njenom obrazloženju na stranama 10 i 11 gde je sud detaljno naveo sadržinu zapisnika o fizičko-hemijskom veštačenju MUP-a RS, DP, UKP, NKTC broj 234- 20113/16 od 16.11.2016.godine, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u konkretnom slučaju radi o psihoaktivnoj kontrolisanoj supstanci i to o opojnoj drogi iz biljke roda kanabis koja sadrži psihoaktivnu komponentu TCH (tetrahidrokanabinol) čiji je maseni udeo veći od 0,3%, a koja je proglašena za opojnu drogu po Zakonu o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama („Službeni glasnik RS“, broj 99/2010 od 27.12.2010.godine) i Pravilniku o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci („Službeni glasnik RS“, broj 31/2016 od 25.03.2016.godine i 71/2016 od 19.08.2016.godine), koji su bili na snazi u vreme izvršenja krivičnog dela.

Pored toga, po oceni ovoga suda, neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Desivojevića u delu u kojem ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i to na zapisniku o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS, DP, PU za grad Beograd, UKP Četvrto odeljenje od 15.11.2016.godine, koji je pribavljen na nezakonit način protivno odredbi člana 16. stav 1. ZKP. Kao razlog nezakonitog pribavljanja navedenog zapisnika branilac okrivljenog navodi da je dokazna radnja pretresanje stana nezakonito sprovedena, obzirom da oba svedoka pretresa AA i BB nisu bili prisutni kada je policija pronašla opojnu drogu i vagicu, već su oni dovedeni u stan koji se pretresa tek nakon pronalaska opojne droge i vagice od strane policije i potpisali su navedeni zapisnik bez njegovog čitanja, a što su oba ova svedoka navela u svojim iskazima i to svedok AA u svojim iskazima datim pred VJT u Beogradu i na glavnom pretresu, a svedok BB u svom iskazu datom na glavnom pretresu.

Naime, isti navodi o bitnoj povredi odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, istaknuti u žalbi branioca okrivljenog Nemanje Desivojevića - advokata Zorana Steljića, bili su predmet razmatranja Apelacionog suda u Beogradu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbi branioca okrivljenog izjavljenoj protiv prvostepene presude Višeg suda u Beogradu 10K.br.168/2017 od 04.04.2019.godine. Apelacioni sud u Beogradu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na strani 3 drugostepene presude Kž1 566/19 od 02.07.2019.godine izneo razloge, koje Vrhovni kasacioni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na ove razloge i upućuje.

Dakle, kako se, i po oceni ovoga suda, zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija MUP-a RS, DP, PU za grad Beograd, UKP Četvrto odeljenje od 15.11.2016.godine, kao rezultat zakonito sprovedene dokazne radnje pretresanje stana, smatra zakonitim dokazom na kome se presuda može zasnivati, to su shodno tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, neosnovani i navodi zahteva branioca okrivljenog u delu u kojem ističe da nezakonite dokaze predstavljaju potvrda o privremeno oduzetim predmetima od okrivljenog od 16.11.2016.godine, fotodokumentacija, zapisnik o fizičko-hemijskom veštačenju MUP-a RS, DP, UKP, NKTC broj 234-20113/16 od 16.11.2016.godine i nalaz i mišljenje DNK-a Centra za genetiku od 23.01.2017.godine, jer su ovi dokazi proistekli iz, po stavu branioca, nezakonitog pretresanja stana okrivljenog, pa se po principu „plodovi otrovnog drveta“ ne mogu koristiti i na njima se ne može zasnivati presuda.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Desivojevića u ostalom delu je odbačen kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva, kao razloge njegovog podnošenja, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP zbog koje nije dozvoljeno podnošenje zahteva okrivljenom, s tim što iz navoda kojima obrazlaže ove povrede zakona, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, proizilazi da branilac okrivljenog faktički ukazuje samo na nerazumljivost izreke prvostepene presude, tačnije na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP. Ovo imajući u vidu da branilac ističe da su u izreci pravnosnažne presude navedeni neodređeni termini količine pronađenih opojnih droga i to „46,56 grama opojne droge“, „ukupne količine 18,79 grama“, „ukupno 23,95 grama“, „ukupno 3,82 grama“ i „ukupne količine 2,53 grama“, odnosno nije jasno navedeno da li se radi o neto ili bruto količini opojne droge, zbog čega je nejasno da li su u navedenim količinama opojnih droga uračunate i kesice u kojima se nalazila opojna droga ili čak i tegle u kojima su pronađene kesice sa opijatima (po mišljenju branioca to je od značaja za pravnu kvalifikaciju krivičnog dela), kao i da se sud u izreci pravnosnažne presude pozvao na nevažeći Pravilnik o utvrđivanju Spiska psihoaktivnih kontrolisanih supstanci pošto je naveo da je isti objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 27/2015 od 18.03.2015.godine, a u vreme izvršenja krivičnog dela dana 15.11.2016.godine je važio Pravilnik pod istim nazivom koji je objavljen u „Službenom glasniku RS“, broj 31/2016.

Kako, dakle, iz iznetih navoda proizilazi da branilac okrivljenog u ostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom (član 439. tačka 2. ZKP), dok suštinski ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, te kako povreda ove odredbe zakona ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nemanje Desivojevića - advokata Zorana Steljića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                                          Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić