Branilac okrivljenog AA podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv drugostepene presude – presude Višeg suda u Novom Sadu, ali iz obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti proizilazi da pobija obe pravnosnažne presude, zbog bitne povrede odredaba krivičnog posutpka iz člana 438. stav 1. tačka 9), povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, člana 439. tačka 2) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, a predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači u celini presudu Višeg suda u Novom Sadu KŽ1-88/20 od 07.07.2020. godine i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, shodno članu 423. stav 1. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu ističe da je prvostepenom presudom optužba prekoračena, jer je prvostepenom presudom prekoračen objektivni identitet optužbe, a što proizilazi iz samog obrazloženja pobijane presude. Naime, prekoračenje objektivnog identiteta optužbe, po stavu odbrane, proizilazi iz dela presude gde sud „posebno analizira“ iskaz svedoka oštećene na strani 6 stav 1, koji se odnosi na navodno ponašanje okrivljenog prema oštećenoj za vreme trajanja bračne i vanbračne zajednice, a sve pre kritičnog događaja. Po stavu odbrane, sud je ove činjenice uzeo kao odlučne prilikom donošenja odluke, a da se pri tom niti jedna od ovih činjenica ne stavlja optuženom na teret optužnim aktom, zbog čega nesporno proizilazi, da je ovakvim obrazlaganjem sud pokušao da nadomesti nedostatke u podnetom optužnom predlogu, na taj način što je u obrazloženju presude utvrdio da je postojalo kontinuirano stanje ugroženosti oštećene.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici. Dakle, iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela.

Imajući u vidu citiranu odredbu, kao i činjenicu da branilac okrivljenog AA u obrazloženju bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ukazuje na razliku između činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni oglašen krivim u izreci presude i obrazloženja presude, a ne da postoji prekoračenje optužbe u smislu povrede identiteta optužbe odnosno činjeničnog opisa radnje izvršenja dela u okviru izreke optužnog akta i presude, Vrhovni kasacioni sud je iznete navode ocenio kao neosnovane.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi branioca okrivljenog kojima ukazuje na bitnu povredu odredaba krivčnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe i da je donošenjem pobijenih presuda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u pogledu krivičnog dela primenjen zakon koji se ne može primeniti. Naime, odbrana smatra da je sud optuženog oglasio krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, a što nije bilo moguće, jer se radi o jednom događaju, a što nesporno proizilazi iz izreke pobijane presude. Po stavu odbrane, okrivljeni je oglašen krivim što je ugrozio spokojstvo oštećene, a ne zato što je ugrožavao (trajni glagol) spokojstvo oštećene. Da bi ovakvo stanje u kome se nalazi određeni član porodice moglo potrajati upravo zato što se zahteva da ono bude kontinuirano u jednom periodu, to po pravilu nije dovoljno da se radnja izvršenja preduzima u jednokratnom događaju, već je neophodno da se radnja više puta ponavlja. Shodno iznetom, branilac smatra da za postojanje krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ nije dovoljeno da učinilac jednom ugrozi spokojstvo oštećene, kako je to okrivljenom u ovom postupku stavljeno na teret i zbog čega je pravnosnažno oglašen krivim, već je neophodno da ugrožavanje traje kontinuirano, odnosno da se radnja više puta ponavlja.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovi navodi zahteva ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Naime, kod krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. KZ, radi se o takozvanoj „posledičnoj radnji“ izvršenja, koja sadržajno može biti različita, ali se mora tumačiti u kontekstu načina izvršenja navedenih u članu 194. stav 1. KZ – primena nasilja, pretnja da će se napasti na život ili telo i drsko ili bezobzirno ponašanje, čime učinilac ugrožava (trajno) telesni integritet ili/i duševno stanje oštećenog.

Radnja izvršenja predmetnog krivičnog dela, koja je dakle definisana posledicom, određena je trajnim glagolom, pa se, u smislu odredbe člana 112. stav 30. KZ, smatra da je delo učinjeno, ako je radnja izvršena jednom ili više puta. Shodno tome, okrivljeni je suprotno navodima zahteva, na način opisan u izreci prvostepene presude, koja je potvrđena drugostepenom presudom, opisanim radnjama izvršenim u jednom događaju dana 20.01.2017. godine (nakon verbalne rasprave, iz sedećeg stava šutnuo sa obe noge u predelu stomaka, nakon čega je ustao i zatvorenom šakom oštećenoj zadao jedan udarac u predelu vilice, a nakon toga rukama je bacio na pod, te zadao udarac nogom u predelu iznad levog kuka, usled čega je oštećena BB zadobila lake telesne povrede) – ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice – svoje vanbračne supruge ovde oštećene BB sa kojom ima dvoje maloletne dece i pri tome ostvario bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ.

S toga su navodi zahteva, kojima se ukazuje da je u pogledu krivičnog dela za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim primenjen zakon koji se nije mogao primeniti, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Pored navedenog, branilac okrivljenog AA u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je u pravnosnažnoj presudi nepravilna odluka o troškovima krivičnog postupka, odnosno ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, obzirom da je sud obavezao okrivljenog da naknadi oštećenoj troškove krivičnog postupka na ime zastupanja punomoćnika iz reda advokata, a da pri tom nije cenio da zastupanje oštećene u ovom krivičnom postupku nije bilo nužno, a svakako ne i obavezno, jer se ne radi o maloletnom oštećenom licu i da je interes oštećene u ovom krivičnom postupku zastupalo Osnovno javno tužilaštvo u Novom Sadu, iz kojih razloga bi troškove postupka trebala da snosi sama oštećena.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane i to iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA, pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K-669/2018 od 22.01.2020. godine oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP propisano je da kad sud okrivljenog oglasi krivim izrećiće u presudi da je dužan da naknadi troškove krivičnog postupka.

Odredbom člana 261. stav 1. ZKP propisano je da su troškovi krivčnog postupka izdaci učinjeni povodom postupka od njegovog pokretanja do njegovog završetka, a u stavu 2. tačka 8) ZKP istog člana, proipsano je da troškovi krivičnog postupka obuhvataju nužne izdatke oštećenog i njegovog zakonskog zastupnika, kao i nagradu i nužne izdatke njegovog punomoćnika

Odredbom člana 50. stav 1. tačka 3) ZKP propisano je da oštećeni ima pravo da angažuje punomoćnika iz reda advokata.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te da iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni AA pravnosnažnom presudom Osnovnog suda u Novom Sadu K- 669/2018 od 22.01.2020. godine oglašen krivim da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, to su neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu Zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, jer oštećeni ima pravo da angažuje punomoćnika iz reda advokata da ga zastupa u krivičnom postupku, a kako je okrivljeni pravnosnažnom presudom oglašen krivim (član 264. stav 1. ZKP) dužan je i da nadoknadi troškove krivičnog postupka, koji pored ostalog, obuhvataju i nagradu i nužne izdatke punomoćnika oštećene.

Pored navedenog, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti numeriše i povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, a koja povreda je u smislu člana 485. stav 4. ZKP zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom, preko branioca. Međutim, navedenu povredu, branilac okrivljenog obrazlaže navodima da se u radnjama okrivljenog ne stiču subjekti elementi krivičnog dela, jer iako okrivljeni nije sporio da je oštećenu kritičnom prilikom nogom odgurnuo od sebe, nakon čega je ista pala i usled pada zadobila povrede koje su nesporno utvrđene u toku postupka, isti je kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani, jer je u konkretnoj situaciji postojao napad oštećene u vidu udaranja okrivljenog u ranu od operacije, da sud u toku postupka nije prihvatio navode okrivljenog da mu je rana krvarila i da je imao krvi u urinu nakon udarca oštećene, komentariše nalaz i mišljenje veštaka sudsko - medicinske struke vezan za mehanizam nanošenja povreda oštećenoj, iznoseći svoje činjenične zaključke, koji su drugačiji od onih utvrđenih pobijanom presudom, na kojima zasniva stav da je okrivljeni kritičnom prilikom postupao u nužnoj odbrani. Takođe navodi i da je sud odbio dokazni predlog odbrane da se u svojstvu svedoka sasluša ćerka oštećene koja je bila jedini očevidac kritičnog događaja, da je odbio da od Centra za socijalni rad pribavi izjavu koju je maloletna ćerka dala radnicima tog centra, da iz nalaza i mišljenja Centra za socijalni rad Grada Novog Sada koji je sudu dostavljen 19.02.20219. godine se navodi da je dete izjavilo da je majka ta koja prva napada oca, da je sud odbio predlog odbrane da se u toku postupka izvrši uvid u pravnosnažnu presudu Osnovnog suda u Novom Sadu, a iz koje se vidi da su oba maloletna deteta poverena na samostalno vršenje roditeljskog prava okrivljenom. Na opisani način branilac u suštini osporava pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno ukazuje na povredu zakona iz člana 440. ZKP, dajući pri tome sopstvenu ocenu dokaza suprotnu od one date od strane nižestepenih sudova.

Imajući u vidu da branilac okrivljenog, pravnosnažne presude pobija zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne ocene dokaza, a što ne predstavlja zakonski razlog, zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i člana 441. stav 4. ZKP, na koje povrede se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Talančevski Boška, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP zahtev u odnosu na navedene povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                       Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s. r.                                                                                             Bata Cvetković, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić